Režim vanrednog stanja pretvorio se u režim otvorenog nasilja nad neotuđivim pravima građana. Ni SPC, ni građani Srbije, a naročito pravna struka, nemaju prava da ćutke pređu preko takvog bezakonja
Sloboda veroispovesti ujemčena članom 43. Ustava Republike Srbije i članom 9. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je apsolutno pravo, jer se prema članu 202. Ustava sloboda veroispovesti ne može iz bilo kog razloga ograničiti u uslovima vanrednog stanja. Stoga je sprečavanje vernika da prisustvuju nedeljnim Svetim Liturgijama protivustavno nasilje Vlade i predsednika Republike.
Međutim, režim Aleksandra Vučića se nije zaustavio na ovom, već prema poslednjim informacijama vrši progon sveštenstva i naroda zbog učešća na Liturgiji u vremenu u kome ne postoji ograničenje slobode kretanja, pozivajući se na odredbu čl. 4. st. 1. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, koja zabranjuje „sazivanje i održavanje zborova i svih drugih okupljanja građana na otvorenom“, kao i na odredbu istog člana 4. st. 2. iste Uredbe, kojom se zabranjuju okupljanja u zatvorenom prostoru.
S tim u vezi, ukazujem na navedeni čl. 202. Ustava, koji reguliše mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju, čiji stav 4. glasi: „Mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih čl. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 39, 43 (sloboda veroispovesti, prim. Z. Č), 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava).“ Pritom odredbe kojima se jemče ljudska i manjinska prava pripadaju malobrojnoj grupi ustavnih propisa koje su sudovi dužni neposredno da primenjuju (čl. 18. Ustava). Iz toga sledi da se bogosluženja uz učešće vernog naroda mogu potpuno zakonito održavati kako unutar hramova, tako i u crkvenim portama, a na SPC je da sama izabere mesto na kome će vršiti bogosluženje, snishodeći postojećoj situaciji i merama koje preporučuju državne vlasti.
Tako se režim vanrednog stanja, koji je iako vanredan pravno uređen, pretvorio u režim otvorenog nasilja nad osnovnim i neotuđivim pravima građana. Ni SPC, ni građani Srbije, a naročito pravna struka, nemaju prava da ćutke pređu preko takvog bezakonja. Nikakve razlike među nama ne bi smele da budu važnije od odbrane prava, niti je bilo koje pravo, pa ni pravo na život, važnije od slobode. Oni koji nisu vernici treba da shvate, da će od odbrane neprikosnovenosti hramova, zavisiti i odbrana neprikosnovenosti njihovih domova. Jer, ako danas policija nekažnjeno upada u hramove, zašto već sutra ne bi upadala u naše domove.
Sinod SPC je na vreme reagovao, regulisao bogosluzenja, definisao broj prisutnih vernika u crkvama i upozorio na mogucnost zaraze prilikom pricesca. I pored toga, izvesni svestenici nastavljaju po starom, ugrozavajuci zdravlje srpskog naroda.
Kako je divno videti nekadasnje ateiste kako se danas zestoko bore za prava vernika, crkve, crkvenih velikodostojnika.
Dali je vas strah sto ce crkve ostati bez prihoda od milostinje vernika, sto ce im ostati prazan tas?
Svi znamo da se najvise para sliva u crkve tokom velikih praznika ali izgleda svi zaboravljamo da svestenici nisu cudotvorci, nisu Bogovi, ne mogu da te dodirnu rukom i ozdravis, to je mogao Spasitelj Isus Hrist.
Ljudi moji, cemu tolika guzva oko liturgija pa do devedesetih niko od vas koji se danas bunite zbog zabrane nije ni isao na liturgije, crkve zjapile prazne mozda da je dolazilo pedesetak parohijana.
Svaki svestenik je znao svoje vernike po imenu, prezimenu, gde i kako zive, koliko zaradjuju, koga imaju u rasejanju a danas ne stizu ni ime da vam upamte tokom ispovedi.
Da bi vernik prisustvovao liturgiji o Vaskrsu i u vreme posta, morao bi da posti, da cini dobra dela, da se izmiri sa Bogom, sobom, komsijama, familijom ako se sa nekim posvadjao.
Kod nas posebno, praznicne liturgije se pretvaraju u vasare, cak imamo i muziku, kolo igra u porti, toci se rakija, pije se kao na vasaru samo vam fali pevaljka.
Ja ovo znam jer sam od malih nogu naucena postu, molitvi dobrocinstvu, odlazila bi na pricest sa majkom o Bozicu, Vaskrsu, Petrovdanu, Velikoj Gospojini, nije bilo ovakvog cirkusa kao od devedesetih.
Neznam ko je kriv, svestenstvo ili narod koji dodje da se pokaze, da se vidi koliko nas je, posebno u nekim parohijama zapada, dolaze oni koji kad im cestitas praznik ,,HRISTOS VOSKRESE!,, odgovore ,,HVALA I TEBI!,,.
Verovatno se takvi danas najvise i bune.
Mi verujuci isposnici pravoslavni znamo da i Bog treba ponekad da odmori od nas, da ne treba od jutra do sutra da ga prizivamo a jos gore psujemo, da je bitno postiti i moliti a sve drugo ce biti kad dodje vreme, pa tako i pricest, liturgije.
Mi znamo da Bog zapoveda ,,CUVAJ SE I CUVACU TE!,,stoga ovu zabranu u domovini ali i dijaspori ne shvatamo kao zlocin.
Bog ima svoje razloge zasto nas dovodi u ovakva iskusenja a ateisti svoje da nas sablaznjavaju.
Ko razume shvatice, ko ne shvati nije mu dato!