Pre manje od mesec dana TV B92 objavila je da je Prvi osnovni sud u Beogradu, postupajući po sudiji S.S., prekinuo postupak izvršenja pokrenutog od strane advokata Emira Fetahovića iz Novog Pazara radi naplate neisplaćenih honorara od MUP-a Srbije pred kojim je postupao u svojstvu branioca okrivljenih. Slučaj ne bi zavređivao pažnju da sud gospodina Fetahovića nije rešenjem o obustavi postupka proglasio – “mrtvim” i upravo iz tog razloga obustavio postupak. Kako je sud do tog podatka došao – nije jasno. A čovek je živ. “Mlako” i pomirljivo je g. Fetahović dao izjavu za B92, ali njegove finalne reči odjekuju: “greške sudova se dešavaju, ali ovo je jedna od najmorbidnijih”. Greška suda? Definitivno – ne. Morbidan trend Prvog osnovnog suda u Beogradu? Definitivno – da.
Evo zašto.
U jednom drugom predmetu pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu tužilac je tražio poništaj braka svoga oca koji je preživeo 3 moždana udara pre zaključenja braka sa 30 godina mlađom ženom, budući da je otac nabeđivao kako tužioca, tako i njegove najbliže srodnike da su organizovali oružani napad na njegovu kuću, da su ga opljačkali, da su pokušali da ga usmrte….sve su to neistinite optužbe koje jedan čovek posle tri najozbiljnijih moždana udara može da navede. U svemu tome mu je pomagala ta “mala”, 30 godina mlađa tužena koja ga je održavala u zabludi da je sve to tačno. Zašto? Da bi pred sudovima održala ugovor o doživotnom izdržavanju, a i testamente, kojim je nesrećno oboleli starac sve manje-više ostavio njoj. I kad su se potomci podigli, digli svoj glas, sud je posle 12 godina suđenja presudio protiv njih. “Normalno”, to je učinio, Prvi osnovni sud u Beogradu sudeći po sudijama S.B. i J.S iz sada “čuvenog” porodičnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu. Ali, kakve veze ima ovo sa slučajem g. Fetahovića? Ima.
Konkretno, u presudi u predmetu P2. 2339/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu, sudija S.B., sa svojim porotnicima, je majku tužioca Zoricu nazvala „sada pokojnom“, iako je majka tužioca živa. Zbog te očigledne povrede prava ličnosti i dostojanstva, garantovanog čl. 23. Ustava, podneta je tužba protiv Republike Srbije za naknadu štete. Tužbeni zahtev je odbijen i od Prvog osnovnog suda u Beogradu i od Apelacionog suda i to presudama P. 21512/12 i Gž. 6409/14. Obrazloženje je da se radi o grešci koja se može ispraviti “ispravom presude” zbog greške koja je nastala u očiglednoj pogrešnoj grešci u “kucanju”. Proglašavati ljude “sada pokojnim” zbog očigledne greške u kucanju? Nije istina, jer jadna zapisničarka nikada nije izjavila da se radi o njenoj grešci.
Član 23. Ustava predviđa: “ Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.” Dakle, ljudsko dostojanstvo se štiti prevashodno pred sudovima.
U međuvremenu, presuda P2. 2339/10 je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu P. 537/12 od 29.08.2012. godine, naravno iz sasvim drugih razloga i predmet je dobio novi broj P2. 4942/12 i novu sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu – J. S. U novodonetoj prvostepenoj presudi sudija J.S. majku tužioca Zoricu PONOVO naziva „sada pokojnom“ iako je živa. Ovo je nedopustivo i katastrofa za pravosudni sistem Republike Srbije.
Ponovo tužioci podnose tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi zaštite prava ličnosti i predmet je dobio broj P. 18795/14 i sudi ga sudija S. I. I ponovo odbija tužbeni zahtev sa obrazloženjem da se radi opet o “grešci” koja može biti ispravljena rešenjem “o ispravci presude”. Dva puta “greška”? Ne verujem i nemoguće. U svakom slučaju se radi o nameri. Tu presudu potvrđuje Apelacioni sud u Beogradu oličen u sudiji, potpredsednici tog suda, M.P.Đ. Inače, ta sudija je zadužena za pritužbe i zahteve za izuzeće stranaka, imenovana od predsednika suda Duška Milenkovića. Utrošak milion tona papira kojim M.P.Đ svake godine bukvalno palamudi i odbija sve koji se pritužuju na rad Apelacionog suda u Beogradu je enorman. I opet žalba tužioca biva odbijena od nje sa obrazloženjem da se radi o grešci, po drugi put, koja “može biti ispravljena “ispravkom presude”. Ali kako je greška dva puta napravljena uprkos žestokim protestima u žalbama tužioca? Kako i zašto sudije nisu NIKADA ex officio, po službenoj dužnosti, ispravile presude i ljudski se izvinile? To nikome i nikada neće biti jasno. Ovo uprkos činjenici da tužilac dostavlja u oba ožalbena postupka sudsku praksu po kojoj u predmetima koji se tiču povrede prava ličnosti nije moguć povraćaj u pređašnje stanje. Drugim rečima, šok je nastao i ne može više biti ispravljen:
„Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete sud mora poći od principa da dosuđena naknada u materijalnom pogledu treba da bude satisfakcija tužiocu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, s obzirom da kod nematerijalne štete nije moguće uspostaviti pređašnje stanje, zbog čega je pravilno primenjena odredba člana 200 ZOO. Neosnovani su navodi žalbe da je prvostepeni sud propustio da utvrdi intenzitet duševnih bolova obzirom da se intenzitet duševnih bolova ne utvrđuje niti se u tom slučaju obavlja veštačenjem, već naknada dosuđuje po slobodnoj proceni na osnovu čl. 223.ZPP-a.”
(Gž 3133/99 i P 4623/98)
U tom smislu, dok pišem ove redove na sajtu Apelacionog suda u Beogradu stoji noseće (lester) načelo: FACTUM INFECTUM FIERI NEQUIT – UČINjENO NE MOŽE POSTATI NEUČINjENO (PLAUT). Pa kako sudija M.P.Đ. nije ovo noseće načelo njenog suda shvatila pri donošenju svoje odluke? To nije za čuđenje budući da ona ni nije sudija već dželat iz Mladenovca. Svi koji žele dokaze za moje navode iz ovog teksta, ako ih žele, slobodno mogu da mi se obrate.
I mi sada treba da verujemo sudovima koji žive ljude proglašavaju “sada pokojnim”. Ludilo!
Mr. Goran CVETIĆ
Advokat
Srbija
www.vidovdan.org
