Dolazak kompanije Rio Tinto na naše prostore i otvaranje rudnika jadarita u blizini Loznice mogli bi da budu pogubni po životnu sredinu u Srbiji , saglasni su sagovornici „Glasa javnosti“.
Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik, diplomirani fizikohemičar u intervju za „Glas javnosti“ kaže da bi zagađenje s kojim se Srbija suočava i koje bi dodatno moglo da bude povećano otvaranjem rudnika Rio Tinta, moglo da dovede do teških posledica po zdravlje i život građana.
-Ukoliko se nastavi ovakav tempo zagađenja , na ovim prostorima u narednih pedeset do sto godina neće biti više života. Zagađenje se prenosi kroz vazduh, zemlju i vodu i ukoliko dođemo do toga da se otvori rudnik Rio Tinta otpadne vode će se izlivati u Jadar ,a omnda će stizati preko njega u Drinu, pa dalje u Savu. Sve to u jednom momentu može da dovede do toga da milioni građana Srbije ostanu bez pijaće vode – navela je Đorđević i objasnila o kojim se otrovnim jedinjenima radi.
Ona je istakla da je u pitanju i „arsenik za koji se zna koliko je jak otrov“ i navela da bi u nednom veku moglo da se desi da na ovim prostorima od zagađenja nestane živi svet.
Dr Mirjana Anđelković- Lukić ja navela da je „Srbija sa svih strana okružena zagađivačima, od Bora na istoku, preko Smedereva, pa bi to mogao da bude i Rio Tinto na zapadu“.
– Bili bi u pojasu zagađenja koji bi se vrlo brzo širio na malom prostoru naše zemlje, ali i van njega. Ono što bi Srbija dobila time nije ništa naspram toga šta gubimo – rekla je dr Anđelković- Lukić.
Ona je podsetila na „ pakao koji je iza Rio Tinta ostao u Papui Novoj Gvineji gde se i danas deca rađaju sa kvrgama po telu od zagađenja, a u Australiji su minirali pećine Aboridžina i napravili nesagledivu štetu“.
Miroslav Mijatović iz Antikorupcijskog pakta iz Loznice kazao je da se prema njegovim saznanjima sprema izmena prostornog plana. On je naveo da se „sve radi skoro u potpunoj tajnosti“ i da u projektu Rio Tinta nema nikakvog javnog interesa.
– Građane ovog kraja niko nije pitao šta oni hoće i da li prihvataju rudnik prljavih tehnologija. Da li su voljni da prodaju zemlju. Nekima su nudili od 120 do 120 evra po aru i kada odbiju , oni prete da će biti urađena eksproprijacija, a da će stanovnici tog kraja u tom slučaju dobiti manju naknadu za zemljište – kazao je Mijatović.
Izvor: Glas javnosti
