Pad privredne aktivnosti i niska inflacija su dominantna ekonomska obeležja u 2014. godini.
Uz usporavanje rasta u zemljama koje su glavni spoljnotrgovinski partneri Republike Srbije, dovelo je do produbljivanja pada privredne aktivnosti u drugom i trećem kvartalu. Nastavljen je trend usporavanja međugodišnje inflacije, uz ublažavanje realnog pada zarada. Na tržištu rada nastavljeno je smanjivanje formalne zaposlenosti, a registrovan je i blagi pad broja aktivno nezaposlenih lica, uz povećanje broja penzionera.
Najave Vlade Republike Srbije ukazuju da će fiskalna konsolidacija biti snažnija od prethodno očekivane. To će rezultirati većim padom finalne potrošnje od prethodno očekivanog i snažnim dezinflatornim pritiscima po tom osnovu. Pad privatne i državne potrošnje posledica je smanjenja raspoloživog dohodka stanovništva, kao i sprovođenje mera fiskalne konsolidacije u naredne tri godine koje su bazirane na smanjenje mase zarada u javnom sektoru i penzija i unapređenje i korporativizacija najvećih javnih preduzeća.
Bruto domaći proizvod, koji prestavlja meru ukupne ekonomske aktivnosti svih rezidentalnih instiucionalnih jedinica, kao najvažniji makroekonomski agregat, u 2014. godini, prema podacima NBS-a, zabeležio je realan pad od 1,8% u odnosu na prethodnu godinu. Dakle, ekonomski rast ne postoji!
Smanjenje BDP u 2014. posledica je pada industrijske proizvodnje i nastavka negativnih trendova u sektoru građevinarstva, kao direktne posledice nepovoljnih vremenskih prilika i velikih poplava. Posledice poplava su se najviše odrazile u trećem kvartalu kada je zabeleženo najveće smanjenje bruto dodate vrednosti u sektorima rudarstva, prerađivačke industrije i energetike. U ovom periodu, posmatrano sa rashodne strane, sve komponente BDP su zabeležile pad, pri čemu su najveći uticaj na pad BDP imali neto izvoz i investicije.
Industrijska proizvodnja u 2014.g. imala je pad fizičkog obima od 6,5%. Ovom padu najviše je doprineo sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom.
Potrošačke cene u decembru 2014. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 1,7%, dok su posmatrajući period I-XII 2014. u odnosu na isti period 2013. godine povećane za 2,9%. Prema podacima o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, stopa nezaposlenosti u četvrtom kvartalu 2014.g.iznosi 16,8% i manja je u odnosu na treći kvartal 2014.g. kada je iznosila 17,6%.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije u 2014. godine iznosila je 26.683,3 miliona evra, što predstavlja rast od 0,8% u odnosu na odgovarajući period prethodne godine.
U periodu januar-decembar 2014. godine izvezeno je robe u vrednosti od 11.157,0 miliona evra, što čini povećanje od 1,4% u odnosu na odgovarajući period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 15.526,3 miliona evra, što je za 0,4% više nego u istom periodu 2013.
U posmatranom periodu zabeležen je negativan saldo robne razmene od 4.369,2 miliona evra, što čini smanjenje od 2,3% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 71,9%, što je neznatno više od pokrivenosti iz odgovarajućeg razdoblja prethodne godine, kada je iznosila 71,1%. Dominantan partner u ovom periodu bile su zemlje EU, čije je učešće u ukupnoj robnoj razmeni Srbije iznosilo 63,8%. Drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner Srbije bile su zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni. Spoljni dug Republike Srbije, poslednjeg dana novembra 2014. godine, iznosio je 26.344,0 miliona evra, što je za 30,6 miliona manje u odnosu na prethodni mesec i za 556,6 miliona više u poređenju s krajem 2013. godine. Spoljni dug javnog sektora iznosio je 13.941,9 miliona evra.
Kretanje deviznog kursa od početka godine karakteriše prisustvo deprecijacijskih pritisaka. Na takva kretanja uticala su dešavanja na međunarodnim finansijskim tržištima u ovom periodu, kao i sezonski uslovljena povećana tražnja domaćih preduzeća za devizama, pre svega uvoznika energenata. Dinar je u decembru 2014.u poređenju sa decembrom 2013.g. nominalno depresirao za 5,2% u odnosu na evro, za 7,0% u odnosu na franak i za 16,4% u odnosu na američki dolar.
Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–decembar 2014. godine, u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–decembar 2013. godine, nominalno je veća za 1,2%, a realno je manja za 1,7%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–decembar 2014. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–decembar 2013. godine, nominalno je veća za 1,4%, a realno je manja za 1,5%.
Pad privredne aktivnosti i nepovoljna privredna kretanja u 2014. godini uzrokovana su, pre svega smanjenjem aktivnosti u sektorima rudarstvo i energetika.
Posmatrano sa rashodne strane, sve komponente domaće tražnje će zabeležiti pad, dok će doprinos neto izvoza biti neutralan. Pad privatne i državne potrošnje posledica je smanjenja raspoloživog dohotka stanovništva, kao i sprovođenje fiskalnih mera konsolidacije. Srbije iznosilo 63,8%.
Kretanje deviznog kursa od početka godine karakteriše prisustvo deprecijacijskih pritisaka. Na takva kretanja uticala su dešavanja na međunarodnim finansijskim tržištima u ovom periodu, kao i sezonski uslovljena povećana tražnja domaćih preduzeća za devizama, pre svega uvoznika energenata. Dinar je u decembru 2014.u poređenju sa decembrom 2013.g. nominalno depresirao za 5,2% u odnosu na evro, za 7,0% u odnosu na franak i za 16,4% u odnosu na američki dolar.
Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–decembar 2014. godine, u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–decembar 2013. godine, nominalno je veća za 1,2%, a realno je manja za 1,7%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–decembar 2014. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–decembar 2013. godine, nominalno je veća za 1,4%, a realno je manja za 1,5%.
Pad privredne aktivnosti i nepovoljna privredna kretanja u 2014. godini uzrokovana su, pre svega smanjenjem aktivnosti u sektorima rudarstvo i energetika. Posmatrano sa rashodne strane, sve komponente domaće tražnje će zabeležiti pad, dok će doprinos neto izvoza biti neutralan. Pad privatne i državne potrošnje posledica je smanjenja raspoloživog dohotka stanovništva, kao i sprovođenje fiskalnih mera konsolidacije.
Mr Danijela Ružičić – ekonomski analitičar
