Širom sveta, mere protiv korone dovele su do pomora hroničnih bolesnika. Samo u Srbiji preminulo je 30.000 osoba više nego za isto vreme pre ”epidemije”.
Činjenica da su američki desničari (republikanci) proglasili kraj epidemije, na primer u Teksasu, dok su s druge strane američki levičari (demokrate), uveli kovid propusnice tamo gde oni vladaju, na primer u Njujorku, govori upravo o suštini pandemije. Niti su u Teksasu nestale virusne infekcije, niti ih u Njujorku ima više nego pre 10 ili 15 godina, već je razlika u političkoj odluci: da li će građani biti slobodni, ili će živeti po šemama koje im nametnu totalitarci?
PIŠE: Miloslav SAMARDžIĆ
Februara 1943. godine, partizanski Vrhovni štab izdao je saopštenje da je samo jedna njihova jedinica toga dana ubila 400 Nemaca.
Proverom preko nemačkih dokumenata, vidimo da Nemci toga dana, na tom prostoru, nisu imali ni jednog poginulog vojnika.
Od oktobra 2021. godine, Krizni štab dr Predraga Kona izdaje saopštenja da svakog dana u Srbiji oko 50 ljudi premine od korone.
Da li će budući istoričari verovati saopštenjima ovog štaba?
Neće, naravno. I oni će ukrštati izvore, jer je u istoriografiji, kao i u pravosuđu, to uobičajeni metod za utvrđivanje činjeničnog stanja. Pravosuđe je ovde bitno i zbog prekršaja koje Krizni štab neprekidno čini. Po zakonu, naime, za lica koja su proglašena umrlim od zarazne bolesti, mora se izvršiti obdukcija. Prvo radi potvrde pretpostavke o uzroku smrti i drugo zbog izvlačenja pouka, kako bi se u narednom periodu sačuvalo što više ljudskih života.
Budućim istoričarima neće promaći činjenica da obdukcija jeste rađena, maja 2020. godine, u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu. Ovde su doneta tela 17 osoba za koje je Krizni štab saopštio da su preminule od korone. Još dok obdukcija nije bila završena, Medicinski fakultet u Beogradu je, na saopštenje Kriznog štaba, dodao da su sve ove osobe bile mlade i da su preminule brzo, jer im je korona u kratkom roku razorila pluća.
Onda je direktor Instituta za sudsku medicinu, dr Slobodan Savić, saopštio rezultate obdukcije: Ni jedna od 17 osoba nije preminula od korone, ni jedna nije bila mlada i ni jedna nije preminula brzo. U procesu obdukcije viđene su posledice delovanja korone, ali, one nisu bile opasne po život. Svih 17 osoba preminulo je od drugih, smronosnih, oboljenja.
Odmah potom, Krizni štab je zabranio obdukcije, s obrazloženjem da je to naredila Svetska zdravstvena organizacija. Ovde se beleži još jedno kršenje propisa, jer Svetska zdravstvena organizacija ne može da naređuje državama.
U međuvremenu, Krizni štab je zabranio objavljivanje podataka o tzv. pridruženim oboljenjima preminulih, koje su do tada redovno navođene. Za jednu od prvih osoba preminulu u Srbiji od korone, marta 2020. godine, bila je navedena cela istorija bolesti: imala je 92 godine, bila je šlogirana prethodnih šest meseci, tada je doživela infarkt, a sem toga imala je još jednu smrtonosnu dijagnozu. Da je, pored svega ovoga, preminula upravo od korone, to nije zvučalo previše uverljivo, pa je, dakle, Krizni štab uveo i cenzuru, što je još jedan njegov prekršaj zakona.
Ako nema obdukcija, kako se utvrđuje uzrok smrti? To je juna 2020. godine objasnio ministar zdravlja, dr Zlatibor Lončar. Prvi kriterijum je da je preminula osoba bila pozitivna na tz. PSR testu. Ako, pak, nema pozitivnog testa, primenjuje se drugi kriterijum: pretpostavka lekara da je preminuli, pored drugih bolesti, imao i koronu. Ministar je naveo i treći kriterijum: izjava rodbine da je preminuli bio u kontaktu sa nekim ko je imao koronu. Sve ovo dr Lončar je propratio komentarom da broj preminulih od korone, u stvari, niko ne zna, jer su kriterijumi za utvrđivanje smrti nepouzdani, a Svetska zdravstvena organizacija ne dozvoljava obdukcije.
Odlukom iz marta 2020, Krizni štab je proglasio epidemiju, a time i korona virus tipa kovid 19 kao najopasniju bolest. Pri tome je prekršen još jedan propis: o stopi smrtnosti koju treba da dostigne jedan virus da bi bila proglašena epidemija. Kovid 19 je ostao daleko od te propisane stope smrtnosti – četiri procenta – ali i iza smrtnosti od sezonskog gripa. U Srbiji je, primera radi, 2017. godine od sezonskog gripa preminulo 17.000 ljudi, a od kovida 19, od marta 2020. do decembra 2021. godine, 10.000 osoba, računato prema kriterijumima koje je naveo ministar zdravlja.
Ipak, sve do danas, odnosno više od godinu i po dana, zdravstveni sistem Srbije prilagođen je odluci Kriznog štaba iz marta 2020. U pojedinim momentima, i do 70 posto bolničkih kapaciteta, kao na primer u Kragujevcu, bilo je pretvoreno u kovid ambulante. Tako je došlo do zapostavljanja drugih bolesti.
Pre korone, u Srbiji je dnevno umiralo oko 280 ljudi. Uzrok smrti u polovini slučajeva bile su kardiovaskularne bolesti, dok su na drugom mestu bila kancerogena oboljenja. Proglašenje korone, koja je do tada smatrana virusom prehlade, opasnijom od kardiovaskularnih, kancerogenih i drugih smrtonosnih oboljenja, imalo je teške posledice: U Srbiji je 2020. godine preminulo 14.000 osoba više nego 2019, a od januara do septembra 2021. godine, 12.000 osoba više nego u istom periodu prethodne godine.
U odnosu na doba pre korone, to je povećanje od oko 30.000 umrlih, za godinu i devet meseci. Prema podacima nadležnih, uzrok smrti u 8.000 slučajeva je korona, a u 22.000 slučajeva srčana, kancerogena i druga oboljenja.
Prema izjavi dr Miroslava Živkovića, najveći porast smrtnosti tokom 2020. godine zabeležen je kod srčanih bolesnika. Njih je preminulo 5.000 više nego 2019. godine. Liste za ugradnju stentovana bitno su povećane, ”zbog izuzetne redukcije postojećih kapaciteta”, tako da ”mnogi pacijenti nisu ni stigli do zdravstvenih ustanova”, rekao je dr Živković.
Prema rečima prof dr Petra Otaševića, upravnika Klinike za kardiologiju na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, srčani bolesnici mogu očekivati samo ”povećanje komplikacija”, sve dok se ”ne normalizuje rad”.
Zašto se, onda, insistira na epidemiji od korone, kada se donetim merama izaziva veća smrtnost od ostalih bolesti?
U Srbiji, kao i u svetu, postoje dve grupe lekara: oni koji podržavaju priču o epidemiji, i koji imaju medijski monopol, i oni koji kažu da epidemija ne postoji. Potonji su svugde cenzurisani. Najdrastičniji primer je cenzura dva nobelovca, Omure i Montanjea.
Cenzurisani lekari kažu da treba ukinuti pandemiju i držati se ranijih protokola. U osnovi, ko se prehladi, ne treba da ide kod lekara ako temperatura padne za tri dana. Treba ukinuti testove, jer, kako je rekao italijanski lekar Stefano Montanari, ako bi testirali sve Italijane, test bi kod polovine pokazao da imaju koronu. ”Smrtnost od virusa je veoma niska i verovatno nepostojeća, ali biti bolestan i uz to imati virus je nešto drugo”, rekao je Montanari. Zato treba lečiti bolesti, i, u slučajevima fatalnih ishoda, njih upisivati kao uzrok smrti, kako je to i činjeno u doba pre korone.
Lek od pandemije nije, dakle, u medicinskim udžbenicima, već u delima poput knjige ”O totalitarizmu” Slobodana Jovanovića. Jer, ovde je reč o borbi za kontrolu nad ljudima. U toj borbi, stradaju hronični bolesnici širom sveta, zato što im je otežan pristup medicinskim ustanovama. Rečnikom Novog poretka, oni su ”kolateralna šteta”.
Kao i uvek kroz istoriju, totalitarizam lako nalazi svoje perjanice. U Srbiji to su naročito dr Kon i dr Šekler, veterinar iz Kraljeva. Prema rečima njegovih kolega, Kon se još od studentskih dana isticao delovanjem u komunističkim organizacijama, više nego znanjem. Na Guglu se ne mogu naći njegova stručna i naučna dela, ali mogu napisi o učešću u aferama. Šekler je, s druge strane, zaprepastio lekare – one koji su cenzurisani – izjavom da ljude treba špricati kao piliće. Lekari kažu da stručnjak iz jedne nehumane oblasti ne bi trebalo da se meša u ova pitanja, jer je reč o drugačijem načinu razmišljanja. Doslovce, kažu, nega pilića podređena je roku od šest meseci, kada dolaze na trpeze, dok se kod ljudi gleda period od 100 godina.
Priča o epidemiji je svetska, ali, ipak, dužnost države Srbije je da zaštiti svoje građane. Neke države su to uspele, poput Danske ili Švedske u Evropi, ili poput republikanskih država u Americi. Činjenica da su američki desničari (republikanci) proglasili kraj epidemije, na primer u Teksasu, dok su s druge strane američki levičari (demokrate), uveli kovid propusnice tamo gde oni vladaju, na primer u Njujorku, govori upravo o suštini pandemije. Niti su u Teksasu nestale virusne infekcije, niti ih u Njujorku ima više nego pre 10 ili 15 godina, već je razlika u političkoj odluci: da li će građani biti slobodni, ili će živeti po šemama koje im nametnu totalitarci?
Na žalost, danas su u većem delu sveta na vlasti levičarske partije, kao ”zeleni” (preimenovani maoisti), ili pod raznim socijalističkim, socijaldemokratskim i radničkim imenima. Štaviše, tamo gde su desničarske partije bile jake, odigrao se proces bušenja njihovih redova od strane levičara, kao u britanskoj Konzervativnoj stranci, ili kod američkih republikanaca. Kada odnos snaga prevagne na levu stranu, levica, očigledno, prelazi u ekstremnu levicu. Onda izvodi manipulacije, poput ovih sa pandemijom.
(Sloboda, glasilo SNO u Čikagu, 10. novembar 2021)
