Braćo i sestre, šta treba da znamo? Rat nije počeo sad, rat se sad završava. Taj koji ne zna da je rat počeo davno, taj je prosto hulja. Rat je počeo pre osam godina, od berkutovaca, kojima su s pet metara razdaljine pucali u lice iz dvocevki, i koji su posle dvomesečnih operacija dolazili u hram s licem kao iz filmova strave i užasa.
To su bile prve žrtve Majdana. Prokleti Majdan – koren svega što se danas dešava! Ne treba tražiti krivce sa strane, kriv je Majdan i oni koji su ga organizovali. Oni su krivi po duhovnom zakonu.
Između setve i žetve mora da prođe vreme. Posejali ste pre osam godina, sad žanjite. Da ste posejali juče, a požnjeli danas, imali biste dovoljno pameti da shvatite zbog čega vam se vraća. Pošto ste posejali davno, već ste zaboravili za šta plaćate. Solomon je rekao da između setve i žetve prolazi vreme, i zbog toga sinovi čovečiji ne razumeju smisao kazne. Između greha i kazne prolazi vreme, a mi zaboravljamo i zato ne žurimo da se popravimo. Ali duhovne zakone niko nije ukinuo. Krivi su samo oni koji su to učinili, koji su razrušili zemlju koju smo voleli i u kojoj smo živeli.
Zato budite spokojni i znajte – Bog ni za milimetar nije odstupio od svojih ljudi i crkve svoje. Gospod zna kako da svoje izbavi od suda Božjeg i zna kako da na sud privede oni koji su taj sud zaslužili. Bog tvori mnogo i veliko, od čega je čoveku strašno.
Da sad nismo ništa preduzeli, kroz dve godine sve bi došlo ovamo, i bilo bi bespoštedno. I ako bi oni došli ovamo, sekli bi nas, kao što su govorili. Nijedan ruski vojnik nije pevao pesmu: „ubijajte ukrajince“, a „moskalяku na gilяku“ siti smo se naslušali. Mi takve pesme nismo pevali i nećemo ih pevati nikada.
Tamo su naša braća, naša rodbina, dospela u oštre zube satanskog psa. Nekima se baš dopalo da u tim zubima ostanu, oni su se opili otrovom i sa zadovoljstvom u tome žive. A drugi se nalaze u okupaciji i zarobljeništvu. Ćute, šta da kažu. Doći će noću, izvući te iz postelje, bukvalno, a ne figurativno, strpati u podrum SBU i tako se iživljavati. I za mesec dana ćeš zaboraviti kako se zoveš.
To je sve vrlo ozbiljno. Ponavljam, rat je počeo pre osam godina, i ko to ne zna taj silno greši, a mi smo danas obavezni da rat završimo.
Braćo i sestre, ko se može radovati ratu? To je tuga, nesreća, to su suze. Ali postoje stvari koje je nemoguće ne učiniti. Niko od nas ne grdi hirurge zato što oni bolesniku zadaju bol. Hoćeš-nećeš, ali je neophodno. Bolno, naravno, i bolje bi bilo drukčije, ali mi sami nismo hteli drukčije.
Kao i svaki konflikt, ova nesreća prolazi kroz porodice, ali je sve išlo ka tome. I nastavljalo se vrlo dugo. Tamo je već toliko krvi proliveno za poslednjih osam godina…
Ljudi vlasti i sile obavezni su da obavljaju svoj posao do kraja. Nema skretanja, sve do logičnog finala tog užasa koji je započet pre osam godina. A mi prosti ljudi imaćemo bolno srce, uzećemo svoje „oružje“ – Psaltir i Jevanđelje. Ko hoće da utiče na zbivanja, taj treba da uzme u ruke Slovo Božje.
Mi nikoga ne nazivamo neprijateljem, osim đavola. Mi ćemo se moliti i preživljavati za našu braću i sestre sa obe strane konflikta.
Nemoguće je nekažnjeno vršiti zločine godinama, i pevati o tome i šaliti se na taj račun, na krvi plesati i misliti da ti se za to ništa neće desiti. I da će ti ruke biti čiste. Tako ne biva.
