Istraga ubistva Duška Jovanovića, glavnog i odgovornog urednika podgoričkog lista „Dana, ponovo je otvorena odlukom crnogorskog Biroa za koordinaciju, a radi razrešenja zločina kontaktirane su i strane službe
Istraga ubistva glavnog urednika podgoričkog lista „Dan“ Duška Jovanovića ponovo je otvorena odlukom crnogorskog Biroa za operativnu koordinaciju da se formira poseban tim u kome će biti predstavnici više nadležnih institucija, a koji će zajedno pokušati da otkriju krivce za najteži slučaj napada na novinare iz 2004. godine.
Na čelu tima biće potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović, a formiranje tog tela, čiji je jedini zadatak da, kako pišu crnogorski mediji, konačno utvrde ko je 27. maja 2004. godine pucao u Jovanovića i ko je naredio ubistvo, dogovoreno je prošle sedmice na sednici Biroa za operativnu koordinaciju.
Na rasvetljavanju ovog slučaja, predstavnici Biroa kontaktirali su i međunarodne partnere, od kojih je tražena operativna pomoć u rešavanju ubistva.
Glavna vest u istrazi ubistva je da je tužilaštvo Crne Gore već saslušalo nekoliko osoba, koje su dale izjave u novootvorenom postupku.
„Više državno tužilaštvo u Podgorici je, u predmetu formiranom povodom ubistva D. J., a u cilju potpunog rasvetljavanja istog, u toku aprila i maja meseca 2021. godine, obavilo saslušanje određenih lica, te preduzima druge mere i radnje za koje se ukaže potreba“, izjavila je tužiteljka Lepa Medenica, bez preciziranja o kojim osobama se radi i na koje konkretno okolnosti je obavljeno njihovo saslušanje.
Nije precizirano ni da li je među saslušanima osoba iz Srbije, a koja je navodno ponudila svoja saznanja o tom zločinu.
Sva saznanja biće objavljena
Vlasnik i glavni urednik „Dana“ Duško Jovanović ubijen je hicima iz automatskog oružja 27. maja 2004. godine, kada je izašao iz redakcije tog dnevnog lista. U istrazi i sudskom postupku koji je usledio nije utvrđeno ni ko je, zbog čega, a ni po čijem naređenju usmrtio Jovanovića.
Za učešće u ubistvu osuđen je jedino Podgoričanin Damir Mandić, kome je Apelacioni sud u aprilu 2017. potvrdio presudu za saučesništvo i osudio ga na 19 godina zatvora. Na sedamnaestu godišnjicu ubistva Jovanovića Abazović je rekao da je ambicija Vlade Crne Gore da se pitanje podmuklog ubistva Jovanovića reši, da su u tom pravcu već preduzete određene aktivnosti, kao i da se nada uspehu.
Samo jedan motiv
Iako presudom nije utvrđeno ko je i zašto naredio ubistvo direktora „Dana“, istraga vođena uprkos opstrukcijama nije otkrila nijedan drugi motiv osim novinarskog rada i istraživanja Duška Jovanovića.
„Mislim da ova priča konačno može dobiti svoj epilog. To zaslužuje porodica Duška Jovanovića, njegovi prijatelji, to zaslužuju svi borci za pravednu i časnu Crnu Goru, kao i građani. Naša je obaveza da tu istinu konačno iznesemo na vidjelo i da se time zatvori jedna ružna priča za istoriju Crne Gore“, kazao je Abazović tada.
On je u redakciji tog dnevnog lista, na sastanku sa suprugom ubijenog Jovanovića Slavicom i izvršnim direktorom i suvlasnikom tog lista Mladenom Milutinovićem, rekao da „Duško Jovanović nije i neće biti mrtav dok se makar i jedan čovjek u Crnoj Gori bude borio za pravdu“.
Tada je rekao i da je, za razliku od ranije, politička klima drugačija i da postoji jasna intencija da se to pitanje izvede do kraja.
„Ne mogu otkrivati detalje, ali ova vlada želi da vrati ovaj slučaj na dnevni red. Znam da prethodne garniture, i to ste mogli da čujete od lica koja su obavljala značajne državne funkcije, da oni misle da je ovaj slučaj završen na način što je istraga rađena na pogrešan način i da više nema dokaza i da će da umre sve – jer godine prolaze. Moramo da stvari okrenemo u drugom toku, da kažemo da i dalje ima ljudi koji su možda spremni da svjedoče, da i dalje ima ljudi koji su spremni da ulažu i neke druge činjenice, te da nijesu sve stvari posložene onako kako je to željelo da se prikaže. To je mukotrpan posao, prošlo je dosta vremena i zbog toga treba veća i snažnija koordinacija. Budite sigurni, budemo li došli do nekih saznanja da ćemo ih iznijeti u javnost koliko god to bude bolno za određene strukture, ljude ili za određene političare“, rekao je ranije Abazović.
Poslanici prethodnog crnogorskog skupštinskog saziva inače su u više navrata tražili kontrolno saslušanje bivšeg direktora policije Veselina Veljovića, a koji je na zatvorenoj sednici Odbora za bezbednost, kako su tvrdili, saopštio da je ubistvo Jovanovića operativno rešeno, odnosno da policija zna ko je to uradio, ali da nema materijalne dokaze.
Umor tužioca
Veljović je, takođe, sredinom septembra 2019. godine rekao da je umor nadležnog tužioca, koji nije izašao na lice mesta u noći likvidacije, razlog što do danas do kraja nije rasvetljen slučaj ubistva vlasnika „Dana“ i što je taj predmet nepovratno izgubljen.
Istraga ubistva Duška Jovanovića jedna je od mnogih koje su zapele na relaciji policija – Državna bezbednosti i tokom koje ne samo da su skrivane informacije od javnosti, nego i od onih koji su vodili postupak.
Šifra: „Nabavljene su perike“
Hapšenje Vuka Vulevića 2005. u beogradskoj piceriji „Njujork“ izvedeno je nakon što je srpska policija presrela telefonski razgovor između Cvetka Simića i Luke Bojovića, a u kom Simić izgovara rečenicu: „Nabavljene su perike.“
Kako je tada utvrdila policija, Bojović je bio u Podgorici, a Simić je u strahu od prisluškivanja sa njim razgovarao iz javne telefonske govornice u centru Beograda u unapred dogovoreno vreme i u šiframa. Policija je uspela da uđe u trag njihovim razgovorima, a onda je Simić izgovorio da je sve spremno i da su nabavljene perike. Prethodno je policija praćenjem evidentirala kontakte Simića i Vulevića, zbog čega se i sumnjalo da je on angažovan za izvršenje neke likvidacije. Da li su i čiji atentat spremali, nikada nije otkriveno jer je Vulević uhapšen pre izvršenja zločina.
Deo informacije potekao je i od srpske bezbednosne službe, ali su i one kasno prosleđene.
Jedna od najznačajnijih informacija srpske bezbednosne službe jeste da je automatska puška sa urezanim natpisom „Piljak“, a koja je bila glavni dokaz na osnovu kog je Damir Mandić osuđen za saučesništvo u ubistvu, pripadala crnom fondu oružja za specijalne potrebe crnogorske Službe državne bezbednosti.
Puška sa natpisom „Piljak“
Prema tim informacijama, ta puška koja je sa Mandićevim otiscima dva dana posle zločina nađena u „golfu 3“ je još devedesetih godina po nalogu rukovodstva crnogorskog DB-a data Mandićevom ujaku Samiru Usenagiću, čuvenom karatisti, koji je likvidiran 2001. godine. Usenagić je zvanično bio pripadnik MUP-a Crne Gore, ali je tajnim akcijama bio vezan i za crnogorsku Službu DB.
Usenagićevo ime u istrazi ubistva Jovanovića, međutim, nije pominjano samo po pušci koja je posle atentata veštačena u Vizbadenu. Čuveni karatista je operativno bio sumnjičen i za napad na Jovanovića 2000. godine, kada su direktora „Dana“ pretukla trojica napadača. Ta informacija je takođe dugo skrivana i od policije i od javnosti.
Podgorički mediji tada su izveštavali da su napad na Jovanovića izvele „sgpe trojke“, specijalne antiterorističke jedinice, ali istraga nije došla ni do jednog izvršioca, pa ni do Usenagića. Ceo slučaj, iako je kasnije povezivan sa atentatom, do danas nije rasvetljen.
Ali to nije bilo jedino što je krio crnogorski SDB.
Uloga rakovičkog klana ubistvima i prikrivanju zločina
Rakovički klan, koji je imao zadatak da zaštiti Damira Mandića, isti nalog dobio je i godinu dana kasnije u novom zločinu, u ubistvu inspektora podgoričke policije Slavoljuba Šćekića. Po naredbi Nebojše Stojkovića, vođe klana, a koji je oženjen sestrom Baranina Ljube Bigovića, kasnije optuženog za ubistvo policijskog inspektora, rakovički klan skrivao je i drugog učesnika zločina Milana Šćekića Čilu.
Daleko važnija je uloga pripadnika SDB-a koji su posle zločina štitili osumnjičene i tako i sprečili otkrivanje naručilaca, a podrška izvršiocima dogovorena je na relaciji – vezi pripadnika Službe sa saradnicima u crnogorskom i srpskom podzemlju, i to na najvažnijem pitanju – pitanju alibija.
Naime, za sve vreme postupka zastupnici porodice Jovanović uzalud su ukazivali na očigledno nameštene alibije tada osumnjičenih Vuka Vulevića i Armina Muše Osmanagića, koji zahvaljujući tome nisu ni procesuirani, kao i Mandića, koji je najpre oslobođen, a zatim osuđen na 30, pa na 18 godina zatvora.
Alibiji su obezbeđeni u crnogorskom podzemlju, a svedoci koji su davali iskaze na sudu redom su svedočili u korist osumnjičenih.
A glavnu ulogu u zaštiti Osmanagića i Mandića je, kako je kasnije otkriveno, imalo srpsko podzemlje. Finansijsku i logističku podršku Osmanagiću je 2005, prema podacima srpskih bezbednosnih službi, pružao Ratko Buturović, zvani Bata Kankan, novosadski biznismen i tadašnji predsednik FK Vojvodina, a upravo je Buturovića u novinarskim istraživanjima Jovanović pre ubistva povezivao sa švercom kokaina iz Latinske Amerike.
Za Damira Mandića bio je zadužen rakovički klan Nebojše Stojkovića Stojketa. Iako je Stojković u vreme ubistva Jovanovića bio u pritvoru, njegova ekipa i dalje je bila aktivna u beogradskom podzemlju, i u srpskoj prestonici je prikrivala i štitila Mandićeve ljude i njihove poslove.
I treći svojevremeno osumnjičeni Vuk Vulević bio je povezan sa beogradskim podzemljem. Godinu dana posle zločina, 21. maja 2005, on je uhapšen u Beogradu gde je, kako je sumnjala srpska policija, planirao novu likvidaciju – atentat na osobu čiji identitet pripadnici MUP-a nikada nisu otkrili, ali je utvrđeno da je Vuleviću prva veza za planirano ubistvo bio Cvetko Simić, bliski saradnik Luke Bojovića. Pet godina kasnije, Simića je u Zagrebu ubio i raskomadao odbegli zemunac Sretko Kalinić.
Vulević je te 2005. uhapšen u piceriji „Njujork“ u Krunskoj ulici u društvu Milana Čile Šćekića i Ljube Bigovića, koji su tri meseca kasnije u Podgorici ubili inspektora crnogorske policije Slavoljuba Šćekića.
I Milan Čila Šćekić se povezivao sa ubistvom Duška Jovanovića. Crnogorska policija sumnjala je da je upravo on, pored Vulevića i Mandića, treći čovek iz „golfa 3“ iz koga je na direktora „Dana“ u maju 2004. ispaljeno 16 hitaca. Prema toj pretpostavci, Armin Osmanagić, četvrti učesnik atentata, bio je logistička podrška ubicama, na nekoliko stotina metara dalje.
Vulević je posle hapšenja u Beogradu izručen Crnoj Gori, gde je bio u zatvoru do decembra 2009, a u međuvremenu su jedna za drugom padale optužbe protiv njega, za ubistvo Jovanovića, za krijumčarenje 200 kilograma kokaina, šverc kafe, utaju poreza…
U zatvoru su ga službeno posećivali najuticajniji funkcioneri Službe, ali nisu samo njihova imena bila na spisku kontakata. Vulević je, kako je otkriveno i pre ubistva direktora „Dana“, u Podgorici imao sastanak sa nekoliko uticajnih osoba, i to u lokalu u blizini zgrade SDB-a.
Pretpostavka policije bila je da je Vuleviću na tom sastanku i dat nalog za atentat. Sve to je međutim ostalo samo na sumnji, bez dokaza, a hoće li ih sada biti ostaje da se vidi.
izvor:http://uns.org.rs
