Ako usledi napad na Donjeck, biće to znak da su Amerikanci krenuli da razdvoje EU i Rusiju

0
534

RUSSIA-UKRAINE-UNREST-POLITICS-TRANSPORTATION-ECONOMY-TRANSPORT-

BUDUĆI glavni predstavnik EU za spoljnu politiku, Federika Mogerini, izjavila je da Rusiji ne treba dozvoliti da stvori kopneni koridor ka Krimu.

U stvari, na prvi pogled situacija sa koridorom izgleda potpuno jasna. Po istorijskim merilima relativno nedavno, Englezi su – koristeći Poljake – napravili Hitleru sličan problem koridora prema Istočnoj Pruskoj. Rezultat je bio uvlačenje Evrope u kontinentalni, a zatim u svetski rat.

Čeka nas zima. Trajekt u Kerču nastaviće da radi, niko nema nameru da ga zatvara, ali će do izgradnje mosta problem biti samo privremeno rešen.

Povezanost Krima sa ostalom teritorijom Rusije ostaje na krajnje niskom nivou, što je za stratešku teritoriju apsolutno nedopustivo. Kopneni koridor koji je, zapravo, mogao da postoji već više od mesec dana, ostaje problem koji je veoma privlačan za rešavanje.

Bilo bi logično posle kolapsa Ukrajine sačekati konačnu katastrofu i jednostavno uzeti ono što će samo pasti pred noge. Međutim, interesi gasnog monopola primoravaju da se ide na ustupke nacistima i da im se ponizno nudi, iako privremeno, rešenje gasnog spora.

Jasno je da je interes Gazproma da ne dopusti osujećivanje isporuka gasa u Evropu. Gubitak ukrajinskog tržišta je bolan, a još dopustiti probleme i na evropskom tržištu, za energetsku velesilu koja je krajnje zavisna od trgovine ugljovodonicima, naprosto nije moguće. Otuda i stav molioca, iako Moskva iz sve snage nastoji da zadrži izgled „nije baš da želim“.

Nevolja nikad ne ide sama. Pojavljuju se pretpostavke, formulisane na nivou visoke informisanosti, da su SAD i Saudijska Arabija napravile kompromis čiji je rezultat zapaženo sniženje cena nafte. Taj dogovor je najverovatnije isključivo taktičkog karaktera – za Kraljevinu čiji budžet 95% zavisi od trgovine ugljovodonicima postoji granica za svaki sporazum. Ona može 2015. da puni budžet samo uz cenu nafte od 98 dolara za barel.

Da Vas podsetimo:  Test za svaku domaćicu

Međutim, privremeno i uz neke garancije i povlastice Saudijci mogu da idu na takav kompromis. U njemu je ekonomija na nuli, samo politika – i makar zbog toga on ne može da bude dugoročan. Zbog svoje globalnosti tržište nafte veoma slabo podleže političkom manipulisanju.

Međutim, tržište gasa veoma je osetljivo na političke neprijatnosti upravo zbog toga što nema globalnog tržišta gasa. Dogovor o nafti može da se usmeri protiv gasnih interesa Rusije, i na kraju – protiv politike ruske „partije rata“koja insistira na konačnom rešenju problema Ukrajine putem njenog raspada.

„Partija mira“, koja je spremna na sve dogovore sa Zapadom samo da sačuva makar neku stabilnost u pitanjima trgovine, pa i pod veoma nepovoljnim uslovima, sada je izuzetno potrebna Zapadu, budući da on upravo preko „partije mira“ može da vrši pritisak na rukovodstvo Rusije primoravajući ga da se konstantno povlači. U nekom trenutku odstupanje će dovesti do kvalitativne promene situacije, pa praktično neće biti moguć povratak nazad.

Izgleda da je pitanje kopnenog koridora – jedan od faktora takvog pritiska.

Nije bilo nikakvih razumljivih razloga da pre mesec dana narodna vojska prekine ofanzivu na Mariupolj-Melitopolj-Geničesk, tim pre što je ispred nje bila otvorena stepa do samog Dnjepra.

U suštini, već sada bi pitanje koridora umesto hipotetičkog postalo praktično. Zapad bi morao da pođe od svršenog čina i da donosi odluke uzimajući u obzir postojanje tog koridora.

U tom slučaju Kijev ne bi rešavao zadatak udara na Donjeck, već organizovanja odbrane na Dnjepru. Posle toga bilo bi dovoljno sačekati slom Kijeva da se konačno definiše nastala situacija.

A sada je sve potpuno suprotno – pobeda „partije mira“ dovela je do toga da se iz dana u dan može očekivati napad armije Ukrajine na Donjeck. Postoji informacija da je ministar odbrane Geletej, goreći od želje da se opravda zbog poraza, predložio Porošenku ofanzivu na Donjeck dajući mu sve garancije da će se snaći bukvalno za dva dana.

Da Vas podsetimo:  Vanilice

Porošenko nije dao odobrenje i zabranio je Geleteju da samostalno postupa, barem dotle dok u DNR i LNR još ima onih koji su na „odmoru“, a njih je prema različitim podacima oko hiljadu i po ljudi, iako je tehnika povučena.

Strahovanja Porošenka povezana su upravo sa kopnenim koridorom: u slučaju da „napad“ na Donjeck ne uspe, neizbežno je suprotno kretanje – i ovog puta biće izuzetno teško, ili uopšte nemoguće zaustaviti narodnu vojsku.

Stvaranje koridora naglo će ojačati rusku „partiju rata“ posle čega će čitava situacija visiti o koncu.

Očigledno upozorenje Mogerini uzima u obzir sve najverovatnije varijante razvoja okolnosti. Ona polazi od nastale situacije, smatrajući da je za Evropu najbolje da ne rizikuje postignutu krhku ravnotežu, barem ne do proleća. Sada su prioritetni interesi energetske sigurnosti.

SAD se najverovatnije ne slažu sa tom ravnotežom i vršiće pritisak na Ukrajinu zahtevajući njenu ofanzivu. Ukrajina je za Amerikance – adut. NJima će čak odgovarati privremeno poboljšanje situacije u korist Rusije.

Cilj SAD u ovom ratu je – Evropa, a ne Rusija.

Sjedinjenim Državama potrebno je da konačno prekinu odnose između Rusije i Evrope i da postignu odlučujuće argumente u stvaranju zone slobodne evro-atlantske trgovine u kojoj evropsko tržište postaje nagrada za američke korporacije.

SAD imaju malo vremena i zato su događaji tako aktuelni.

Znak koliko su SAD sposobne da slome protivljenje Evropljana može biti napad ukrajinskih vojnih snaga na Donjeck. Ako bude ofanzive – snabdevanje Evrope gasom biće u opasnosti, a prekid gasnih sporazuma između Rusije, EU i Ukrajine gotovo da je tada neminovan.

Pri takvom razvoju situacije, pogoršanje odnosa između Rusije i EU postaće konačan i svršeni čin.

Anatolij El-Mjurid

Prevela Ksenija Trajković

Da Vas podsetimo:  Prirodni čajevi i obloge zauvek će uništiti celulit

Fakti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime