Vučićevo pisanje o našoj „kvazieliti“ i „plebsu“, nimalo akademsko, normalno je izazvalo takođe ne baš akademsko reagovanje. Intelektualaca na koje je mislio tako da su se osetili pozvanim da zaštite sebe i elitu, tako da je „plebs“, kao i uvek, ostao po strani. Na kraju i posle uobičajenih prepucavanja, nepoznatim ostaje polazno: Šta su, uopšte, elita i plebs?
„Elita“ je odavno prihvaćen naziv za imaoce vodećih pozicija u društvu odnosno u pojedinim delatnostima, poznatu i priznatu „aktivnu manjinu“. Političku, privrednu, vojnu, crkvenu, intelektualnu, sportsku…, od kojih se neke dalje razlikuju. Pozicije im sleduju zbog posedovanja političke moći, materijalnog bogatstva, mesta u organizaciji, duha, popularnosti…, a ne zbog ponašanja koje svedoči o posedovanju ličnih kvaliteta kakvi su karakter, vrline, širina pogleda… Drugo pripada „elitnim“ pojedincima, kakvih ima u svakoj eliti, ali šta sa onima koji kvalitete i te kako imaju ali nisu poznati? Njih niko nema u vidu pri pominjanju elite! Lako je videti i da se uopšte ne očekuju od vodećih političara, i većine vodećih privrednika…
Ničeg od toga kod Vučića nema, elita je „samoproklamovana“ ili samopriznata grupa. Pošto nije zgodno reći da je okupljena zato što ga „ne voli“, „kvazielita“ je što u svoje redove ne ubraja „narod“ od koga se on ne odvaja ni kad spava: „plebs!“. Ali čim je prihvaćeno postojanje elite, prihvaćeno je postojanje onih koji nisu elita. I danas to nije „plebs“, nego „masa!“. Nju ne čini odeljen i omeđen deo stanovništva nego „pasivna većina“, svi koji su „vođeni“.
Čemu je bitna pretpostavka stanje svesti, oblik ponašanja u kome pojedinac više nije sam nego automat čiji rad nije u vlasti njegove volje. Ali nije zgodno da ih baš Vučić, na to podseća. Tim pre, što skoro beše dosta priče i slika nekih „ovaca!“. Kao „čovek iz naroda i za narod“, zgodno je da bude protiv bilo kakve podele „naroda“. Tačno je da samo pominjanje „kvazielite“, podrazumeva postojanje elite koja nije „kvazi“. Srećom, borac protiv nje, automatski spada u „pravu“. „Plebs“, usto, deluje uvredljivije! Za njega su svi u školi čuli, to su oni kojima je u starom Rimu trebalo obezbediti samo „hleba i igara“. Vidljiva sirotinja u svakom pogledu, usto slabije obrazovana i starija, potcenjena od „tajkuna“, „stranih plaćenika“ i „kvazielite“. Ali predmet stalne brige vlasti, na šta je pre neki dan upozoravano žučnim napadom na saznanja do kojih je došao BIRN. Istražujući ko su birači vladajuće koalicije…
Što veoma istaknuti pripadnik jedne i to političke elite određuje ko s pravom spada u drugu i to intelektualnu elitu, nije neznanje. U pitanju je nešto ozbiljnije: diskreditovanje brojne i još uvek prilično cenjene grupe, pretežnim delom vrlo kritične prema njemu i njegovima, s jedne, i pokazivanje brige prema brojnoj i u potpunosti njemu naklonjenoj grupi. Potom dolazi nešto takođe vrlo ozbiljno: pokušaj ujedinjavanja elite. Normalno oko političke, i pod njenom dominacijom. A ujedinjena elita ako nije i odsustvo podele vlasti, znak je bliskog odsustva!
Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs
