Pregovori između Stelantisa kome pripada Fijat, Vlade Srbije i sindikata i radnika iz fabrike u Kragujevcu i dalje traju, međutim ponude nakon poslednjeg sastanka već dva dana zadaju brigu radnicima i stvaraju delimičan muk među sindikatima.
Ishod pregovora, makar nakon poslednjeg sastanak predstavnika Fijata i Vlade, se teško može nazvati povoljnim za radnike. Tačnije, ono što je ponuđeno je isto, ili možda čak i lošije, od prvobitnih poteza menadžmenta kompanije koji nisu nagoveštavali svetlu budućnost autoindustrije u Šumadiji.
Trenutni stav poslodavca, a većinski vlasnici Fijatove fabrike u Kragujevcu su Stelantis i država Srbija, je da je od sadašnjih nešto više od 2000 radnika višak njih 500. Čak 1000 ljudi bi u sledećih 18 do 24 meseci moralo da ode na rad u inostranstvo, dok bi za buduću proizvodnju električnih automobila u Srbiji bilo potrebno 1550 radnika.
Premijerka je izjavila da će onih 500 radnika koji su višak „uključujući sve ranjive kategorije, što znači trudnice, majke s decom, invalide i porodice u procesu vantelesne oplodnje“, biti obezbeđeni „i od 1. jula će dobijati 100 odsto zarade“.
Za onih 1000 koji bi trebalo da rade u Slovačkoj ili Poljskoj u sledeće dve godine dok se navodno ne pripremi fabrika u Kragujevcu za proizvodnju električnih automobila, biće garantovan posao po povratku u Srbiju. Pored plate od 800, odnosno 850 evra ovi ljudi bi dobili i bonus od 11.000 evra pre i 6.000 evra po povratku u zemlju.
Slobodno se može reći da se Ana Brnabić ponovo pokazala kao dobar zaštitnik interesa poslodavca i nezgodna pregovaračica za sindikate koji su najavljivali proteste ukoliko ne budu zadovoljni. Istina ostalo je nejasno da li su nezadovoljni ili samo zatečeni novim ponudama.
Zoran Miljković, predsednik štrajkačkog odbora iz Fijat plastika, za Mašinu kaže da se danas nastavljaju pregovori između Vlade i Stelantisa i da će predstavnici sindikata takođe biti tamo. „Ako vidimo da je ovo samo kupovina vremena mi ćemo reagovati i ponovo pozvati na proteste“, tvrdi Miljković.
Ipak, on jasno kaže i da radnici nisu zadovoljni trenutnom ponudom, a naročito sumnjaju da zaista ima hiljadu ljudi koji bi išli u inostranstvo.
„Nema tih hiljadu ljudi, mislim da je to daleko od toga pošto su ljudi shvatili da je Slovačka jedna velika prevara. Tamo je veliko izrabljivanje radnika i svi su iz Slovačke pobegli, sada šalju naše ljude da rade za platu od koje polovina ide na smeštaj i hranu, radi se svaka subota, radi se prekovremeno, ne vidi se beli dan“, kaže Miljković za Mašinu.
Sindikat „Sloga“, koji ne učestvuje u pregovorima, izdao je saopštenje u kojem kažu da je „višak od 500 radnika u kragujevačkoj fabrici početak socijalne amputacije“. Oni smatraju da su ovo otpuštanja po već viđenom tranzicionom modelu i da sve to samo nosi neizvesnost za preostalih 1500 radnika koji će navodno biti potrebni za nastavak proizvodnje.
„Na osnovu jučerašnjeg sastanka predsednice tehničke vlade Ane Brnabić sa predstavnicima fabričkih sindikata i radnika, mišljenja smo da je će otpuštanje 500 radnika biti samo prvi korak i da će se nastaviti u narednom periodu, u etapama, po modelu kuvane žabe i dovođenja u stanje apatije i ne pružanja otpora u daljem otpuštanju“, saopštava „Sloga“.
Ponuda poslodavca otvara puno pitanja
Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović, ističe da je pre svega bitno razumeti da se ovde ne radi o socijalnom programu već o nacrt programa rešavanja viška zaposlenih.
„Radnici svakako ne mogu očekivati visoke otpremnine, videćemo da li će neko biti izuzet od otpuštanja (odnosno koji će biti kriterijumi za utvrđivanje viška). Svakako nisam optimista, mislim da je iznos otpremnine koji je trenutno ponuđen (zakonski minimum + 20%) maksimum koji će poslodavac obećati i nisam siguran da li će država insistirati na nekoj kvalitetnijoj zaštiti tih radnika“, smatra Reljanović.
Osim toga, naš sagovornik primećuje da je tokom pregovora došlo do neslaganja u ciframa kojima barataju kompanija i Vlada.
„Cifre se ne slažu. Početna procena poslodavca bila je: 1500 ljudi je višak, 500 će nastaviti da radi u inostranstvu i oni nam trebaju i za dve godine. Premijerka je sve vreme tvrdila da je 500 ljudi višak a da će ostali nastaviti da rade. Prema vestima od juče stvari se dodatno komplikuju matematički. Ako imamo 500 radnika koji su višak a 1000 koji će raditi u inostranstvu (što je veoma upitno jer interesovanje nije veliko) gde je nestalo još 500 ljudi? Da li će oni raditi sve vreme u Kragujevcu? I što je još važnije, koliko njih će biti potrebno juna 2024. godine Stelantisu za pravljenje električnog automobila?“, pita se Reljanović.
Premijerka tvrdi da će za buduću proizvodnju biti potrebno 1550 ljudi, međutim nije jasno ko i kako to garantuje?
„Niko ne može da garantuje povratak na rad nekome ko ode u inostranstvo. Svi ti radnici će naravno ostati zaposleni u Fijatu ali mogu odmah po povratku iz inostranstva dobiti otkaz, jer je to nesumnjivo i neotuđivo zakonsko pravo poslodavca. Tako da bi bilo jako zanimljivo videti šta piše u ponudi za odlazak u inostranstvo koju su radnici dobili, u vezi sa time“, kaže naš sagovornik.
Reljanović kaže da će prema njegovim saznanjima radnici koji odu da rade u inostranstvo sami morati da obezbede smeštaj i ishranu.
„To je nezakonito, ako tako piše u ponudi. Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti je jasan (član 16.): Poslodavac je dužan da zaposlenima koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, o svom trošku, obezbedi smeštaj i ishranu po standardima važećim u državi u kojoj se izvode radovi, odnosno u skladu sa uslovima smeštaja i ishrane utvrđenim kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu, ako je to povoljnije za zaposlene. Poslodavac je dužan da zaposlenima koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo obezbedi prevoz za dolazak i odlazak sa rada ili naknadu troškova za te svrhe. Dakle, u novcu se može platiti samo prevoz, dok smeštaj i ishranu obezbeđuje sam poslodavac“, objašnjava Reljanović.
Kada je reč o ponuđenom „bonusu“, naš sagovornik smatra da je „taj deo priče potpuno zamagljen i nije sasvim jasan, a potencijalno nije ni sasvim zakonit“.
„Ako je bonus koji radnici dobiju zapravo naknada za troškove smeštaja i ishrane u inostranstvu, onda bi tako trebalo i da se nazove. Takođe je u tom smislu nezakonito da se bonus uslovljava dužinom ostanka u inostranstvu jer zakon predviđa da se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu urede načini na koji će se zaposleni vratiti iz inostranstva o trošku poslodavca (član 10). Takođe, ovo je usko povezano i sa članom 9. koji govori o mogućnostima odbijanja upućivanja“, navodi Reljanović za Mašinu.
