Ne samo što se često misli nego se i glasno izgovara: „Srbi su nešto drugo!“. I kad se hvale, i kad se žale… Tako da za njih i kod njih, ne važi i ne postoji što važi za druge i postoji kod drugih…
Razumljivo kao pomoć, ohrabrivanje s obzirom na tešku prošlost i ne baš laku sadašnjost, i odgovor na brojna osporavanja i optužbe. Koliko pomaže i ohrabruje, koliko je prihvatljivo od strane onih koji nisu Srbi, druga je stvar. Neugodna, jer samo je „narod Izrailjev“ (i to po Svetom pismu i usijanim glavama potomaka tog naroda), „nešto drugo!“. A i pokušaja iste vrste bilo je drugde, i zna se kako su završavali… Ali i ako su zaista nešto drugo, znaju kao i ostali: Ne laje kera, sela radi…
Ovo garantovano pomaže i ohrabruje, onog ko ovako misli i priča. Zbog toga to i čini, i u to sve više veruje! Prosto ko pasulj: ako su Srbi nešto drugo, a ja sam Srbin, i ja sam nešto drugo! Bar u odnosu na druge Srbe (a sa njima živim!), jer za Srbe kao nešto drugo ne važi ni što važi za druge: da su manje-više, isti… Razume se da sam pogotovu nešto drugo, jer sam „otkrio“ ovako veliku stvar! Tako da je i moja reč „nešto drugo“, u odnosu na reči drugih. Tako da dijaloga sa njima, nema…
Dobar razlog, za nesporazume Srbina sa drugim Srbinom, koji isto misli za sebe! Pored toga, obavezno, sa ne-Srbima. I za dobar deo lošeg što nam se dešava, a drugde ne, i dobrog koje nam se ne dešava, a drugde je stanje redovno… Zato je jedan od teških zadataka prosvećivanja umesto posvećivanja, sa kojim smo suočeni, napuštanje ove poštapalice. Prihvatanje banalne istine: Srbi su isto što i drugi! Ima ih od svetaca i heroja, do „gnjida“. (Da izvine gnjide).
