Politikolog i istraživač javnog mnjenja gostovao u emisiji “Pola sata Demostata”, autora Zoran Panovića
Ukoliko Zdravko Ponoš bude i drugoplasirani u trci za predsednika, i ostvari dvocifren rezultat, a ostvariće ga, on postaje najmoćnija ličnost na opozicionoj sceni, poručio je sagovornik Demostata
Kako opozicija da poraste ako vlast radi sve što radi, ako je ovakva medijska situacija, i ako je ovakvo maltretiranje građana (pritisci na birače, kapilarni glasovi) na delu. Nisam neki optimista da će ovi izbori bilo šta da promene, osim u Beogradu gde su ljudi, ipak, ekonomski nešto nezavisniji, slobodniji, i gde nema toliko tih primera ucenjivanja i kupovine glasova… Meni se čini da opozicija suštinski ovoga puta ide na izbore da bi pokušala da ostvari pobedu u Beogradu i ne znam da li bilo ko iz opozicije, uz rizik da mi kažu da sam pesimista i da „rušim“ izlasnost, misli da se bilo šta promenilo od izbora održanih 2020, konstatovao je Boban Stojanović, politikolog i istraživač javnog mnjenja, prilikom gostovanja u emisiji „Pola sata Demostata“, čiji je autor Zoran Panović, programski direktor Demostata.
Odgovarajući na Panovićevo pitanje da li će ako Zdravko Ponoš, predsednički kandidat koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ uspe da „uzme“ više od 16 odsto glasova, a ne pobedi na tim izborima, to biti „kapital“ za njegov nastavak bavljenja politikom i novu rekonfiguraciju na opozicionoj sceni, Stojanović je kazao da će se u slučaju da Ponoš bude drugoplasirani i „ostvari dvocifren rezultat, a ostvariće ga“, postati najmoćnija ličnost u opoziciji. Sagovornik Demostata je, takođe, konstatovao da više veruje u pobedu opozicije u Beogradu nego u mogućnost održavanja drugog kruga predsedničkih izbora, a „ako opozicija ne pobedi ni u Beogradu, raspašće se koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije, a pitanje je šta će ostati i od koalicije Moramo“.
Prema mišljenju Bobana Stojanovića, kampanja za parlamentarne izbore ostala je u senci nadmetanja za predsedničke. „Kada posmatram opozicione liste koje izlaze na izbore, mogu da kažem da je za njih bilo očekivano da imaju i predsedničkog kandidata… Predsednički izbori su pojeli trku za parlament, i da biste ozbiljno učestvovali na parlamentarnim izborima, morate da imate i predsedničkog kandidata. Voleo bih da u Beogradu bude prilike da se napravi vlast koju bi činile stranke koje su sada opozicija, pa da se onda tu jasno prelomi ko je prava ali ko lažna opozicija… U svakom slučaju, Zavetnici ili DSS ne bi imali nikakve šanse da pređu cenzus za parlament da nemaju i predsedničke kandidate“, smatra on.
Upitan da li bi hipotetički drugi krug predsedničkih izbora bio pravo čistilište, u smislu ko bi se kako poneo od kandidata opozicije koji ne prođu u njega – da li bi oni pozvali svoje glasače da glasaju za Vučićevog protivkandidata, ili bi rekli „glasajte po sopstvenoj savesti“, ili „nemojte glasati“, Stojanović je istakao da su svima puna usta godinama unazad potrebe zajedništva opozicije i tvrdnji da „ćemo sigurno glasati za Vučićevog protivkandidata“, ali „nisam baš siguran da bi osim Ujedinjenih za pobedu Srbije i koalicije Moramo bilo takve međusobne podrške u opoziciji“.
Stojanović je naglasio i da je opozicija trebalo da ima jednog kandidata za predsednika kao što je bio slučaj 2000. godine, jer smo 2017. imali situaciju da je na „crtu“ Aleksandru Vučiću izašlo desetak opozicionara „i videli smo kako se to završilo“.
Odgovarajući na Panovićevo pitanje kako bi, prema njegovom mišljenju, izgledao drugi predsednički mandat Aleksandra Vučića, Boban Stojanović je izneo tvrdnju da bi „stege postale još čvršće, i jedino bi otpor na ulicama, kao što je učinio Savo Manojlović u slučaju Rio Tinto, mogao nešto da izmeni“, ali: „ako se desi pobeda opozicije u Beogradu, sve se menja“.
Upitan da li će SNS pokazati svoje „parlamentarnije lice“ ako u parlament uđe veći broj opozicionih lista, Stojanović je konstatovao: „SNS nema to lice, pa ga neće ni pokazati, ne očekujem, dakle nikakav napredak u tom smislu… Jedina pozitivna stvar biće jedna ozbiljnija parlamentarna debata koju će nametnuti pojedinci iz opozicije, ali to, suštinski, ništa ne menja…“.
Panović se osvrnuo i na činjenicu da je Stojanović jedan od retkih koji je pratio, „maltene pasionirano“, sakupljanje potpisa za izborne liste.
-Još 2020. sam krenuo time da se bavim, tada sam dobio jednu insajdersku informaciju sa opštine Novi Beograd da se štancuju bez prisustva ljudi potpisi podrške za izborne liste. Probao sam da dođem do dokaza za takve tvrdnje, a da, pritom, zaštitim osobu koja mi je to rekla i tako se saznalo mnogo toga. Iako nije bilo pravnog epiloga cele priče, verujem da su tada mnogi platili političku cenu te priče na izborima. Tu, pre svega, mislim na Pokret slobodnih građana, na Novu stranku, na Pokret Jedan od pet miliona i slične… Isti proces sam izveo i ove godine, uz pomoć desetak mladih istraživača i podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, i razvili smo opširniju metodologiju.. Pronašli neke zanimljive činjenice da postoje neke nelogičnosti, koje se odnose na makar tri izborne liste… Volim da budem blag da kažem da su to nelogičnosti, ali pozivam građane da sami donesu sud o tome, kao i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da istraži te nelogičnosti… Mislim na liste DSS-a, odnosno NADE, Suverenista i listu Boris Tadić- Ajmo ljudi.. Sumnjam da neko drugi, bez znanja građana, zloupotrebljava lične podatke građana, i da bez znanja tih ljudi, zloupotrebljavajući potpis, pretvara to u izjavu birača i onda može da se desi da ste Vi ili ja potpisali za neku listu, a da ne znamo to… Recimo, lista Boris Tadić-Ajmo ljudi, ima više overenih potpisa u Zemunu nego liste naprednjaka i SRS zajedno, precizirao je Boban Stojanović.
Stojanović je napomenuo da do 2020. godine opštinske uprave nisu mogle da overavaju potpise, to su radili samo javni beležnici, i zahtevalo se lično prisustvo potpisnika, ali pod izgovorom korone vlast je uvela pravilo da to ponovo mogu da čine opštinske uprave, i tu postoji mogućnost zloupotrebe.
Sagovornik Demostata je takođe naglasio da je maltene nemoguće da vlast „ubaci“ nekoga od opozicije u Skupštinu. „Vlastima je 2020. bilo važno da što više stranaka opozicije uđe u parlament, ja verujem da su se oni nadali da će ući dve ili tri takve liste, ali prebaciti nekoga preko cenzusa nije nimalo jednostavno. Logistički je to prezahtevno, nemoguće“, objasnio je on.
„Kampanja je skrajnuta zbog Ukrajine“
Na Panovićevu konstataciju da opozicija „prilično kalkuliše“ kada je reč o temi Ukrajine, Stojanović je naveo da je kampanja maltene u potpunosti skrajnuta zbog Ukrajine. „Mnogi pokušavaju da profitiraju na toj temi, i vlast i opozicija… I rusofili i oni koji pričaju o dobrim odnosima sa Zapadom i osuđuju Rusiju pokušavaju da probude emocije kod birača… Rascep Zapad-Istok se više oslikava među opozicijom, nego u odnosu vlast-opozicija“, rekao je on.
