Jedan od najpoznatijih spomenika modernističke arhitekture u Beogradu, Generalštab Nikole Dobrovića, mogao bi uskoro da nestane i to na osnovu posebnog zakona koji je donet zbog projekta zeta Donalda Trampa. Uprkos protestima stručne i šire javnosti, studenata i opozicije, Skupština Srbije je 7. novembra usvojila leks specijalis koji omogućava rušenje kompleksa oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Tim zakonom otvara se put projektu Džareda Kušnera, sa kojim je Vlada Srbije prošle godine sklopila ugovor o izgradnji luksuznog hotelskog i stambenog kompleksa. Ugovor je „ispod radara“ javnosti i uz brojne nejasnoće. Vlada je zatim ukinula status kulturnog dobra Generalštabu, kako je deo javnosti isticao, suprotno Zakonu o kulturnom nasleđu i Ustavu. Tužilaštvo za organizovani kriminal u maju je pokrenulo istragu zbog sumnje u falsifikovanje dokumenata na osnovu kojih je ta zaštita ukinuta.
Kompleks zgrada Generalštaba u centru Beograda izgrađen je 1965. godine prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića, a za njegov izgled se navodi da je bio inspirisan kanjonom Sutjeske.
Tokom NATO bombardovanja 1999. godine kompleks je pogođen dva puta – u noći između 29. i 30. aprila, kada su poginula tri civila, i ponovo između 8. i 9. maja.
Vlada Srbije je 2005. godine objekte Generalštaba proglasila spomenikom kulture, čime je njihov izgled zaštićen u skladu s originalnim projektom. Kompleks je imao trostruku zaštitu: status spomenika kulture imale su i nove i stare zgrade Generalštaba, kao i prostor uz Ulicu kneza Miloša koji je bio zaštićen kao prostorno-istorijska celina.
Kompleks je prvi put privukao pažnju ljudi iz okruženja Donalda Trampa 2013. godine. Početkom 2014. tadašnji premijer Ivica Dačić razgovarao je u Beogradu s predstavnicima Trampove kompanije o mogućnosti izgradnje luksuznog hotela na mestu bombardovanog Generalštaba.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kasnije je više puta izjavljivao da je zgrada Generalštaba „ruglo u centru grada“ koje treba srušiti.
Šta je Goran Vesić potpisao sa Kušnerovom firmom?
Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka saopštio je 13. marta 2024. da je ministar Goran Vesić u ime Vlade Srbije potpisao memorandum kojim se lokacija Generalštaba daje američkim ofšor firmama Kushner Realty i Atlantic Incubation Partners LLC na korišćenje bez naknade na 99 godina, uz mogućnost da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine.
Vesić je potvrdio da je od Vlade Srbije na javnoj sednici dobio ovlašćenje za potpisivanje memoranduma i naveo da su pregovori u toku, te da će, ako bude potpisan bilo koji akt, o tome „Vlada obavestiti javnost“.
Kušner je 15. marta 2024. objavio na mreži „X“ render za projekat luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba Vojske Srbije.
Njujork tajms je tada pisao da će Kušnerova kompanija dobiti prostor u zakup na 99 godina bez naknade i izgraditi luksuzni hotelski i apartmanski kompleks, kao i spomen-obeležje i muzej. Investicija je procenjena na 500 miliona dolara, a država Srbija bi, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita. List je naveo i da bi projekat mogao predstavljati sukob interesa ako Donald Tramp ponovo bude izabran za predsednika SAD.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 18. marta da ga ideja „oduševljava“ i da će je promovisati „s radošću“, dodajući da Beogradu trebaju velike investicije.
Glas Amerike je pisao da Kušnerova namera izaziva sumnje na korupciju, trgovinu uticajem ili sukob interesa.
Rojters je 8. aprila izvestio da Muhamed Alabar, predsednik kompanije Eagle Hills iz UAE, koja je investitor Beograda na vodi, sarađuje sa Kušnerom na mogućoj investiciji i da je u projektu angažovan kao savetnik.
Vesić je 15. maja, u ime Vlade Srbije, sa kompanijom „Affinity Global Development“ potpisao Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine. Naveo je da Vlada nije prodala zemljište, već ga je iznajmila na 99 godina.
Ekološki ustanak je tražio da se ugovor objavi i ocenio da je netačno da nije utvrđena finansijska konstrukcija. Aleksandar Jovanović Ćuta je tvrdio da su dogovor o „poklanjanju“ Generalštaba napravili bivši Trampov izaslanik Ričard Grenel i ministar finansija Siniša Mali.
Jovan Rajić, šef pravnog tima organizacije RERI, izjavio je da se davanjem u zakup na 99 godina izigrava zakon koji zabranjuje otuđivanje kulturnih dobara u javnoj svojini.
Direktorke dva zavoda podnose ostavke pod pritiskom
Novi magazin je 4. juna 2024. objavio da je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović pozvana iz Ministarstva ekonomije na sastanak kojim je rukovodio ministar finansija Siniša Mali. Na sastanku joj je, prema pisanju lista, rečeno da mora da skine zaštitu sa Generalštaba ili da podnese ostavku. Đukanović je odmah podnela ostavku. Novi magazin je naveo i da će na njeno mesto biti imenovana osoba spremna da uradi sve što je potrebno kako bi Generalštab izgubio status zaštićenog kulturnog dobra.
Mediji su takođe pisali da je i Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, napustila tu funkciju zbog pritisaka da se Generalštabu ukine zaštita.
Konzervatori Republičkog zavoda i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti, javno su se usprotivili ukidanju statusa nepokretnog kulturnog dobra zgrada Generalštaba.
Uprkos kritikama stručne javnosti, Džared Kušner je došao u Beograd 19. juna 2024. i Vučiću predstavio projekat „velelepnog“ hotela.
Istog dana arhitekta i konzervator Aleksandar Ivanović preuzeo je dužnost vršioca dužnosti direktora Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na tu funkciju imenovao ga je Privremeni organ Beograda. Ivanović je ranije izjavio da smatra da je Generalštab za rušenje.
Generalštabu se ukida status kulturnog dobra, BIA ulazi u Zavod
Vlada Srbije odlučila je da zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda izgube svojstvo kulturnog dobra, što je objavljeno u Službenom glasniku 15. novembra 2024.
Konzervatorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Estela Radonjić-Živkov izjavila je 17. novembra za N1 da procedura nije ispoštovana, jer kulturno dobro može biti izbrisano iz registra samo ako nestane ili bude potpuno uništeno, a da Generalštab nije izgubio nijednu od vrednosti zbog kojih je proglašen kulturnim dobrom.
Poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je 18. novembra da su pripadnici BIA došli u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kako bi sprečili zaposlene da se javno oglase povodom Generalštaba. N1 je potvrdio da je BIA bila u prostorijama Zavoda.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture pripremio je Vladi Srbije i Ministarstvu kulture pismo, u koje je N1 imao uvid, u kojem navodi da je Vlada, odlukom o brisanju Generalštaba iz registra nepokretnih kulturnih dobara, grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu. U pismu se zahteva da se odluka bez odlaganja stavi van snage, „kako Srbija ne bi bila jedina zemlja u civilizovanom svetu koja ne poštuje sopstveni zakon“, „ne uvažava službu zaštite nepokretnih kulturnih dobara“ i „ruši i uništava svoja kulturna dobra“.
Društvo konzervatora Srbije podržalo je stručne saradnike Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Grupa nastavnika i saradnika Filozofskog i Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenila je da tom odlukom Vlada Srbije stavlja van snage sopstvene zakone i ugrožava integritet institucija zaštite kulturnog nasleđa.
Nacionalni komitet Međunarodnog saveta za spomenike i spomeničke celine (ICOMOS Srbija) ponovo je pozvao Vladu Srbije da poništi odluku o brisanju Generalštaba iz registra i postupi u skladu sa zakonom i potpisanim međunarodnim dokumentima.
Ekološki ustanak podneo je 11. decembra 2024. tužbu Upravnom sudu za poništavanje odluke Vlade o Generalštabu.
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za kulturna prava Aleksandra Ksantaki upozorila je da je Vlada Srbije ukidanjem statusa kulturnog dobra istorijskim objektima otvorila vrata privatnom interesu.
Početkom januara 2025. narodni poslanici iz šest opozicionih poslaničkih grupa podneli su Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Vlade kojom je zgradama Generalštaba oduzet status kulturnog dobra, navodeći da odluka nije doneta u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu i da je protivna Ustavu.
Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke (EIB) saopštili su u martu da je kompleks Generalštaba u Beogradu uvršten na spisak sedam najugroženijih spomenika Evrope za 2025. godinu.
Hapšenje direktora Republičkog zavoda zbog falsifikovanja dokumenta
Zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture zatražili su 18. aprila ove godine ostavku ili razrešenje vršioca dužnosti direktora te institucije, Gorana Vasića, zbog, kako su naveli, grubih povreda profesionalne etike i procedura u vezi sa statusom kulturne baštine objekata Generalštaba i Ministarstva odbrane. Naveli su da je Vasić samostalno i bez znanja stručnih službi uputio dopis u kome se traži prestanak svojstva kulturnog dobra za te objekte.
Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 13. maja da je Goran Vasić osumnjičen da je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra Generalštaba, nakon čega je Vlada Srbije donela Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra.
Tužilaštvo za organizovani kriminal je 14. maja saopštilo da je Vasić priznao krivicu za izvršenje dela koje mu se stavlja na teret.
Viši sud odbio je žalbu Tužilaštva za organizovani kriminal na ukidanje pritvora Goranu Vasiću, javio je Radar 21. maja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 11. jula da je predmet Generalštab „izmišljen“ da bi se sakrio predmet „nadstrešnica“, navodeći da je reč o „nepostojećem predmetu“. „Još im ja govorio – napravite leks specijalis, jer je to dobro za državu, pa me nisu poslušali. Sve su to izmišljali i nadali se da će moći blokaderima da se dodvore i da u jednom trenutku kažu – sad ćemo da uhapsimo Vučića“, rekao je Vučić.
Dva meseca nakon što je Goran Vasić priveden i počela istraga zbog sumnje da je falsifikovao predlog, javnost saznaje da je navodno isto to uradio i Aleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Viši sud u Beogradu ukinuo je rešenje kojim je Vasiću bilo zabranjeno da prilazi svedocima, čime mu je omogućeno da se vrati na posao, potvrđeno je 30. jula za N1.
Vasić se 6. avgusta pojavio na poslu, objavio je Danas, navodeći da je zaposlenima rekao da je sve što je uradio bilo „u interesu države“.
Bivša direktorka Republičkog zavoda Dubravka Đukanović u svojoj ostavci upućenoj ministru kulture Nikoli Selakoviću potvrdila je da je ministar finansija Siniša Mali vršio pritisak da se sa zgrada Generalštaba skine zaštita.
Insajder je 2. novembra objavio da je spisak osumnjičenih u istrazi „Generalštab“ proširen i na vršioca dužnosti sekretarke Ministarstva kulture Slavicu Jelaču, koju Tužilaštvo za organizovani kriminal sumnjiči za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja u saizvršilaštvu. Pored Gorana Vasića, i Aleksandar Ivanović priznao je radnje koje mu se stavljaju na teret.
Leks specijalis po hitnom postupku
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za 4. novembar sednicu parlamenta na čijem je dnevnom redu leks specijalis za projekat kompanije Kušnera na mestu bombardovanog kompleksa Generalštaba.
Predlog zakona podneli su 2. novembra poslanici Srpske napredne stranke. Leks specijalis, koji predlaže 110 poslanika vladajuće većine, predviđa da se projektu kompanije Kušnera dodeli status „projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju“, kao i da nadležni organi u postupcima koji se sprovode radi njegove realizacije postupaju prioritetno i po hitnom postupku.
Poslanici opozicije ocenili su da je predloženi zakon protivzakonit, protivustavan i da urušava pravnu državu. Poslanici vlasti naveli su da je reč o ruševini koju je nemoguće obnoviti.
Transparentnost Srbija saopštila je da su, kada se u istrazi pojavila osnovana sumnja da su članovi Vlade i drugi po nalozima iz Vlade kršili pravila i činili krivična dela kako bi se realizovao projekat dogovoren mimo zakona, poslanici „priskočili u pomoć“ predloživši poseban zakon kojim se pravila prilagođavaju tim dogovorima. Organizacija je navela da je time izbegnuto sprovođenje javne rasprave i pribavljanje obaveznog mišljenja o rizicima od korupcije, budući da zakon nije predložila Vlada već poslanici. Transparentnost Srbija ocenila je da predlog posebnog zakona za parcele bivšeg Generalštaba predstavlja kombinaciju „ozakonjenja kršenja zakona“ i „prilagođavanja opštih pravila skrivenim interesima u jednom konkretnom slučaju“.
Leks specijalis usvojen je 7. novembra. Zakonom se propisuje da su postupci za realizaciju projekta hitni i da su državni organi dužni da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti.
Konzervatorka i bivša zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Estela Radonjić Živkov izjavila je da se donošenjem leks specijalisa za Generalštab „Srbija uvrstila u tri režima u svetu koja su srušila kulturno dobro“. Navela je da su, osim Srbije, to učinili Al-Kaida u Avganistanu i Islamska država u Iraku.
Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je da ga je poznanik u januaru ove godine upozorio da će „jedna obaveštajna služba jedne velike evropske države“ pokušati da spreči rušenje kompleksa Generalaštaba, jer ta država u tome vidi „zbližavanje Srbije i SAD na čijem čelu je Donald Tramp“.
