Dok se u Prištini lome koplja oko formiranja skupštine i buduće vlade, trenutna vlast Aljbina Kurtija nije poštedela Srbe ni za Vaskrs, hapseći ih i proganjajući, sa čime se, očigledno, potpuno slaže i njegova politička opozicija
Iako privremene prištinske institucije ni za dva i po meseca ne mogu da konstituišu skupštinu i izaberu vladu, u jednoj stvari ne gube vreme – u hapšenju Srba. Jer, kada su Srbi u pitanju ni vlast, ni opozicija nemaju neslaganja s obzirom da im je zajednički cilj progon srpskog naroda na bilo koji način, kako bi južna srpska pokrajina bila etnički čista.
Tako ni najveći hrišćanski praznik Vaskrs nije bio prepreka da na drugi dan ovog praznika u Lipljanu i Prištini uhapse tri osobe srpske nacionalnosti osumnjičene za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva tokom sukoba u AP Kosovo i Metohiji, u periodu od 1998. do 1999. godine.
To je ujedno bila i poruka srpskom patrijarhu Porfiriju i njegovom vaskršnjem boravku u Pećkoj patrijaršiji, gde je slavio praznik sa narodom, sveštenstvom i monaštvom. Ovaj put patrijarh nije bio sprečen da vaskršnje službe obavi u najvećim srpskim svetinjama, s obzirom da mu prištinske vlasti prošle godine u maju nisu dozvolile da sa sedmoricom arhijereja SPC uđe na teritoriju KiM.
Kakva je stvarna slika života pravoslavnih Srba na Kosmetu, otvoreno i bez ulepšavanja pokazao je direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon u intervjuu za francuski Frontijer, približavajući međunarodnoj javnosti kroz kakve su talase progona, egzodusa i nasilja prošli Srbi i sa kakvom se stvarnošću suočavaju danas. On je naveo da Srbi sada žive u enklavama – jedna ulica, četvrt, grupa kuća, sa uporištem na severu tzv. Kosova oko Mitrovice i da se poslednjih godina represija pojačala sa sve težim policijskim kontrolama, hapšenjima i proizvoljnim zatvaranjima.
Ja sam lično bio zaustavljan bez razloga od strane albanske policije i zabranjivan mi je ulaz tamo iako sam vodio redovnu humanitarnu akciju od 2004. godine. To nije sprečilo moju organizaciju Solidarnost za Kosovo da nastavi sa radom, ali cilj takozvanih kosovskih vlasti bio je da prekinu humanitarnu pomoć i još više izoluju srpsko stanovništvo.
Pritisak na srpsku manjinu se takođe pojačava na političkom i administrativnom planu, sa merama koje imaju za cilj da prekinu sve veze sa Beogradom. Srpske obrazovne i zdravstvene ustanove su ugrožene, nastavnici i lekari su pod stalnim pritiskom, a postavljena su ograničenja na finansijska sredstva koja dolaze iz Srbije. Ovim zvaničnim represijama treba dodati i progone od strane albanskog stanovništva koje deluje nekažnjeno, rekao je Gujon.
Pravi egzodus
Gujon je naveo da je „od 1999. godine više od 250.000 Srba bilo primorano na egzodus pod pritiskom Albanaca. Pogromi 17. i 18. marta 2004. izazvali su beg dodatnih 10.000 ljudi i uništenje 150 crkava i manastira. Danas, Srbi čine oko pet odsto stanovništva, što je oko 100.000 ljudi, dok su pre jednog veka bili većinski narod“. Gujon je dalje objasnio da preostali Srbi žive pod stalnom pretnjom progonom i nasiljem i da mnoge porodice svakodnevno trpe poniženja, napade, višestruke provale, pa čak i pokušaje trovanja, što je, kaže, i „on sam video“.
„U više navrata, srpske kuće su paljene, škole i bogomolje vandalizovane. Ponekad, Albanci prolaze kolima i ispaljuju rafale iz automatskog oružja na prolaznike. Deca koja su se igrala na obali reke, malo dalje od svoje enklave, ubijena su pre nekoliko godina. Uprkos njihovoj volji da ostanu na zemlji svojih predaka, ovi hrišćani moraju da se suoče sa sve većim neprijateljstvom i izolacijom koja im čak ometa pristup osnovnim uslugama, zaposlenju i bezbednosti“, naglasio je Gujon.
On je istakao i da su od 1.000 pravoslavnih verskih objekata mnogi uništeni ili oskrnavljeni poput manastira Svetih Arhangela u Prizrenu i Bogorodice Ljeviške, koja je upisana na UNESKO-ov spisak svetske baštine. A neki, kao Gračanica i Pećka patrijaršija su pod stalnim nadzorom, kako bi se izbeglo njihovo uništenje.
„Kosovo i Metohija ostaje centralno pitanje od najvišeg nacionalnog interesa, a očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta je jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih prioriteta za Srbiju“, reči su iz ekspozea novog premijera Đure Macuta, u kome Kosmet nije zauzeo previše mesta i zastupljen je načelno, sa već poznatim frazama i opštim mestima, bez detalja o konkretnom delovanju.
To potvrđuje i rečenica: „Mir je nemoguć bez pravde – i to je poruka koju šaljemo svim našim partnerima. Srbija će nastaviti da bude konstruktivan akter, ali neće pristati na rešenja koja nisu u skladu sa Ustavom i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244“.
Politički postizborni nesporazumi nisu omeli Albance u još jednoj aktivnosti – sklapanju saveza, i to vojnog. Država Albanija i lažna država Kosovo sa, kako mnogi kažu, na krv i nož posvađanim premijerima Edijem Ramom i Aljbinom Kurtijem, od skora su i zvanično u nekoj vrsti vojnog pakta, kojem se, tek da bizarnost bude veća, pridružila i Republika Hrvatska kao punopravni član.
Iako prištinske vlasti ni za dva i po meseca ne mogu da konstituišu skupštinu i izaberu vladu, u jednoj stvari ne gube vreme – u hapšenju Srba
Svojevrsni „trojni pakt“ nisu potpisali premijeri, kako je to inače red, već, zbog pukle ljubavi između albanskog i prištinskog premijera, to su učinili ministri odbrane Albanije Piro Vengu, Hrvatske Ivan Anušić i tzv. Kosova Ejup Maćedonci.
Upravo se Maćedonci potrudio odmah da do znanja protiv koga je trojni pakt usmeren. ”Cilj ove saradnje neće biti da ugrožava bilo koga, već da pošalje poruku svima koji se usude da ugroze bezbednost, mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, ali i bezbednost naših zemalja, da su naše tri zemlje koje dele zajedničke vrednosti i interese, ujedinjene da se suoče sa svakom opasnošću koja ima za cilj destabilizaciju regiona”, naveo je Maćedonci.
Očigledno se misli na Srbiju, kao jedinu koja ugrožava “mir, stabilnost i bezbednost na Balkanu”, što se nedavno potvrdilo tokom posete Aljbina Kurtija Sarajevu i Zagrebu.
Stari saveznici
“Svedočimo vremenu zaoštravanja bezbednosnih prilika na Balkanu jer nikada ti vojni sporazumi nisu bili predvorje mira, nego, naprotiv i nažalost, obično su bili predvorje sumraka odnosa među narodima i državama i priprema za oružane, vojne sukobe”, komentarisao je za RT Balkan general u penziji, profesor Mitar Kovač.
On je podsetio da su odnosi između Albanaca i Hrvata generalno, odnosno između njihovih država i NATO tvorevine zvane Kosovo, počivali i počivaju na mentorstvu pojedinih vodećih zapadnih zemalja, a posebno Britanije i Francuske. Pa je, stoga, sasvim moguće da je i ovaj sporazum čedo tog mentorstva.
General posebno ističe i činjenicu da je vojni savez protiv Srbije u Tirani potpisan i pored toga što su postojale neke forme saradnje kao što je, “nažalost, ‘Otvoreni Balkan’”.
“Sada vidimo da je taj sporazum o saradnji i razvoju izigran i da se Albanija verolomno ponaša prema svim sporazumima i svemu postignutom u odnosima sa Srbijom. Sa druge strane, gledajući istorijski aspekt, valja podsetiti na dobre odnose tzv. Velike Albanije iz vremena Drugog svetskog rata sa NDH kao prethodnicom Hrvatske. Obe su bile tvorevine nacističkih i fašističkih falangi u Evropi. Sada kada su globalisti dominantni na političkoj sceni EU, a i Evrope u celini, ove dve države, pa i lažna država Kosovo, smatraju da je vreme da iskoriste te okolnosti protiv Srba i srpskog naroda”, objasnio je dalje Kovač.
Inače, u januaru su ministi odbrane tzv. Kosova i Turske, Ejup Maćedonci i Jašar Guler, potpisali okvirni vojni sporazum kojim se očekuje produbljivanje vojne saradnje: razmena vojnog osoblja, obrazovanje, zajednička obuka, ulaganje u odbrambenu industriju, lečenje pripadnika BSK u Turskoj. Maćedonci je izjavio da već postoji bliska saradnja u vojnoj oblasti radi zajedničkog doprinosa očuvanju mira i stabilnosti.
Još krajem prošle godine oko 350 pripadnika turske pešadijske brigade zamenilo je italijanske jedinice snaga KFOR-a u okviru vojne misije NATO-a na Kosovu i Metohiji. Iako slični paktovi obično zahtevaju dugotrajne procese revizije, turski predsednik je ubrzano poslao sporazume u parlament, prenosi sajt “Nordik monitor”.
Turska se, takođe, ubrzano priprema da ratifikuje vojne okvirne sporazume potpisane sa Albanijom, Severnom Makedonijom a kako piše „Nordik monitor“, a prenosi portal „Kosovo onlajn“, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan inicirao je ove sporazume kako bi se uspostavilo jače tursko vojno prisustvo u regionu.
Srbima na KiM jedino ostaje da veruju u svevišnjeg i nadaju se da će promene na svetskoj sceni uticati i na odnos prema njima
Ova turska ekspanzija sa neoosmanskim snovima naročito je postala aktuelna posle Trampove najave da bi SAD zbog kresanja budžeta mogle da se povuku iz većine misija po svetu, pa i iz sastava KFOR-a na Kosovu. I američki časopis Forin polisi je nedavno unapredio ovu priču tvrdnjom da se vlast u Prištini ubrzano pripremaju za takav scenario i pravo savezništvo sa Turskom.
Sličan scenario sugerišu i neke brojke po kojima SAD odavno nemaju najbrojnije snage na Kosovu. Prema zvaničnim podacima Kfora, u ovoj misiji UN trenutno učestvuje 4.302 vojnika iz 29 zemalja. Najbrojniju misiju ima Italija sa 855 vojnika, a SAD su druge sa 598 pripadnika. U grupi zemalja koje na terenu imaju više od 300 vojnika Turska je „u sredini“ sa 325 pripadnika svojih oružanih snaga. Ispred nje je Mađarska sa 365 pripadnika.
Iako ovaj problem nije toliko važan za Amerikance, ništa oko povlačenja neće ići tako lako i brzo, niti će Turska ostvariti tu zamensku ulogu, bez obzira na njene želje, jer o tome odlučuju mnogi akteri, poput ostalih članova Kvinte, a pitanje je da li bi i sve zemlje tzv. Zapadnog Balkana na to gledale blagonaklono.
Izborna trgovina
U međuvremenu, u Prištini i dalje traje nadgornjavanje između Aljbina Kurtija, odnosno njegovog Samoopredeljenja i opozicije. Već su propala dva pokušaja da se konstituiše skupština tzv. Kosova dok rokovi cure, po nekim tumačenjima, poslednji datum da tzv. Kosovo dobije skupštinu jeste 26. april.
Prvo su poslanici Kurtijeve opozicije glasali protiv verifikacije mandata poslanika jer Kurti odbija da, kako zakon nalaže, podnese ostavku. Kada se i to desilo, kandidatkinja Samoopredeljenja za predsednicu skupštine Aljbuljena Hadžiju nije izabrana ni posle dva pokušaja, a iz istog razloga je i treći put prekinuta sednica.
Prema Poslovniku, prekid ne može trajati duže od 48 sati, što znači da se nova sednica mora sazivati svaka dva dana (četvrtak, subota i tako dalje). Ako Samoopredeljenje nastavi da ne predlaže kandidata, biće niz nedovršenih sednica, koje samo počinju i prekidaju se. U takvoj situaciji, opozicione stranke bi mogle da iskoriste pravni ćorsokak kao osnov da zatraže tumačenje od Ustavnog suda, tvrdeći da pobednička stranka koči formiranje institucija, bar kako je to objasnio Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova.
Opozicione DPK i DSK sa 24, odnosno 20 poslanika, poručuju preko medija da ostaju pri stavu da u nastavku konstitutivne sednice neće podržati predlog Samoopredeljenja da predsednica parlamenta bude Aljbuljena Hadžiju. Istu poruku prethodnih dana slao je i Ramuš Haradinaj, predsednik Alijanse za budućnost Kosova. Prema njegovim rečima, njegovi poslanici izjasniće se o predlogu za predsednika skupštine ako Samoopredeljenje za tu funkciju predloži nekog drugog kandidata.
Iz Samoopredeljenja poručuju da to ne planiraju, odnosno da Hadžiju, ostaje njihov kandidat, a po rečima organizacionog sekretara Samoopredeljenja Aljima Rame „Gljauk Konjufca bio vrlo jasan kada je izneo predlog stranke da Hadžiju u ovom mandatu vodi parlament.”
„I zakon i Ustav su vrlo jasni, predlog za predsednika parlamenta daje naša stranka. Imali smo 57 poslanika i verujem da će se taj broj povećati“, poručuje Aljim Rama. Ove tvrdnje nisu bez osnova jer je Kurti svojim mahinacijama uspeo da od Srpske liste oduzme jedan mandat (navodno glasanjem Albanaca) u korist njegovog srpskog seiza Nenada Rašića.
Predsednik parlamenta mora da bude izabran većinom glasova, a od te većine zavisi i ko će biti premijer i voditi buduću vladu. Kurtiju je za to potrebno još četiri glasa jer već ima 57 poslanika pa se očekuje, kako to balkanske prilike nalažu, da do toga dođe trgovinom. Stoga je zagonetna izjava Fatmira Ljimaja, predsednika Socijaldemokratske inicijative, poznate i kao Nisma, „da je potvrđivanje mandata poslanika dobra vest i da će brzo biti konstituisani i skupština i vlada.” Da li će Nisma podržati Kurtija i po kojoj ceni, znaće se do 26. aprila, kada je i poslednji rok da se skupština potpuno formira.
Srbima na KiM jedino ostaje da veruju u svevišnjeg i nadaju se da će promene na svetskoj sceni uticati i na odnos prema pitanju Kosova i Metohije, kako bi se njihov status i prava bar za nijansu promenili na bolje.
