Moramo da sprečimo i gradnju naselja i trasu metroa na Makiškom polju, jer ćemo zagaditi izvore beogradske vode. Ako Beograđani nisu spremni to da spreče, neka se spreme da skupljaju kišnicu i piju vodu iz oluka, upozorio je arhitekta Dragoljub Bakić gostujući u emisiji Reč produkcije Helmkast.
On je kazao da se sve te priče o metrou rasplamsaju pred izbore, ali da je moguće da se uz veliko zaduživanje i kredite nešto otpočne.Obično gradovi sami učestvuju u izgradnji, ili uz učešće države do najviše 50 posto, a ovde bi učešće države bilo 90 posto, a Beograd bi dao 10 posto sredstava. Ono što je pogrešno u celom tome i što ne bi smelo da se realizuje jeste pitanje trase. Pogotovo je sporna trasa Makiš -Mirijevo, to je potpuna besmislica. Za proteklih 50 godina, od 1972. godine kada je formirana direkcija za metro, tu je rađeno 16 projekata i studija. Radili su i Francuzi, Grci, Englezi, Nemci, Španci… I za tih 50 godina, ono što se nije menjalo, što je bila konstanta, to su bile trase – rekao je Bakić.
Po njegovim rečima, figuriralo je pet trasa, a najvažnija je bila, kako je rekao, „Grebenska trasa“, od Ustaničke trasom Bulevara i ide za Zemun.
Ona prolazi delom grada sa najvećim brojem stanovnika, ima tri puta više stanovnika nego ova prva trasa po najnovijem planu. Tu su i fakulteti i srednje škole, hoteli, tu je koncentracija stanovništva. Ako se ide na metro, to treba da bude prva trasa, a da se potpuno ukine ona od Makiškog polja – ocenjuje sagovornik Helmkasta.
Bakić je kazao da se ne mogu donositi političke odluke „za jedan ozbiljan inžinjerski poduhvat koji je vrlo vezan za saobraćaj“.
Ne možete da pravite metro u livadama zarad nekog budućeg naselja koje apsolutno treba da se spreči. Dakle, i metro i naselje moraju da se spreče jer su u suštini na izvorištu pijaće vode za Beograd – kategoričan je arhitekta.
On je potvrdio da se ova trasa metroa radi samo kako bi se povećale cene stanova koji se planiraju na Makišu kao i onih u Beogradu na vodi, kako bi privatni građevinski investitori više zaradili.
Međutim, on upozorava na neslućene opasnosti o kojima vlast uopšte ne vodi računa o javnom interesu, kakav je „pijaća voda koja mora da se štiti“.
Ta voda Makiškog polja štiti se već 70 godina generalnim urbanističkim planovima. Beograd ima sreću što je možda jedini grad u Evropi koji na česmi pije skoro izvorsku vodu. A svako gradilište je ekološka bomba – upozorio je on.
Arhitekta je do u detalja objasnio kakve razorne posledice od gradilišta bi imali izvori vode na Makišu. A zatim je rekao i šta će se desiti kada se u te zgrade nasele ljudi.
Kada 50.000 ljudi počnu da izliva svoje fekalije u Savu, to će da stigne i do Ade Ciganlije. Naravno da ćete da zagadite i kuplaište. Nema kupališta. Zaboravite na to – konstatovao je Bakić.
On je takođe izneo stav da je pešačka zona kod spomenika Stefanu Nemanji jedna besmislica.
Ukinuta je železnička stanica, ukida se i autobuska, neće biti pešaka – kazao je.
Govorio je i o tome zašto će ta raskrsnica zagušiti saobraćaj.
On je rekao da je na način kako oni grade Beograd na vodi, da to može i njegova baba.
To može i moja baba. Ja sam mogao u mojoj ulici da nađem deset preduzimača kao tih arapskih. Podignem kredit, radim jednu kuću, prodam kuću, pa onda radim od tih para drugu i sve tako. A dobio sam besplatno zemljište, infrastrukturu, pa to nigde nema – zaključuje Bakić.
Izvor: Helmcast
Bila bi zanimljiva tema za doktorski rad kao npr. – ,,Masovna migracija stanovništva Srbije u veliki grad i njen uticaj na urbani razvoj grada,, Mislim da tu leži glavni problem u urbanizaciji Beograda pošto se potpuno promenila građansko-socijalna struktura Beograđana. Došlo je mnogo ljudi koji podsvesno preziru Beograd i nastoje da ga prilagode svojim palanačkim normama na koje su navikli. I još ako mogu na tome da se obogate još bolje. Naglašavam MASOVNA MIGRACIJA zato što se u tom slučaju ne dešava ono što je normalno, a to je da se pojedinac prilagodi načinu života u nekom gradu nego obrnuto – on grad prilagođava sebi kako njemu lično odgovara. Znači nema opšteg interesa. Zbog prekomerne izgradnje i loše regulisanog saobraćaja Beograd je interesantan samo za perače para i uskoro će postati neuslovan za normalan život. ali tada će biti kasno