Za sve one koji mi zameraju na čestom uspoređivanju najpoznatije propagandne teorije i prakse u prošlom, sa svime što nam se dešava u ovom veku, evo još malo poduke iz oblasti „prisilne sugestibilnosti“, s kraja tridesetih godina. Elem, dve, izrazito važne, skoro pa vrhovne, zapovesti partijske propagande, tada vladajuće, partije kojoj su građani ondašnje Nemačke poklonili najveće poverenje.
Dakle: Ne dozvoli da tvoji slušaoci misle, a ako kojim slučajem, ipak, ramišljaju, ne dopusti im da kritički misle, pa zato – SVE MAKSIMALNO POJEDNOSTAVLjUJ!
Pa: Nikad odjednom ne govori o više neprijatelja, jer bi neko mogao da dođe na pomisao da, ne daj Bože, nisi u pravu – ZATO TE MNOGE „NEPRIJATELjE“ SVEDI NA JEDNOG, obuhvati sve njih nekako jednom šakom, poklopi ih jednim udarcem, nađi im nešto zajedničko!
Nekadašnji Đinđićev „Mali“, danas Vrhovnikov, još više, „Mali“, slaže se, na primer, sa svojim aktuelnim gazdom da je prvi neprijatelj, tj. NAJVEĆE ZLO U SRBIJI LAŽNA ELITA koja, pazi sad, kritikuje Vrhovnikove uspehe, „jer je protiv svakog progresa“, a posebno „mrzi kada se nešto dobro uradi u Beogradu, jer sve što se uradi, to je merilo njihove nesposobnosti“!?
No, nijedan od ova dva „Mala“ u jednom čoveku nije tema ove priče, osim u segmentu u kome „Mali“ napade na predsednikovu porodicu definiše kao – DEO AMTOSFERE LINČA KOJU STVARA (isključivo!) OPOZICIJA!
Moja tema trebalo je (juče, kada sam započeo pisanje ovog teksta) da bude nešto sasvim drugo. Naime, prelistavah nedavno „Politiku“, izdanje od 2. oktobra 1946. i, slučajno, čitajući izveštaj pod naslovom „Međunarodni vojni sud u Nirnbergu osudio je na kaznu smrti vešanjem dvanaestoricu (od 22 vodećih zločinaca i nacista kojima je suđeno, prim. C.M) ratnih zločinaca i nacističkih vođa“, na istoj, trećoj strani naleteh na belešku o protestu sovjetskog predstavnika u Nirnberškom tribunalu, zbog neverovatne odluke tog suda da Vladu, Generalštab i Vrhovnu komandu Rajha NE PROGLASI ZLOČINAČKIM ORGANIZACIJAMA! Sve to, uz riplijevsko obrazloženje američkog, britanskog i francuskog predstavnika u tom tribunalu da „nije dokazano da je nemačka vlada, posle 1937, delala kao grupa ili organizacija“ i da je „grupa lica protiv koje je podneta tužba tako malobrojna“. Kao i da ne treba da se donosi odluka da su Hitlerov Generalštab i Firerova Vrhovna komanda zločinačke organizacije, jer će „individualnim suđenjem pojedinim oficirima biti postignuti bolji rezultati“.
Ova baljezgarija zapadnih saveznika, samo godinu dana nakon okončanja Drugog svetskog rata, bila mi je potrebna kao ilustracija kontra ove najnovije naše, državne KAMPANjE RASPIRIVANjA I UTERIVANjA NASILNE LjUBAVI PREMA „prijateljskoj“ Nemačkoj i Francuskoj „koju volimo kao što je ona volela nas“, a sve uoči skorašnjeg septembra u koji, ovdašnji veliki iluzionisti, sve sa očekivanjem „velikog trijumfa srpske stvari a propo Kosova“ koji će nam biti saopšten, ni manje ni više, nego i iz Berlina i iz Pariza – polažu kilave nade.
I, pitaćete se, kakve sad veze imaju Nemci i Francuzi sa onim što nam se ispodogađalo juče i danas u našem jadnom javnom životu i našim malim osobnim životićima?
Najpre, IMA LI IKO NORMALAN u ovoj zemlji, bez obzira na političku i svaku sličnu ostrašćenost, ko ne bi osudio bilo kakav, makar i virtuelan, nejavan, iza duboke hladovine društvenih mreža „skriven“, atak na bilo čiju porodicu?
Bogu hvala, danas i juče su nadležni organi efikasno radili svoj posao. IMA LI IKO NORMALAN u ovoj zemlji ko ne misli drugačije? Nema!
Idemo dalje. IMA LI IKO NORMALAN ko bi, bez pardona, onako, rafalno, po dnevnoj zapovedi, bez provere, bez dokaza, bez bilo kakve rezerve, promptno, imenom i prezimenom, OPTUŽIO TRI ČOVEKA koji, takođe, imaju svoj porodice da, zapravo, ONI STOJE IZA MONSTRUOZNIH TVITER PRETNjI PORODICI JEDNOG DRUGOG ČOVEKA?
Na žalost, ima takvih. I, na nesreću, ima ih baš mnogo i NARODNI SU PREDSTAVNICI – mnogi su poslanici, ministri, državni funkcioneri. Ili su UREDNICI NAŠIH MALIH ŽIVOTA, tranzicioni medijski magnati, vladari naših medijskih imperija…
A namera mi je bila, kad sam skicirao ovaj tekst, da pišem o prvoj velikoj, parlamentarnoj, pobedi Šešeljevih radikala u jednoj disciplini u kojoj se, koliko do juče, činilo da je Vrhovnik nepobediv – u demagogiji! Jer, da je skupštinska rasprava o zakonu o izvršiteljima potrajala još samo neki čas, broj onih poslanika vlasti koji bi ostali da brane „Nelu na Prkosima“ naspram radikalskog čvrstog „NE“ PLjAČKI GRAĐANA RADI BOGAĐENjA 270 IZVRŠITELjA sveo bi se na jednog jedinog, onog socijalistu koji je, umesto na šefa poslaničke grupe stranke socijalne pravde, više ličio na lobistu Izvršilačke komore!
Mislite da je Naša Maja prva povukla nogu i, slučajno, prešla na stranu oponenata Nelinog zakona? Verujete li stvarno da je, dan ranije, Vrhovnik, tek onako, slučajno, između redova, ponudio da, pred izbore, u goste pozove i onu kancelariju OEBS-a što se bavi biračkim spiskovima? Smatrate li da je, prošle nedelje, tek onako, bezveze, Naša Maja najavila promenu Poslovnika Narodne skupštine što im je, kao, „žuta Čomić“ ostavila u amanet…?
Verujete li da je advokat Đukanović (onaj što me nazvao „bezveznjakom“ jer sam tvrdio da se on nikad ne bi „samosuspendovao“ da mu to Vrhovnik nije dopustio), tek tako, usred hajke na Stefanović dr Nebojšu, pokazao svoje uredne diplome? Zašto bi danas taj poslanik naročito zahvaljivao Vrhovniku da nema dojavu da akcija pročišćavanja Es-en-esa ubrzo kreće…?
Na šta vam ovo miriše? Šta ja rekoh? Kada dođete do uza zid, postoje samo dva puta. O prvom ne bih, jer njime niko ne dobija.
Ovaj drugi je, uvek, put razuma. Dakle, ne da Vrhovnik neće istrajati u inaćenju s opozicijom, nego će TAJKUNE, FAŠISTE i LOPUŽE ubrzo, i formalno, POZVATI NA DIJALOG. E, sad, šta će im dati da bi izašli na izbore? Pa, upravo ono bez čega oni na bilo kakve izbore ne da neće, nego (osim ako ne žele da dobrovoljno stave glavu na panj), sve i da hoće – ne smeju da izađu! Ko je ovde pomenuo TV trovačnice?
Ali, šta bi njemu, neprikosnovenom u oku ulizica po profesiji ili iskrenih obožavalaca, svejedno, bila izlazna strategija? Da, ipak, izgleda da je OSTAO NEPOPUSTLjIV, da je pobedio iako je izgubio?
Jedan zicer mu je Naša Maja sa svojim bivšom radikalskom familijom još juče nabacila. Bio bi stvarno neozbiljan da ne poentira.
Zamislite ovo: Meni je interes građana važniji i od interesa moje partije, i od Skupštine, i od Nele i od Ane, i od Vlade, i od mene lično – ja, kao predsednik svih građana, ovaj protivgrađanski zakon neću da potpišem i vraćam Skupštini na ponovno odlučivanje!
Radili su tako, doduše retko, i neki pre njega. Uradio je, to na žalost, iako samo jednom, ali u najgorem mogućem trenutku, i onaj najpoznatiji, koji je, još 1991, odbio da potpiše Zakon o povraćaju imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ostalim verskim zajednicama i time, još pre raspada SFRJ, izmakao jedan od ključnih (imovinski!) argumenata za očuvanje Kosova i Metohije u Srbiji…
Za početak, taj test SVEDRUŠTVENOG DIJALOGA, ali i Vrhovnikove spremnosti da čuje drugačije mišljenje, i ne mora da bude samo u vezi s izbornim uslovima. Ima tema o kojima nema dvojbe, poput nekih koje, kao na primer, neophodnost „objave rata“ femomenu „puste zemlje“ u rubnim područjima Srbije, inicira Krkobabićev PUPS
Delujem vam kao Tomas Mor ili Tomazo Kampanela, kao utopista?
Ne zaboravite da sam Vrhovnik govori kako su pritisci na njega da prizna nezavisnost Kosova sve žešći. Ako u bilo šta od onoga što Vrhovnik govori verujem – verujem mu da njegov potpis ispod nekakvog takvog dokumenta nećemo videti. E, sad, nisam siguran ni da je mome ispisniku, Vrhovnikovom Doglavniku, do još jednog sramnog parafa, poput onog na „Prvom briselskom sporazumu“…
Za bilo kakvu odluku, Vrhovniku je neophodan, makar prividan, KONSENZUS, A NjEGA NEMA BEZ OPOZICIJE U IZBORNOM PROCESU.
Cvijetin Milivojević
Izvor: cvijetinmilivojevic.blogspot.com
