U susret danu sećanja na početak NATO bombardovanja Srbije 1999. godine
Mart, mesec buđenja prirode, biće obeležen u istoriji Srbije važnim datumima narodnog gibanja: Prvi, Deveti, Petnaesti i Dvadeset sedmi. I tu se uvukao Dvadeset četvrti da obeleži početak sedamdesetosmodnevne intervencije bombardovanja, za koju NATO savez nije imao saglasnost Saveta bezbednosti UN.
I drugi narodi imaju svoje dane sećanja, manje više poznate u svetu. Jedan datum vredan pažnje označio je pariski Le Monde 21. avgusta 2023. u tekstu „Sevesovo otrovno leto 1976. godine: Priroda je postala naš neprijatelj“.
Seveso je grad oko 25 hiljada stanovnika nedaleko od Milana u kome se 10. jula 1976. godine dogodila eksplozija u pogonu fabrike pesticida. Tom prilikom su se oslobodile ogromne količine dioksina, genotoksičnog i otrovnog agensa. Zabeležene su pojave hlorakni kod dece, abortusi, leukemije i kasnije kanceri reproduktivnih organa kod stanovništva. Uopšte je smanjena reproduktivna moć kod mlađih koji su se zatekli u širem regionu. Domaće životinje u zonama sa najvećim uticaje su odmah uginule, a životinje na farmama su kasnije uništene jer su jele zagađenu hranu i pile zagađenu vodu. Osnovan je namenski Fond Lombardije koji prati više od 40 godina stanje zdravlja stanovnika i životne sredine u široj oblasti Sevesa.
ARHIVA PPNS PISMO ZAVODA ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE VLADI SRBIJE O UKIDANJU STATUSA GENERALŠTABA
Pismo Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vladi Srbije o ukidanju statusa Generalštaba
Evropske države su sagledale opasnost atmosferskog transporta otrovnih materija na veće udaljenosti i 21. juna 1982. je usvojena Direktiva 82/18/EES, kojom se propisuje rukovanje opasnim materijama. Ova direktiva je unapređena sad već u Evropskoj uniji (EU) zakonskim obavezama da se identifikuju svi potencijalni rizici u industrijskim zonama (Seveso Direktiva 96/82/ES) odnosno da se izrade mape hazarda. SR Jugoslavija je ispunila obaveze iz ove Direktive i još 1996. se znalo za sve industrijske izvore i sa kojim zalihama opasnih materija raspolažu. Direktiva je unapređena i 2012. konkretnim merama kako da se spreče udesi u svim privrednim granama, uključujući i rudarenje (2012/18/EU).
Udes takvih razmera na tragičan način je povezao Seveso sa Pančevom, gradom u blizini Beograda sa oko 75 hiljada stanovnika i tri velika industrijska izvora: Rafinerijom, Petrohemijom i Fabrikom azotnih đubriva, koji su više puta bombardovani u toku 78 dana NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. U organizaciji studentskog kluba „Srpski politički forum“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu je 15. maja 2024. premijerno emitovan dokumentarni film o stradanju Pančeva pod simboličnim nazivom „Gernika 2“. Gernika je grad u Španiji koga je nemačka avijacija 1937. sravnila sa zemljom, a to je ovekovečio Pablo Pikaso u svojoj monumentalnoj slici istog naziva.
Ideju za film je dala dr med. Ljiljana Verner iz Hanovera, koja je bila član delegacije antiratne inicijative i boravila u Pančevu za vreme bombardovanja. Snimljeni autentični materijal je digitalizovan i bio je osnov za autorski film scenariste i reditelja Ognjena Petkovića. Povod za premijeru je bilo obeležavanje 25. godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju. Nije bilo političkih razloga da se velike moćne sile obruše na Pančevo, jer je grad vodila opoziciona partija, te se definitvno može reći da je NATO razaranjem velikih industrijskih postrojenja i oslobađanjem toksičnih i genotoksičnih materija u životnu sredinu vodio indirektni hemijski rat. Ovaj film svedoči tome na izuzetno dirljiv način zbog dileme šta se moglo učiniti u ratnim uslovima da se spreče veći udesi i umanje štetne posledice po zdravlje i životnu sredinu.
ARHIVA PPNS UKAZIVANJE STRUČNJAKA NA POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA SR JUGOSLAVIJE 1999. GODINE (FOTOMONOGRAFIJA „1999“)
Ukazivanje stručnjaka na posledice NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine (Fotomonografija ’1999’)
Apokalitična noć u Pančevu
Pančevo je višekratno bombardovano, a najveće razaranje se dogodilo 18. aprila. Tada je NATO bombardovao Rafineriju nafte u Novom Sadu (u 1 čas) a između 1:00 i 1:10 Petrohemiju, Fabriku azotnih đubriva i Rafineriju u Pančevu. Ovi objekti su bili meta višestrukog bombardovanja i pre i posle ovog datuma, ali tog dana su napadi bili gotovo istovremeni i sa gledišta atmosferskog transporta dimne perjanice, koje su se dizale i do 2-3 kilometra, sjedinile su se u jedan otrovni oblak. Vetar je nosio taj oblak ka jugoistoku Srbije. Duž puta su se taložile čestice čađi na kojima su se apsorbovale toksične, kanceregone, mutagene i teratogene materije obuhvaćene jednim zajedničkim imenom – postojane organske zagađujuće materije.
U sledećim danima bilo je i kiše koja je spirala te materije iz tog oblaka i unosila u zemljište i rečne tokove, na prvom mestu u široj okolini Beograda. Na severu Grčke u gradu Ksantiju su izmerene njihove visoke koncentracije u vazduhu, a naročito najtoksičnijih predstavnika – dioksina. Istraživači nisu verovali da je tolika količina ovih materija mogla dospeti tako daleko. Modeliranjem atmosferskog transporta pomoću originalnog modela Beogradske meteorološke škole, poznatog kao ETA model, uspostavljena je veza između enormne akcidentalne emisije iz bombardovanih izvora i izmerenih koncentracija u Ksantiju.
Noć u Pančevu 18. aprila 1999. godine
Ipak najteže je bilo građanima Pančeva. Da bi se umanjila opasnost, tog dana je stanovništvo iz najbliže okoline pomenutih izvora bilo evakuisano, ali se sutradan vratilo kućama. Sam naziv – postojani, ukazuje na dugoročnu opasnost. Londonski list The Guardian je 7. jula 1999. godine objavio članak o potencijalnim dugotrajnim opasnostima u okolini Beograda na koje je upozorila delegacija Federacije evropskih pokreta zelenih. U Novom Sadu su takođe izmerene u vazduhu visoke koncentracije kancerogenog benz(a)pirena, a bila su ugrožena i izvorišta pijaće vode. U tom istovremenom bombardovanju obe rafinerije izlilo se ili izgorelo oko 30.000 tona nafte. U atmosferu su dospele iz objekata u Pančevu velike količine sumpor-dioksida, hlora, amonijaka, azotnih oksida, fozgena, azotne i hlorovodonične kiseline. Pogođen je rezervoar vinil-hlorid monomera (VCM), od koga se pravi polivinil (PVC), u kome je bilo oko 440 tona VCM-a (goreo do 8:00), kao i šest cisterni svaka od 30 tona, a VCM je sagorevao do 15:30.
U periodu od 6 do 8 časova ujutru izmerena je koncentracija kancerogenog VCM-a od 530 miligrama po kubnom metru, što je oko 10.000 puta viša vrednost od tadašnje dozvoljene koncentracije u Srbiji. Najgori mogući uticaj je prouzrokovan bombardovanjem pogona za proizvodnju hlora iz koga se izlilo osam tona žive. Kasnije je nađeno na podu u Petrohemiji oko 100kg, a u u kanalu 200kg. Ne zna se gde je ostatak, ali je izvesno da je dobar deo ispario. U Pančevu su privatni ginekolozi nudili besplatne usluge za abortuse. U pomenutom The Guardian tekstu navedeno je da su eksperti UN u preliminarnom izveštaju potvrdili da su pod tim uslovima fetusi mogli biti oštećeni što bi rezultiralo ili neuspelim trudnoćama ili deformitetima novorođenčadi.
Akteri ovakvih intervencija ne smeju biti amnestirani opravdanjem da nisu bili upoznati sa njihovim pogubnim posledicama. U okviru NATO deluje Komitet za izazove savremenog društva (NATO/CCMS-North Atlantic Treaty Organization/Committee on the Challenges of Modern Society), koji se bavio definisanjem opasnosti od grupe jedinjenja dioksina i furana. To su jedinjenja, koja nastaju kao sporedni proizvodi u procesima sagorevanja komunalnog otpada, zatim fosilnih goriva u termoelektranama, transformatorskog ulja na bazi piralena pri havarijama u termoenergetskim objektima, prilikom požara u objektima sa tapetama i predmetima od PVC-a, u izduvnim gasovima motora koji koriste gorivo sa aditivima od hlorovanih ugljovodonika. Komitet je utvrdio ekvivalent toksičnosti za ovu grupu jedinjenja koja se javljaju u tim procesima u gotovo 5.000 oblika. Dakle, u NATO krugovima se znalo da sagorevanjem VCM-a i RVC-a nastaju dioksini i furani.
Misija koja je posetila SR Jugoslaviju 1999. godine u okviru Programa UN za zaštitu životne sredine (UNEP) označila je Pančevo, Novi Sad, Kragujevac i Bor kao crne tačke. U izveštaju se ne pominju preliminarni nalazi misije, koju je u maju 1999. predvodio Bakari Kante, kasnije na funkciji direktora Programa UN o prostornom uređenju. Na taj nestali izveštaj je više puta upozoravao slobodni američki novinar Robert Džejms Parson.
Misija „Fokus“, u kojoj su učestvovali predstavnici Grčke, Rusije, Švajcarske i Austrije, je nešto objektivnije sagledala posledice. Grčka delegacija je izdvojila svoje mišljenje ukazujući na problem regionalnog zagađenja. Uopšte, pored velike humanitarne pomoći iz Grčke, njihovi naučnici su pružali pomoć u reagensima i standardima da se vrši monitoring ovih jedinjenja u svim segmentima životne sredine. Nažalost, sistematskog monitoringa nije bilo ni u toku bombardovanja, ni u posleratnom periodu. Kada su u pitanju dioksini to ne bi bilo kasno ni danas, jer takvo zagađenje zemljišta će se smanjiti tek na polovinu posle dve-tri decenije, a svesti na prihvatljiv nivo tokom stoleća.
Više je nego očigledan zaključak da se znalo kako će se kretati dimne perjanice u atmosferi, te je izabrana takva vremenska situacija u kojoj transport neće ići ka Zapadnoj Evropi. Regionalni transport je išao ka Grčkoj i Bugarskoj, kao i u prethodnoj epizodi od 6. do 8. aprila u kojoj su detektovane takođe visoke koncentracije ovih zagađujućih materija u Ksantiju. Istom metodologijom je utvrđeno da je zagađenje u toj epizodi poreklom od istovremenog bombardovanja objekata namenske industrije u Lučanima kod Čačka i skladišta goriva u Prištini. U obe epizode su planinari na severu Grčke nailazili na mrtve sokole koji se hrane sitnim glodarima i šumskim životinjama.
Uloga eksperata, aktivista i političara
S obzirom da su se u okolinu izbacile toksične, kancerogene, mutagene i teratogene materije sa dugotrajnim štetnim posledicama po živi svet, čije je uklanjanje iz životne sredine obuhvaćeno mnogim konvencijama UN, to su UN morale osuditi ovakav način ratovanja i kvalifikovati ga kao indirektno korišćenje hemijskog oružja. Sem upozorenja na dugotrajnu opasnost, ni pokreti zelenih nisu osudili NATO agresiju, a bez utvrđivanja krivice ne postoje uslovi da Srbija naplati ratnu i ekološku štetu. Nažalost, neki predstavnici pokreta zelenih su u mnogome doprineli da dođe do agresije i da se umanji ekološka šteta.
Nemačka stranka zelenih sa svojim vođom Joškom Fišerom postala je vrlo uticajna u Bundestagu i dala je apsolutnu podršku kancelaru Šrederu za pokretanje vojne agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Joška Fišer, tadašnji ministar spoljnih poslova, bio je najglasniji u podršci ministru odbrane Šarpingu.
Ovo iskustvo se ne sme zaboraviti, posebno kada nam se obećava poštovanje evropskih standarda pri eksploataciji našeg rudnog blaga.
Dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji Instituta za fiziku u Beogradu
Naslovna fotografija: Zoran Petrović/galerija Prviprvinaskali.com
Hajdete molim vas! Akteri bombardovanja Srbije ne smeju biti amnestirani! Baš koješta. Kako ono beše u Srba- -„kasno Janko na Kosovo stiže“ pa tako i naslov ovog članka. Aleksandar Vučić je glavne krivce odavno ne samo amnestirao nago nek bio -kao npr. Engleza Blera, kao specijalnog ličnog savetnika „debelo“ nagradio platom iz budžeta Srbije. Gerda Šredera je odavno uvrstio u krug ličnih prijatelja -možda baš zato jer je zajedno sa drugim evropskim protuvama pokušao da nemačkim bombama (opet!) uništi Srbiju. Šreder mu je bio počasni gost na prijemu u Palati Srbija 23.juna 2017.g. na inauguraciji kao Predsednika Republike Srbije! Uz to idu i mnogi drugi kontakti sa ondašnjim protagonistima bombardovanja Srbije. Očigledno AV na neki samo njemu specifičan način mrzi Srbiju i sve čini samo da je uništi. Dal´prekomernim zaduživanjima koja neće ni on ni njegovi potomci nego narod Srbije vraćati decenijama, dal´ poklanjanjem ili rasprodajama za nekakve smešne mini cene srpskih resursa (zlato i bakar Kinezima, litijum Rio Tintu i Nemcima, najplodnije oranice Arapima, BG na vodi Arapima, ruševine Generalštaba- uspomenu na zločinačko NATO bombardovanje poklonio je Trampovom sinu, ujedno i čuvenu zakonom zaštićenu Kasarnu Peti puk u BG, „stari“ BG sajam ide verovatno Arapima, privredu i banke svima redom itd.itd.) – tako da mi u Srbiji skoro nemamo ni jednu značajniju fabriku da je srpska. O bankama, pa i o mnogim osiguranjima je slično i ne treba ni govoriti. AV se puva tobožim visokim bruto nacionalnim dohotkom koji ne ostvaruje srpska nego u Srbiji stacionirana strana privreda! A kada rasturi sve nekadašnje naše imovine- neki od potomaka AV će, pre begstva iz Srbiji, ugasiti čuveno svetlo ZAUVEK!
Bombardovanje sasvim sigurno nismo mogli spriječiti, ono je planirano, mnogo, mnogo ranije nego što je izvedeno. Trazio se povod, izgovor za bombardovanje, čega je rukovodstvo SRJ bilo itekako svjesno, pa kada se nije pronašlo baš ništa realno, išlo se na “ slučaj Račak „, koji će u nekim budućim vremenima biti simbol cinizma i lazi za zapadnu alijanse. R1244 u kojoj je pet puta napisano da je KiM sastavni dio Srbije, dokaz je, da sramotno, nelegalno i nelegitimno bombardovanje nije ostvarilo zeljeni cilj. Pogubniji, otrovniji, destruktivniji, bio je “ petooktobarski puč “ izveden od istih onih koji su nas bombardovali uz naj ljigaviju saradnju sa domaćim VELEIZDAJNICIMA ! Tim aktom, postignuti su svi ciljevi neprijatelja…. i još više od toga. Konstantno smo pljačkani, ponizavani i omalovazavani , osim što nam je otet KiM. Ovaj zadnji “ toksični smrad “ koji je postavljen na vlast , za savjetnika je platio Toni Blera, da bi nas maksimalno popljuvao i uvrijedio. Javno je “ lizao cipele “ Bilu Klintonu i Gerhardu Šrederu …………! Bilo je to teze podnijeti i od samog bombardovanja. R1244 je “ nestala pod veleizdajničkim tepihom “ kao i tuzba protiv NATO za plaćanje nanesene štete . “ Narod zasluzuje kralja kojeg ima “ ! Nismo se danas digli protiv vlasti , da bi povratili KiM, nego da bi spasili vlastitu straznjicu, jer nam je u pitanju gola egzistencija………