Ako pretpostavimo da se domaći zadatak, koji su gospodaru Vučiću postavili oni što kroje kapu većem delu sveta, odnosi se na formalno priznanje Kosova, ne treba biti mnogo pametan pa prokljuviti zašto gospodar srbistanski i njegova nazadna družina ne žale i ne biraju sredstva kako bi onemogućili najavljeni bojkot predstojećih izbora. Jednom rečju da bi domaću zadaću uspešno rešio gospodar Vučić mora da promeni Ustav, koji je uzgred budi rečeno nebrojeno puta prekršio, a za to mu je potrebna dvotrećinska većina. Nema sumnje da će je sa parlamentarnim sastavom kakav se već sada da naslutiti imati, samo ukoliko bojkot uspe te i takve izbore, bez obzira na podršku koju ima, njegovi mentori, sporadi sopstvenog alibija i blamaže, nisu spremni da prihvate.
Jasno je to i gospodaru Vučiću i njegovim mentorima, ali nije to poenta priče.
Naime, u slučaju da mu uspe da legitimno izdejstvuje ustavne promene i kao nepotrebnog balasta se oslobodi one toliko puta pomenute Koštunicine preambule, ne bi bilo zgorega da se u novi najviši srbistanski pravni akt ugrade i neki članovi koji bi u mnogome olakšale život trenutno vladaućim nazadnjacima i svima koji se sutra domognu vlasti.
U prvom redu član koji bi svakoj vlasti obezbedio neotu|ivo pravo da Srbistance, narod ponositi, pravi budalama koliko mu se hoće. Preciznije koliko mu vo|a to dopusti, a da zakonske posledice snosi svako ko se usudi da to pomene.
A kad čovek malo bolje razmisli taj član se ovde odavno primenjuje, samo ga treba legalizovati.
Tako bi dojučerašnji šef nazadnih odbornika u čačanskom gradskom parlamentu imao puno pravo da traži da se procesuira svako ko se usudio da se sprda sa njegovom tvrdnjom da Čačak nikada nije bio lepši. Da odgovornost snosi svako ko kritikuje skalameriju koju samo možda on, i čačkonačelnik MrMi doživljavaju kao novogodišnju jelku. Ko tvrdi da plato, u koji pogledom punim ljubavi gleda gospodar Vučić, pre podseća na rimsko kupatilo nego na rimski trg i uz to još pita koliko to košta Čačane što u 21 veku sanjaju da imaju pristojnu kanalizaciju, ne gacaju po fekalijama, ne lome automobile po rupama i noge, kako reče jedan komentator na portalu Ozon Press, po trotoarima kojh bi se stidela svaka iole normalna gradska vlast.
A to što Čačku i Čačanima diletanti i partijske beton – behaton estete ruralne provinijencije decenijama kroje sudbinu, to je verovatno posledica nekih čini koje je neko, ko zna kada i ko zna zašto bacio na našu kasabu koja je nekada bila grad.
Aleksandar Arsenijević
Izvor: ozonpress.net
