Tiho, gotovo šapatom, ali ipak dovoljno razgovetno da svi čuju, iz redova dela visokog sveštenstva SPC začulo se „mišljenje“ da bi država trebala preispitati svoj stav prema tzv. Ahtisarijevom planu i službeno zatražiti njegovu primenu, budući da on predviđa garancije za srpske spomenike na Kosovu. To bi, navodno, bio zreo odgovor na primanje Kosova u UNESKO (koje je, po njima, pre ili kasnije neminovno) jer bi, sa jedne strane, odobrovoljilo „međunarodnu zajednicu“ koja se zalaže za primenu ovog dokumenta, a sa druge „garantovalo“ očuvanje srpskog nasleđa na Kosovu.
Namerno ili slučajno ovo koincidira sa stavovima direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, koji se u više navrata do sada, u svojim nesuvislim istupima, pozivao na ovaj dokument. Na primer, kada je za kosovski TV MOST govoreći o izbegavanju Prištine da primeni rešenja Briselskog sporazuma izjavio: „A obavezali su se na to da se u opštinama sa srpskom većinom u skladu sa Briselskim sporazumom i u skladu sa planom Martija Ahtisarija osnivaju sudovi i tužilaštva sa srpskom većinom“. (1)
Ne znam da li su njihova preosveštenstva čitala dokument Martija Ahtisarija o „nadgledanoj nezavisnosti Kosova“, poznatiji kao „Ahtisarijev plan“, ali nije zgoreg podsetiti i njih i javnost kako je ovaj dokument nastao, šta su mu ciljevi i kakve posledice mogu proisteći iz njegovog prihvatanja od strane Srbije. (Marku Đuriću, naravno, ne vredi govoriti.)
Prvo nešto o Ahtisariju. Tokom maja 1999. godine dobrovoljno se ponudio da bude tzv. „neutralni“ predstavnik u razgovorima o okončanju rata u SRJ (pored ruskog predstavnika Černomirdina i američkog Talbota). Njegov izbor svojski je pogurala, pogađate već, naš istorijski „prijatelj“ Engleska, za koju je pre toga Ahtisari vodio tajne razgovore sa IRA, a Amerikanci nisu imali ništa protiv. O njegovim pretnjama Miloševiću „tepih-bombardovanjem“ i hapšenjem članova uže porodice ako ne potpiše ponuđeni dokument dovoljno se zna.
Otvorena mržnja koja je iz njega izbijala prema Srbima, preporučila ga je kod evro-atlantista i za Specijalnog predstavnika UN za status KiM, a to mu je omogućilo da sačini svoj čuveni dokument o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, koji je trebalo da zameni Rezoluciju 1244, koja Srbiji garantuje suverenitet nad svojom južnom pokrajinom.
Njegov dokument, koji je SB UN predstavljen 2007. polazi od nebulozne, ničim dokazane, i međunarodnom pravu nepoznate tvrdnje da je Srbija izgubila istorijsko pravo na teritoriju KiM zato što se tokom Miloševićeve vladavine loše odnosila prema Albancima. On tu glupost predstavlja kao aksiom i kosovsku nezavisnost smatra neupitnom, jednostavno zaobilazeći Rezoluciju 1244. i dajući plan faznog prelaska KiM iz protektorata UN u nezavisnu državu. Kao kraj procesa predviđa se međusobno priznanje Srbije i Kosova.
Istina, kao cuclu varlicu svetskoj javnosti, ovaj dokument predviđa i neka obeležja „posebnog statusa“ za Srbe na „nezavisnom Kosovu“, među kojima su pravo na korišćenje jezika, udruživanje opština sa srpskom većinom (ZSO) i zaštitu istorijskih spomenika, ali o tome se govori opisno i bez navođenja mehanizama koji bi bilo čime to garantovali.
Na pismeni zahtev Vojislava Koštunice, predsednika tadašnje srpske vlade, Vladimiru Putinu, Rusija je stavila veto na ovaj dokument, ali uprkos tome, osioni evro-atlantisti, koji su od međunarodnog prava napravili svoju prćiju tumačeći ga kad i kako im odgovara, predvođeni Britanijom i Amerikom, krenuli su u implementaciju ovog dokumenta.
Upravo na bazi njega, a na inicijativu SAD i saglasnost zemalja tzv. Kvinte (2) Kosovo je 17.02.2008. proglasilo jednostranu nezavisnost, otpočinjući proces čije se katastrofalne posledice po međunarodno pravo i danas osećaju.
Svoj trud na uzradi ovakvog dokumenta Ahtisari je dobro naplatio. Tokom 2007. na bazi podataka procurelih od nemačke tajne službe BND u evropskim medijima pojavila se informacija da je Ahtisari od albanske mafije za Nacrt svog „Plana“ primio mito od najmanje dva miliona dolara (prema nekima i do 40 miliona). Naravno, njegova kancelarija je ove navode demantovala, ali početkom juna 2008. te navode potvrdio je i Globalni informativni sistem, a indirektno i predsednik američkog saveta za KiM – Džim Džatras, koji je otvoreno izjavio da ima izvesnih saznanja o tome.(3)
Tokom 2008. godine globalisti su Martiju Ahtisariju dodelili i Nobelovu nagradu za mir, što je švedski institut TFF, jedan od vodećih instituta za mirovne studije u svetu, nazvao skandaloznim ocenivši da „izbor Martija Ahtisarija ne zadovoljava nijedan od kriterijuma koji se nalaze u zavetu Alfreda Nobela, a to su: doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje vojski i stvaranje mirovnih konferencija”(4).
No, njegov plan o nadgledanoj nezavisnosti Kosova nastavio je da se jednostrano sprovodi.
Briselski sporazum i Ahtisarijev plan
Nakon preuzimanja vlasti od strane Borisa Tadića na krilima populističke kampanje „I Kosovo i EU“, koja nije imala veze sa realnošću, došlo je do praktičnog suspendovanja Rezolucije 1244. od strane Srbije i, na njenu inicijativu, prenosa ovlašćenja za rešavanje statusa Kosmeta na EU. Samo zahvaljujući umešnosti ruske diplomatije, Rezolucija 1244. je ostala na snazi kao aktivan dokument, koji je još uvek moguće pominjati kada se govori o statusu Kosmeta.
Nakon uspešnog okončanja projekta zapadnih obaveštajnih službi o prenosu vlasti sa DS na SNS, kojim je rukovodio čovek iz najbližeg Tadićevog okruženja, Miki Rakić, krenulo se u tzv. Briselski proces, koji je zapravo samo drugo ime za punu implementaciju Ahtisarijevog plana. Nema nijednog rešenja u Briselskom sporazumu koje iz Ahtisarijevog plana ne izvire ili u njega ne uvire. Tokom briselskih sesija srpski pregovarači nisu izborili čak ni jedan jedini zarez više u odnosu na ono što im je propisao Ahtisari. U nijednoj oblasti i po nijednoj temi. (5) Otuda mlađahnom, ne mnogo visprenom, Marku Đuriću često omakne da ga pominje u svojim istupima. I to što, dela o „garancijama“ za srpsku kulturnu baštinu koje u svom planu pominje Ahtisari, nema u tzv. Briselskom sporazumu znači jedino da srpski „pregovarači“ nisu pokazali interes za to. Oni najbolje znaju zašto je tako, i o čemu su „pregovarali“ kada o tome nisu?!
No, uprkos svemu, uz puno uvažavanje brige za srpsko versko i istorijsko naslađe na Kosmetu, naša preosveštenstva bi morala znati da niko ko nije spreman da prihvati punu nezavisnost Kosova, ne može i ne sme tražiti zvanično pihvatanje ovog dokumenta od strane Srbije, jer upravo je to njegov cilj. Navodna briga i ničim utvrđene „garancije“ za srpske „spomenike“ u ovom dokumentu najobičnija su farsa. Postoji desetine drugih načina da se zaštiti srpska baština na Kosmetu, ali svi oni moraju izvirati iz međunarodnog prava i Rezolucije 1244., a ne antisrpskog Ahtisarijevog dokumenta.
Umesto zaključka
Biografija Martija Ahtisarija, kao ni njegovi antisrpski pogledi, nisu tajna na ovim prostorima. Taj čovek duboko je utkao sebe u izgradnju unipolarnog sveta, odnosno tzv. Novog svetskog poretka za koga više nema dileme da izrasta na temeljima i postulatima nacističkog Trećeg rajha, kao i da je izrazito anti-slovenski i anti-pravoslavno nastrojen. To ne može biti nepoznato našim crkvenim velikodostojnicima. Otuda je veoma zanimljivo pitanje KO i ZAŠTO u bilo čemu što je ovaj čovek radio može tražiti slamku spasa za srpski narod i njegove nedaće, koje su nam takvi kao Ahtisari i doneli?!
Nažalost, ne možemo se oteti utisku da ovaj razgovetni šapat o pozivanju na Ahtisarijev plan, dolazi od onog dela visokog sveštenstva SPC koji se sve otvorenije zalaže za produbljivanje saradnje sa Vatikanom, i napuštanje kanonskih načela radi usklađivanja Crkve sa „novim vremenom“ (što je „mekše“ ime za ono što Kroli naziva „Novim Eonom“). Dakle, od srpskih ekumenista, za koje je sve očiglednije da su im ciljevi Novog svetskog poretka bliži nego Kosovski zavet i Svetosavlje!
I zato – pomolimo se za sve NAS, iskreno i svetosavski.
_____________________________________
Uputnice:
– http://www.koreni.rs/duric-se-poziva-na-ahtisarijev-plan/
– Kvintu sačinjavaju: SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8_%D0%90%D1%85%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8
– Isto
– http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/vucic-u-briselu-razotrivanje-manipulacije/
Dragan Milašinović
Fond strateške kulture
