Možda je preterana jetkost kako nas istorija uči da iz nje ništa ne učimo, ali u njoj ima istine! Ili neistine u obrnutoj, mnogo poznatijoj… Pogledajmo tako dosta pominjano prilikom kandidovanja poznatih ličnosti, da su „prave“ upravo zato što su „ostvarene!“. Što važi i za osnivanje novih stranaka, od strane takvih.
Oba puta u ispravnom uverenju da politiku oličavaju čelnici, a ne programi. Kojih, a pogotovu ideologija, i nema koliko osoba željnih političkog uspeha. Ali zato se njima, a ne programima, i „gleda u zube“. Insistiranje na „ostvarenom“ smatra se umesnim i uredno praktikuje, a redovno sa neuspehom! Počev sa Pekićem, preko Panića do Saše Jankovića i sada Ponoša. A ne treba zaboraviti one koji lično nisu loše prošli, jer se nisu direktno ni kandidovali, Đilasa i Jeremića…
Suprotno očekivanom, malo je za takve stvarne podrške i među onima koji ga „kandiduju“. On dolazi sa strane, čineći slabo vidljivim njihov „rad“. Svakodnevan, i često višedecenijski! A dobar deo birača je surov: „Zinula mu guzica, i nikad mu nije dosta! Šta bi još hteo?“. Odnosno: „Kad nije uspeo da se ostvari gde je želeo, sad se setio nas!“. Ili umesnije: „Samo proba, pa kad naiđe na čvrsto, diže ruke i odlazi! A hvala Bogu, ima gde…“. Zar u politiku koja je naša sudbina, može samo da se „navrati“? Zar glasati za onog ko je za jednokratnu upotrebu, za jedne izbore?
Ima i uviđanja razlike između književnosti, biznisa (pa još drugde), prava, diplomatije ili vojske…, i unutrašnje politike. Svesti da se decenijama priča tako da ima status nesumnjive istine: fudbal, mada najvažnija sporedna stvar na svetu, „traži čitavog čoveka“. Da mu se posveti, da druge koze ne čuva! Poznaje politiku, nije sujetan i sklon „istrčavanju“, nego spreman za saradnju i stvarnu koaliciju.
Može se o Vučiću misliti svašta, ali gde se još osim u politici, nečim bavio i „ostvario“? Kako je drugde ne vredi pominjati, tamošnji su nešto drugo. Ako nekoga to ipak zanima, neka razmisli o trenutnoj situaciji u Francuskoj. Gde su se osim u politici, „ostvarili“ Makron i Marin Le Pen?
autor:Radovan Marjanović
