autor:MILIJANA BALETIĆ
Dok tumačim i merim međusobne odnose i pojedinačne poruke tri velike svetske sile, zauzete stvaranjem novog sveta – znajući da su mali potrošna roba – e, tu je sad moja strepnja nad odlukama koje donosimo…!
Ove temeljne preokrete čovečanstva – u večnoj istoriji protok vremena stisne u epohe, ere, razdoblja, periode… – tako da ih svaki pojedinac, izmaknut od procesa stolećima i milenijumima, s lakoćom sagleda.
Ali, kada se to vreme živi, onda je to period dugog trajanja koji teče kroz generacije. Zato i ne prepoznamo kad nastupi, jer se i ne okončava sa našim krajem.
Globalni raspored snaga i uticaja moći koji nam je poznat i na koji smo navikli, danas se toliko promenio da mu već naziremo nove obrise. Slika koju pamtimo o zapadnoj Evropi, Africi, Americi, Aziji, odavno bledi i dobija nove konture. Kako će to i da li izgledati kako smo sada skloni da tumačimo, teško je prognozirati, ali – da proces nezaustavljivo teče – teče!
Taj prvi vidni krupni korak napravljen je susretom predsednika dve svetske sile Rusije i Amerike na Aljasci 15. avgusta ’25.
Od tog Enkoridža, pa do Pekinga 13. maja ove ’26. gde je američki predsednik Tramp sa delegacijom boravio u trodnevnoj poseti, period je koji će se proučavati u istoriji kao početak kada je dotadašnje „carstvo“ počelo da se svodi u svoje okvire i realne moći. U tom međuprostoru, pokušaji da se održi stara pozicija više su bili inercija isprobavanja sopstvenog statusa i proveravanja narastajuće suparničke sile, nego što je to bila nepokolebljiva samouverenost. Uostalom, kraj svih carstava se okončava „proveravanjima“ koja ih na kraju svedu u realne okvire ili nestanak.
Dok su Americi i EUropi „provere“ ’90-ih davale potvrdu i zamah da mogu ići dalje – sudar sa stvarnošću da dolazi kraj tog doba, kreće sa ratom koji su preko Ukrajine poveli protiv Rusije. Umesto da za te 4 godine Kremlj potpiše kapitulaciju – Ukrajina sve manja, EUropa ušla u recesiju, Amerika s njom razbucala bračnu zajednicu… – a, po merilima BDP-ea Rusija istisnula Nemačku i zauzela njeno mesto! Što se vojne moći tiče, nije da joj se ne primiču, ali – prvo mesto joj ugroženo nije!
U poslednjim decenijama, „američko carstvo“ je svoju moć odmeravalo hiljadama kilometara daleko od svog dvorišta. Prvo suočavanje sa stanjem koje joj nije prijalo bila je Ukrajina. Onda se povukla iz daljine i usmerila na komšiluk – da tu ispita svoje i konkurentske moći! Preko noći je 3. januara upala u Venecuelu, predsednika Madura sa suprugom kidnapovala i odvela u ropstvo, a državu – koju Tramp sad „objavljuje“ kao 51. američku – sa sve najvećim dokazanim rezervama nafte na planeti – otela! Druge dve velike sile, Rusija i Kina, obe prijateljske sa Venecuelom, s tim što je Kina još i milijarde tamo uložila i kupovala naftu – samo su verbalno negodovale! Za običnog posmatrača – neočekivano!
Nakon što joj je ovaj uspeh oko obezbeđivanja energenata na dohvatu ruke, oprošten, nastavila je dalje sa opipavanjem terena – da vidi dokle može!
Sledeća žrtva je – iz komšiluka Rusije i Kine – Iran! On je, posle Venecuele i Saudijske Arabije, na trećem mestu u svetu po rezervama nafte – a Kina je i odatle kupuje!
E, ovaj američki rat (namerno ne pominjem Izrael), donekle je otreznio i nju i saveznike joj!
NATO partneri odbili su priključenje agresiji. Zabranili su korišćenje i vojnih baza i vazdušnog prostora za prelet borbenih aviona! Jedino im novopečeni protektorati Rumunija i Bugarska, ne otkazuju poslušnost, kako svedoči šef američke diplomatije Marko Rubio!
Države u Persijskom zalivu, na kojima su američke vojne baze instalirane – kao garant bezbednosti i uterivanje straha staroj Persiji – napadnuti Iran je u odbrani od agresije rasturio, zajedno sa rafinerijama nafte! Ništa bolje nije ni kočoperni Izrael prošao, mada se informacije iz te zemlje strogo kontrolišu! Tako je taj balon američke zaštite pukao pred očima svih! Shvaćeno je da ih niko ne bi ni dirao da nisu imali tu „sreću“ da ih američke vojne baze čuvaju! Kad dođe stani-pani, ne pomažu ni baze ni petrodolar! Sad ide nafta i za juane, izlazi se iz OPEK-a – trezveno se biraju poslovni partneri i budućnost!
Uostalom, svaka škola se plaća.
U ovom sukobu Rusija i Kina su zauzele isti stav kao Zapad u Ukrajini – satelitsko navođenje ciljeva, naoružanje koje im god treba…! Mada, sve su prilike, Iran nije bez oružja!
Američko opipavanje moći preko Irana, Kinu je nateralo da zauzme prelomnu tačka u ukupnom globalnom prestrojavanju!
Nakon dugogodišnjeg maltretiranja kineske privrede sankcijama koje je Amerika sebi dala za pravo da ih – ona – uvodi kome hoće i kad hoće, komandujući tako životima, stagnacijom i razvojem država – kinesko ministarstvo trgovine 3. maja podvuklo je crtu i zabranilo svojim kompanijama da poštuju američke sankcije!
To ubrzano „pucanje filma“ krenulo je krajem prošle godine kada joj je Amerika uvela sankcije za četiri rafinerije nafte, zbog trgovine sa naftom Irana. Optužili su je da je samo u aprilu – dok se Amerika „muči“ da Iranu smanji prihode od nafte i spreči je da finansira odbranu države – kupila nafte za nekoliko milijardi dolara! A onda su 1. maja udarili sankcijama i na petu rafineriju, najveću u Kini – što je prelilo čašu!
Odlučan odgovor – da im ne pada na pamet da se povinuju američkim sankcijama – stigao je za 2 dana! Obrazloženje je da se time krši „međunarodno pravo i osnovne norme međunarodnih odnosa“!
Sad, ako Kina hoće da izveze robu, na primer u Latinsku Ameriku, ima da taj trgovački brod prati brod kineske ratne mornarice! Od ovoga ne može ozbiljnije!
Izgleda je došao kraj toj lakoći s kojom Amerika odlučuje koga će da tuče bombama, a koga sankcijama! Čudno, da je ovo u naši medijima prošlo neopaženo?!
Mudra Kina, podignuta u svetsku ekonomsku silu, po nekim pokazateljima i prvu, pritom ni vojno ne zaostaje – postala je je centar realne političke moći.
Ona i Rusija, kao dve svetske velesile, podigle su svoj odnos na nivo strateške saradnje.
A za ovo stanje Amerike koja ne može da se obuzda i smesti u svoje realne okvire, mada obećava, izgleda da druge dve velesile imaju razumevanja. U suprotnom – izbio bi planetarni sukob, kako je i sam Si Đinping u obraćanju na zajedničkoj večeri kineske i američke delegacije, rekao: „Ovim mudrim putem – dve druge super sile – izbegnuta je Tukididova zamka“ (to je po Tukididu iz antičke Grčke, kada sila u usponu udari ratom i smeni postojeću veliku silu kao hegemona)!
Što bi se reklo – one prate, i razumeju – ova iskakanja pri prizemljenju američkog balona!
U Pekingu, kako se po sastavu američke delegacije može proceniti, na dnevnom redu je bilo spuštanje tenzija u međusobnom biznisu. Tramp je, među 17 lidera vodećih kompanija i moćnika krupnog kapitala poveo i neizbežnog Ilona Maska („Tesla“), a Džensen Huang („Nvidia“) poveden je kako bi ameri pokazali da i oni konja za trku imaju kada su u pitanju čipovi. Tu je i Keli Ortberg („Boing“) i, naravno, Lari Fink koji se od 1988. nalazi na čelu BlekRok-a, kao suosnivač i predsednik te najjače finansijske kompanije na svetu.
Šta će od ovog susreta biti, videćemo. Da će Kina ispoštovati sve što je i dogovorila i rekla, ne treba sumnjati. Šta će uraditi Tramp i Amerika, to je uvek enigma.
Lepo su se družili i častili tri dana. Pričali su i dogovarali se, o čemu (?!) – oni znaju! Ali, osmesi ulivaju nadu.
Tramp je u američkom stilu rekao: „Si je fantastičan tip, odlični smo prijatelji“!
Si – još ništa nije rekao! Ne sumnjam da neće Putinu, koji – na poziv Sija – boravi u Pekingu 19. i 20. maja, gde je planirano razmatranje ključnih međunarodnih i regionalnih pitanja, potpisivanje više bilateralnih dokumenata i izjave, uz „dalje jačanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva“!
Tu će svakako biti na agendi i energetski projekti kao što je gasovod „Snaga Sibira 2“. Ovaj susret jeste planetarno bitan, ali i uobičajen u 25 godina od potpisivanja Sporazuma o dobrosusedstvu i prijateljstvu između ove dve svetske sile.
Ovde je najinteresantnije to što se dešava neposredno nakon susreta Trampa i Sija – koji ima snažnu simboliku. Svetska situacija oko energenata i kriza koju je Amerika – sve u nadi da učvrsti prvo mesto hegemona – izazvala preko ukrajinskog rata, miniranja Severnog toka 1 i 2, Venecuele i Persijskog zaliva – gurnula je Kinu i Rusiju u još čvršće jedinstvo, tako da je Amerika, u tom svetskom odnosu snaga trojke, sama sebi namestila utakmicu – jedan protiv dvojice!
Jedino iz čega se može nazreti težina razgovora – i suočenje sa realnošću – Trampova je poruka Tajvanu da ne proglašava nezavisnost od Kine, jer on ne želi sukob sa Kinom! „Kneskom predsedniku je ovo najvažnija stvar i, dok sam ja ovde, neću uraditi bilo šta“, izjavio je novinarima.
Sad, kako će to da ide kod kuće nakon decenija gradnje antikineske politike, videćemo. Davljenje konkurencije sankcijama i sprovođenje pravnog, političkog, vojnog nasilja, u zavisnosti od toga kako im kad odgovara, to je jednostavno recept njihovog funkcionisanja – makar je bio do sada.
Sebe smatraju naddržavom i narodom koji treba da upravlja svetom! Biće da su i oni umislili da – imaju „dogovor s Bogom“!!!
Nisu još ni sa „oprobavanjima“ unaokolo po planeti završili! Ne treba im ni zameriti! Još su oni puni, što snage – što umišljaja! Prevelika koncentracija tih „moći“ – ne dozvoljava im da se prizemlje! Gde god budu mogli – pokušaće! I, biće im dopušteno – ali više nikada tamo gde budu opipavali svoju moć na suštinskom interesnom terenu drugih dveju velikih sila!
Znajući da su mali potrošna roba – e, tu je sad moja strepnja! A, mi (?!) – gde smo tu mi?!
Ono što mi je najviše ulilo nespokoj – izjava je iz ovog jačeg bloka „dvojke“ – Sergeja Lavrova, šefa ruske diplomatije! Mada ovo sad ovde izgleda potpuno van konteksta – za mene je centralno pitanje!
Dok je Tramp bio u Kini – u istom periodu Lavrov je bio u Indiji na samitu šefova diplomatije članica BRIKS-a. Pored mnogih pitanja, novinari su se interesovali i za Jermeniju. Poznato je da je tu državu uhvatio zapadnjački talas i da je to već platila nereagovanjem Rusije kad su sve Jermene u nekoliko dana, septembra ’23. proterali sa Nagorno Karabaha iz Azerbejdžana. Na pitanje o odnosu Rusije i Jermenije, Lavrov je odgovorio da su „odnosi bliski, ali nisu jednostavni… Putin je premijeru Pašinjanu u Moskvi 1. aprila rekao – da će poštovati svaki izbor Jermenije, ali – Evroazijski ekonomski savez ne može ostati na snazi, ako Jermenija krene na put priključenja EU. Jer – tamo prosto postoje obaveze koje se sa nama međusobno isključuju“!
I nama – ko god tamo ode, donese poruku Moskve – „da će poštovati svaki izbor Srbije“! A – šta je sa ovim drugim delom poruke (?!) – gde ja prepoznah našu sudbinu, ako istrajemo na putu ka EUropi?!
