Svojevremeno niko nije smeo ni ime da mu pomene dok ON to nije glasno učinio jednog dana, na dramatičnoj konferenciji za štampu, ponavljajući u mirkofon: „Kosmajac, Kosmajac, Kosmajac, breeeeee“, kao pevač pod šatrom ono: „Je’n, dva, šes’, šes’, šes’, najlepša je kumina frizuraaaaa“…
Zatim je krenula hajka, mesecima su narečenog narko bosa, inače najvećeg na Balkanu a bogami i šire, vitlali po Južnoj, Centralnoj i ostalim Amerikama, vodili se adaptacijom one Njegoševe: „Koga Alek spomene u etru- tragovi mu smrde kokainom“, da bi ga na posletku, pred samo hapšenenje u Venecueli uhitili na Zvezdari.
Za neupućene Zvezdara jeste u Venecueli, desetak hiljada kilometra dole- gore…
Pao je trenutak pre nego što se s knjigom „Šarić“ u ruci zaputio u ćenifu svoje kuće, mesto gde se narko bosovi najčešće i kriju inače- čuče iza kazančeta dok racija ne prođe, ili obgrle bojler…
– Šefe, izgleda da nije narko bos, već narko go, spuštene mu pantalone, pa da hapsimo, ili sačemo da završi- dramatično su operativci izvestili portabl Alekovog klona- Nebojšu Poaro Stefanovića, koji je odlučno komandovao: „Hapsi, bre, i snimaj! Ako ga kojim slučajem ne osudimo možemo barem da ga zezamo za duge gaće, hahahah“…
Narko bos i go od danas je slobodan čovek! Ne i aboliran, ali dovoljno slobodan, možda ik previše, a svakako jeftino- dvesta hiljada evra za odbranu sa slobode, uz zaračunat PDV, taksi do kuće i dva pića u obližnjem kafiću.
Za nekog čije ime niko nije smeo da izgovori, za nekog ko je bio generalni distributer heroina na veliko i malo za Srbiju- Kosmajac je prošao k’o traktor kroz oranje…
Dobro, verovatno se zakleo da neće bežati i da ga uvek mogu uhapsiti na kućnoj adresi, posle obimne potrage po inostranstvu, obećao je da neće dovršiti knjigu „Šarić“ i garantovao da će se ubuduće baviti samo prodajom cveća o zadušnicama i farbe za jaja o Vaskrsu!
Sasvim dovoljno, jer „čovek se drži za reč, a vo za rogove“, štono narod kaže, a Kosmajac je pre svega čovek, ljudina, pa tek potom najveći balkanski narko bos i onaj čije se ime nije spominjalo!
Dakle, rekosmo: „čovek se drži za reč, vo za rogove“, a narod drže za budale, očigledno?!
Protresu šljivu pa šta otpadne to uvale u udarni termin kao problem svih problema, dok posle nekog vremena od te iste šljive ne naprave slatko…
Sreća da je u istom danu i naša Maja Gojković nacionale oslobođena optužbi za zloupotrebu položaja gradonačelnice Novog Sada i neka četiri miliona evra koja su išla uz to, inače bi neko mogao da pomisli kako je ruka pravde ipak prekratka i doseže samo do džepa u kojem se nalazi partijska knjižica?..
Da podvučemo i saberemo: Kosmajac za sitnu lovu na korzou, Gojkovićka miropomazana gratis, a ti se goljo švercuj u gradskom prevozu pa da vidiš kako ćeš proći?..
Pravda jeste slepa, ali joj je izgleda neko ukrao i psa vodiča?!
P. S. U ime ove vlasti hvala Snežani Malović i Nati Mesarović na reformisanom pravosuđu! Da nije njihovog uratka ovi bi morali da krenu od nule, ovak se samo grčevito drže te nule…
P. P. S. Ako me uhvate kako pešice prelazim na crveno imam li prava da se izjasnim kao narko bos u žurbi?.. Milsim, možda se saobraćajac smiluje: „Produži, tvoje ime ne smem ni na spomenem, a kamoli zapišem! Udalji se, bre, vidiš da vrebam boraniju, tu je velika lova“…
Mihailo Medenica
Hm,hmm…mislis ka pucnjava u Peconija,obracun na visem nivou ?