– „Gospodine Vučiću, koliko je sati?
– Za razliku od vremena Đilasa, Jeremića i Obradovića, kada narod nije imao ni sat …“
Ovom fenomenalnom strip porukom, Marko Somborac, karikaturista Blica, je sve rekao o načinu komunikacije zvaničnika ove vlasti sa narodom. Razlika je samo u stilu izražavanja – kod onih pametnijih, perfidno, kod onih drugih, smešno. Naravno, to se odnosi i na prvorangiranog – taj stil od njega i potiče, ali primere njegove komunikacije ne navodim, jer bi se ono što je Somborac o njemu gore rekao, moglo uzeti kao generalno pravilo. Ostali su epigoni koji sa manje ili više stila pokušavaju da ga prate i što je još važnije – sve trudeći se da on to i primeti, jer to je kako se čini i glavno merilo pozicioniranja u očima vođe.
Drugorangirana je premijerka Ana Brnabić, koja zna i ono što ne zna niti bi mogla da zna, ali to što ne zna, zna bolje od onih koji znaju. Na primer, ona zna da se u Strbiji pre dolaska ove garniture na vlast gore živelo, da je ekstremno siromaštvo iskorenjeno, da je sloboda medija u Srbiji sada veća nego što je bila pre 2012. godine … Ona zna da bi plate u Srbiji već dostigle 500 eura mesečno u proseku – onako kako je prvorangirani i obećao, samo da Zavod za statistiku nije promenio metodologiju računanja – kao da moja tetka Dika kad primi penziju najpre pita koja je metodologija primenjena, pa tek onda broji ono što je primila. Ona sve zna bolje od nas, a ko zna gde je živela u vreme koje je prethodilo ovom vremenu.
Kod onih drugih, koji nisu tako perfidni, a trude se da budu u trendu, pa ispadaju smešni, konkurencija je žestoka – tu je lider najpre bio Zoran Babić, u vreme dok je bio šef parlamentarne grupe SNS u Skupštini Srbije, pa je potom i tu funkciju i tu ulogu preuzeo Aleksandar Martinović, Klempa, kako ga Šešelj jednom prilikom nazva u Skupštini („Ti klempo,ćuti!“), čovek koji je javno izjavio da je bio magarac što je svojevremeno bio protiv Vučića, a bio je – i to žestoko protiv njega, sve dok se nadao da će po odlasku Nikolića i Vučića, on biti predsednički kandidat radikala i to je sve trajalo dotle dok Šešelj nije javio da će kandidat za predsednika biti njegova žena Jadranka. E tada je „Klempa“ prestao da bude magarac i ostvario transfer u SNS, na opšte zadovoljstvo i onih koje je napustio i onih kod kojih je došao. Njega pokušava da prati zamenik Vladimir Orlić, koji uz to pokušava i da trenira strogoću, pa to skupa izgleda još smešnije. Naravno, kada je reč o Skupštini tu je i neizbežni Marijan Ristićević, ostale da ne nabrajam.
Ipak, kada je o najsmešnijima reč, ne mogu a da ne pomenem Gorana Vesića, faktičkog gradonačelnika Beograda (onaj hirurg, zvanični gradonačelnik, je do sada bio zadužen samo za otvaranje zimskih kućica za vrapce). Vesić je čovek koji je uspeo da služi svakoj političkoj opciji i da radi sve vrste poslova – od fudbala do evo sada i gradonačelnika. Inače, jako je vredan, što i jeste najveći problem, jer tako pametan, a vredan, može najviše gluposti i da napravi.
Nego, Gospodine Predsedniče, da se vratimo na početak:
– Znate lli koliko je stvarno sati – bar kada je reč o rešenju kosovskog pitanja. Ono u vreme Đilasa, Jeremića, Obradovića i ostalih, znamo.
– Znam, ali neću da vam kažem dok moju ideju, koju naravno imam, ne prihvati ona druga strana.
– Kako, Gospodine Predsedniče, Vi ste pravnik po struci, kažu najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu, Vi znate da – pravno, ponuda i prihvat ponude čine sporazum. Šta će da bude ako kosovska strana prihvati Vaš predlog. Znači li to da ćete Vi nas tada obavestiti o već prihvaćenom?
– Ne, oni to neće prihvatiti!
– Znači li to da ćete Vi njima ponuditi nešto neprihvatljivo?
– Ma ne to, nego oni ne prihvataju ništa ni od onoga što je dogovoreno. Eto na primer, onomad smo ih u Briselu porazili sa 5:0 – pitajte Marka Đurića za detalje, ali oni ništa od toga u praksi ne prihvataju.
– I šta ćete onda da radite Gospodine Predsedniče?
– Raspisaću izbore da potvrdim da me narod još uvek voli, a onda zna se – Borimo se dalje za Kosovo!
– A znači li to, Gospodine Predsedniče, da se vi međusobno zajebavate?
– Vi mora da ste sa one američke televizije kad postavljate tako bezobrazna pitanja. U vreme Đilasa, Jeremića, Obradovića … ne bi vam smelo ni pasti na pamet da tako nešto pitate, ali sreća vaša što sam ja u demokrata u duši … Ima li još pitanja?
– Nema, sve je jasno!
Za KORENE
Dragiša Čolić
