Ah, kakaja naša, prokuror Nataša!

Grom je juče ubio jednu ženu dok je brala jagode. Ostalo je nekoliko praznih posuda iza nje. I jedan muškarac se juče razneo bombom. Zbog neuzvraćene ljubavi.

Dan je, inače, zbog događanja na Slaviji bio – fontanstičan! Čak mi se javio i jedan pesnik, koji piše za trudnice i punije gospođe. -Da bi imao prijatelja, moraš imati vremena! – rekao je, i otišao u noć koja se zavlačila pod verandu donoseći miris lipa.

Na stolu je bilo puno kafe. Bilo je i opušaka. Komšinica je virkala sa prozora. -On se opet smeje sam sa sobom! – gledala je u mene i govorila mužu koji je sinoć nije tukao. Jedna žena, od koje posuđujem nežnost, iza ponoći je otišla da obuje vunene čarape. Voli da joj je toplo, kad je sa mnom. I ja volim leto zbog nje, kad se ono sakrije ispod drveta, pa umislim da čeka mene, a ona čeka kišu. -Tak normalno! – milujem je posle na ruskom, i ponavljam – ako neće da mi se da, što bih je uzimao! I gledam u njene velike šolje sa srcima okrenutim prema meni. Ništa po čoveka nije gore nego da bude potpuno shvaćen!-šapće mi izlapeli Jung.

Danas je unosno biti glup! Kaskam za ovim vremenom bar za dve i po revolucije! Gledam Olečku, umesto na ćevape ona svakodnevno ulazi u knjižaru, i usput kupi neko dobro vino, da ima nekoga kad mene nema. Ide to uz dobru knjigu, i prijanja na samoću.

Srećan sam što nije čula za Viktora Juščenka. To je onaj koga svi hoće da zaborave. Zvali su ga – prvo jaje Ukrajine! Sad njegov brat, Pjotr, istoričar, dokazuje da su se drevni Grci sporazumevali na ukrajinskom. I da je Diogen na tom jeziku dosegao vrhunac. Da su Dostojevski, Čajkovski i Rjepin simboli ukrajinske kulture. Dobra moja Olečka, dobro je što umeš da žmuriš i ne čuješ ono u šta ne veruješ!

Nataliji Poklonskoj opet prete. Kijev je raspisao poternicu za njom. Ne ljuti se, hoću i ja u ćeliju sa Natalijom! Da mi priča o pradedi, carskom vojniku, poginulom u Prvom ratu. O dedi, ranjenom u finskom boju, i babuški koja je preživela austrijski konc-logor, a potom umrla. Znaš, otac joj liči na Pjera Rišara. Stalno je veseo. Kao njene plave oči, zbog kojih Japanci luduju.

Jukio Hotojama priznaje – ja sam čuvar njene lepote! Ona je bila najlepši prokurator Krima. -Predsedniče Putin, hvala Vam što ste nas vratili Domovini! – rekla je velikom Vladimiru, na svoj rođendan, kad su Krim i Rusija opet postali jedno. Nešto kao ja i ti noćas!

-Ah, kakaja naša, prokuror Nataša!“

Čuješ li Slavu Blagova kako joj peva? I vidim kako se smeška, Natalija Vladimirovna. Onaj devojčurak iz Mikhailovke. Danas general-major!

-Bilo me je sramota što sam živela u banderovskoj i nacističkoj zemlji! Govorila je pred ikonama carske porodice i Svetog Nikolaja Čudotvorca. Princeza “ruskog proleća“.

-Sreća, to je kad te razumeju! – rekla je kada joj je Velika Kneginja Marija Vladimirovna Romanova dodelila Orden Svete Anastasije. Tako joj se zove i kćerka.

Slušao sam je kako peva – “Gospodo, oficiri!“ Na dan Svetog Luke, zaštitnika krimske zemlje. Osamnaesti mart je dan obretenija njegovih moštiju. Tog dana je rođena Lepa Nata! Juče je priznala da nema muža. Ni auto. Kad se probudiš, ona će već biti u Dumi. Ne dopušta Alekseju Učitelju da Rusiju oslikava kao zemlju pijanaca, vešala i bludnica. I da lik Nikolaja Drugog skrnavi dovodeći ga u ljubavnu vezu sa balerinom Matildom Kšesinski. I Ruska crkva je protiv filma “Matilda“.

Osećaš li miris lipa? Zamirišu tako kad god se oglasiš. Kakav li će sutra biti dan? U ovoj zemlji samo budale veruju da će biti bolje! Gladni smo lepote. Zato sam ti i pričao o Lepoj Nati.

Goran Lazović

www.iskra.co