A u Srbiji – lov na veštice

Retko koja tema u Srbiji izaziva toliko reakcija kao što je starosno doba žena u kom je poželjno da se ostvare kao majke. Velika većina zastupa teoriju da je mnogo lakše i bolje postati majka dok je žena mlađa, osuđujući one koje se za materinstvo odlučuju u kasnijim godinama. Nije važno da li su se na taj korak rešile jer su se školovale, čekale “siguran” posao, trudile se da svojim trudom i radom, bez pomoći politčkih veza i bogatih ljubavnika, obezbede sebi kakav-takav krov nad glavom,  sigurnu egzistenciju za sebe i dete (što u Srbiji uglavnom znači deset dana gladovanja do plate i skoro pa svi računi plaćeni) – kod mnogih ljudi vlada mišljenje da su žene koje nemaju decu do 35. godine bezosećajne i sebične, bez izuzetka. U suprotnom, koje bi drugo objašnjenje  bilo za to što nemaju decu, osim da su sebi najbitnije i uvek na prvom mestu. Te “sebične i samožive” žene koje se odlučuju na kasno rađanje i ne zaslužuju ništa bolje nego da ih, kada odu na roditeljski sastanak toj deci koju su tako kasno rodile, nazivaju babama. Jer, same su to tražile. Da budu babe sopstvenoj deci, a sve zato što su, da ponovimo još jednom –  sebične.

Žene koje se za materinstvo odlučuju onda kad “im vreme nije” ili još gore, žene koje nemaju decu iz raznoraznih razloga (uključujući i medicinske razloge), postaju omražena kategorija u Srbiji, od kada je predsednik Aleksandar Vučić predstavio populističke mere za podsticaj rađanja.

– Mi nemamo dece, to je za našu zemlju ključni problem. Ako problem nataliteta ne obradimo odmah, izgubićemo zemlju, a na to nemamo pravo, jer je naša obaveza da brinemo o otadžbini u budućnosti – istakao je predsednik i jasno stavio do znanja da je  obaveza žena da rađaju decu.

Patrijarh Irinej bio je podjednako jasan:

– Dužni smo da obnovimo naš narod i da preporučimo našim materama da su dužne da rađaju decu po božjem blagoslovu i da na taj način ostanemo u istoriji, iako smo postradali.

Pošto se mnogi trude da budu “veći katolici od pape” (ili u ovom slučaju, veći Srbi od predsednika i patrijarha), u Srbiji je i zvanično počeo lov na veštice.

Ipak, čini se da se prava halabuka digla tek kad se oglasla predstavnica društvnog sloja koji izgleda ima najveći uticaj na javno mnenje i čija reč ima najveću težinu na široke narodne mase, a to je estrada.

Tako je Zorica Brunclik predložila da žene koje nemaju decu ne treba podsticati da ih rađaju, već ih treba adekvatno kazniti (a opšte je poznato da naše ljude možeš naterati na nešto samo ako ih “udariš” po džepu).

– Trebalo bi oporezovati žene koje odluče da odlažu potomstvo zbog profesije, kao i neženje – rekla je Zorica Brunclik za „Večernje novosti“ i izazvala pravu buru na društvenim mrežama.

Srbija se oduševila kako se nesuđena ministarka kulture setila da doskoči onima koji su se drznuli da pomisle da je stvaranje potomstva njihova lična odluka. Ona bi sve njih pokažnjavala, pa neka se “puše” i oni i njihovi sebični prohtevi, kao što su plaćeni računi i malo mesa pored hleba.

Ali nije se tu zaustavila. Gospođa Brunclik je uvela novu profesiju, majke po ugovoru:

– Uvesti u zakon profesiju “žena koje rađaju”, koje poput profesionalnih vojnika sklope ugovor s državom da će da rode najmanje četvoro dece. Za to bi dobijale platu i zaslužile penziju – rekla je „Novosti“

U opštoj polemici koja je pokrenuta, čuli su se i drugačiji tonovi manjine.

– Čini se da su se u ovom lovu na veštice lončići pomešali. Ne treba Srbija da plaća da se rađaju deca. Srbija  treba da obezbedi građanima dostojanstven život, mogućnost i pravo da rade, mogućnost da se dostajanstveno leče, pravo da se razbole i idu na bolovanje, mesto u vrtiću za koje ne moraju da imaju vezu, siguran posao za koji nije potrebna članska karta vladajuće partije, poverenje u organe reda, sudstvo koji će osuditi nasilje… Kada se srede neke stvari sa ovog spiska, Srbija neće morati da izdvaja ni dinar za rađanje.

Rečenica psihologa ŽarkaTrebješanina možda najbolje opisuje zašto se u Srbiji rađa alarmantno malo beba:

– Kada izgubite nadu i veru u budućnost, tu nema dece, jer niko ne želi da unesrećuje potomstvo.

Goca Savković