Neće proći

0
501

protesti„Poštovane“ dame i gospodo iz interesnog udruženja koje se krije pod akronimom SNS, iako ste zaželeli da spinom o podizanju spomenika Zoranu Đinđiću ugušite priču o Savamali i fantomkama, moram da vam, sa žaljenjem po vas, poručim kratko i jasno: Ovaj put vam neće proći.

Istina, ustalasala se žabokrečina i čuvari lika i dela Zorana likvidiranog Đinđića su poskočili na ideju koju je izgovorio Vožd: Podići ću spomenik ubijenom premijeru. Poskočio sam, da se ne lažemo, i ja. Naseo sam „na prvu loptu“ na celu priču koja je krenula iz naprednjačke kuhinje:

13247719_10156836187550004_4301281668767877183_oAli sam zastao i pitao se – otkud ta priča o spomeniku? Onda je, u celom tom spinu, nastao problem: Veliki Vođa, najpametniji-među-najpametnijima i najnapredniji-među-pametnima, zvezda vodilja vaskolikog naroda srpskog je dala autogol.

Istog dana kada je Gospodar Vučić poručio Srbadiji da će u centru Beograda sagraditi spomenik nekadašnjem lideru Demokratske stranke (kom je Toma Bajčetinski svojevremeno poručivao da je „i Tito pred kraj života imao problema sa nogom“), upravo je Gospodar Vučić na istoj konferenciji za novinare, ponet digresijama, govorio o tome da je neophodno da se otkrije ko je sve radio pod fantomkama, jer to što se rušilo pod fantomkama i pod okriljem noći, nije isto što i hapšenje predsednika jedne zemlje koje su, pod fantomkama, izveli „pripadnici zemunskog klana“, po nečijim naredbama.

Činjenično stanje (a i istorija, majku mu) kaže:

U vreme kada je Slobodan Milošević uhapšen pod fantomkama, nije bio predsednik države (predsednik SR Jugoslavije bio je Vojislav Koštunica, a predsednik Srbije bio je Miloševićev partijski drug, Milan Milutinović), već običan građanin.

U vreme kada je Slobodan Milošević uhapšen pod fantomkama, akciju nisu izveli „pripadnici zemunskog klana“, već pripadnici Jedinice za specijalne operacije, JSO, na čijem čelu je bio Milorad Ulemek Legija, kasnije osuđen za ubistvo čoveka koji je odobrio hapšenje Slobodana Miloševića.

Hapšenje građanina Slobodana Miloševića odobrio je Zoran Đinđić, premijer vlade Srbije. Isti onaj kog su kasnije likvidirali pripadnici Zemunskog klana i JSO.

I na kraju – hapšenje građanina Slobodana Miloševića je učinjeno na osnovu zahteva Haškog tribunala, a sprovedeno u skladu sa Zakonom o saradnji sa istim, koji je doneo (o paradoksa mu), Slobodan Milošević!

Malo je čudno da Aleksandar Vučić (koji je u vreme hapšenja Miloševića, ali i u vreme likvidacije Đinđića, bio gensek Srpske radikalne stranke) hoće da podigne spomenik osobi koja je de fakto dala zeleno svetlo da se prvi predsednik SPS uhapsi (1. aprila 2001, nije šala), a potom isporuči Haškom tribunalu na Vidovdan iste godine.

Dakle? Jednostavno: Spin. Cela ova senzacionalističko-tabloidna zajebancija sa „imaš pravo“ i „nemaš pravo“ da podigneš spomenik nastala je zato što je SNS-u bila hitno potrebna nova priča koja će odvući pažnju u medijima, jer, kad vam u centru Beograda dođe 15.000 ljudi koji bez ijedne partijske zastave demonstriraju protiv banditskog ponašanja u Savamali, onda je to problem. Pri tom, tih 15.000 ljudi se prema liderima opozicionih stranaka i stranačkim funkcionerima odnose kao prema vazduhu: ne obraćaju pažnju na njih. E, to je onda ozbiljan politički problem.

Priča sa spomenikom nije prošla. Neće proći ni nova „skandalozna priča sa suprugom ubijene zvezde Granda“. Neće proći ni „diplomatska pobeda nad Hrvatskom u Briselu“. Ni „ugroženost Republike Srpske“.  Neće proći ni „razotkrivanje protesta“ po kojima će, verovatno, finansijer da bude lično Soroš, sa „protivnicima evropskog puta Srbije koji sede u Briselu“ (?!?). Ili, eventualno, „cenzus koalicije“…

Ljudi koji su dva puta izašli na ulice kako bi objasnili režimu da ne može da ruši noću, pod fantomkama, nastaviće da izlaze. I biće ih još više. Ovi ljudi nisu glupi. I ne interesuje ih nijedan političar u Srbiji. Nijedan. Oni su izašli zato što im je dosta laži i bahaćenja, zato što im je dosta sistema u kom onaj ko ima pare može da radi šta mu se prohte. Oni su izašli zato što je Beograd – njihov grad. I ne samo Beograd.

Mislite o tome.

NAPOMENA: U tekstu iskorišćen film u čijem nastajanju su učestvovali: Vladimir Miladinović, Branimir Milovanović, Andrija Kovač, Vladimir Milovanović i Luka Jočič

Aleksandar Bećić

Kolumnista

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime