Proročanstvo se ostvaruje
Poseta Aleksandra Vučića Izraelu nije samo istorijska, već i biblijska, jer- mesija se vratio u Svetu zemlju, „sin Božiji“ i Elvis Aleksadra Vulina kročio je na tle Jerusalima, u koji, istina, nije ušao na magarici, ali se uvek nađe dovoljno magaraca da izvesti o tome kao da se asteroid nameračio na Zemlju, ali se prepao i predomislio ugledavši gola Alekova prsa u koja treba da udari…
Dakle, po predanju Vučićevih megafona- odmah po izlasku Najvećeg iz aviona zvona svih jerusalimskih crkava zazvonila su sama od sebe; sveće su se, javljaju, naizmenično palile i gasile, kao one kineske lampice za jelke; krave su počele da mjauču, a sunce je odbilo da zađe, mada i nije bilo naročite potrebe za njih, s obzirom da ga je Najveći zasenio sjajem i toplotom od koje, opet javljaju, koža ne gori već odmah crni, ona latino- bronzana boja bez ikakvog faktora zaštite.
Vulin već trči Beogradom, ogrnut u čaršav kao jedan od apostola Alekovih svedoka, pronoseći glas o čudima koja su se potom dogodila…
– Kud bi zakoračio nicalo je cveće, u buketima već spremnim za prodaju, a gde bi zastao ostajao bi trag u kamenu, asfaltu, betonu, cipelama ovih iz protokola što su se jagmili da se podmetnu pred njega i budu pregaženi. Satima se probijao kroz masu nepokretnih koji su, do jednog, prohodali kako bi ih pogledao, dok su onima bez udova izrastali novi, na licu mesta, čim su celivali bedž SNS, i to jedan jedini kojima je nahranio stotine gladnih, nemoćnih, obogaljenih…
Video sam svojim očima u izveštajima kabineta da je više od tri hiljade nerotkinjavucic10 zatrudnelo kako im je ovlaš rukom prešao preko stomaka, i da su se se već posle sat vremena porađale, bez ikakvih bolova, rađajući decu već stasalu da podmladak stranke, lepljenje plakata, botove…
Otišao je, potom, u pojas Gaze i za tri minuta naterao Palestince i Izraelce da potpišu primirje, oduzevši im sam svo naoružanje, savijajući puške, minobacače, a bogami i tenkove kao da su viljuške, i to one plehane u lošim kafanama!
Čudo nad čudima ipak se dogodilo na Golgoti, gde je samo ovlaš razvezao kravatu, zadigao nogavice i zatražio da ga okuju na krst, što domaćini nisu hteli ni da čuju, pa je sam sve morao da učini, ali klinovi jednostavno nisu mogli da probiju njegove šake i stopala!
Bacio je čekić od dvesta kila, zatražio hilti bušilicu, ali opet ništa- bušilica se pregrejala, Najveći se nije ni zagrejao…
U kratkoj pauzi za ručak zamolio je domaćine da mu dostave spisak umrlih kako bi ih vaskrsao pre deserta, što su ovi opet odbili, ali kada im je objasnio koliko političkih mrtvaca je vaskrsao u stranci, koaliciji, vlasti…ostali su zaprepašćeni i potrčali po spiskove, uz obavezu da dostave tačne podatke jer Najveći nije želeo da vaskrsava one sa lažnim, ukradenim ili pozajmljenim identitetom, za šta je resorno zadužen Sveti Nebojša trabunjavi, pa da mu ne uzima ‘leb iz usta, mada ovaj ne bi imao ništa protiv i zube da povadi ebez anestezije, prstima, ako Najveći samo zatraži.
Šetajući, kasnije, pustinjom, dok su džipovi uzalud pokušavali da ga sustignu, Alek je predložio domaćinima da im na tom mestu izgradi Jerusalim na vodi i metro, ukoliko, naravno, od protokolarnih obaveza uspe da izdvoji sat vremena, što su ovi prihvatili kao dar s neba, treznog Velju Ilića, Bratislava Gašića za šefa svih stovarišta keramičke robe u Izraelu i ministra vojnog kad nema ugovoren dunđeraj negde, pa čak i Maju Gojković ako se već nije obećala nekoj stranci, jer odavno je prošlo podne, a ona retko kad doručkuje i ruča u istoj ideologiji…
Kraj prvog dana posete Svetoj zemlji Najveći je iskoristio da stopu kriminala u Izraelu spusti za sedamsto procenata, otvori sedamdeset fabrika u kojima će biti zapošljen čitav Izrael i dobar deo Srbije, pretvori vino u vodu zbog čega se Velja naljutio i uplakan otišao u sobu, angažuje našu operativu da rekonstruiše Zid plača čim završe Koridor deset, kao i da izraelsku tajnu službu Mosad preimenuje u Mož’sad, objašnjavajući im da je to temelj politike koju vodi: „Mož’ sad, al’ možeš i kasnije! Najaviš bolji život u decembru, ali ne kažeš koje godine, shvatate?! Mož’ sad ovog decembra, al’ može i za dvadeset godina“…
Koja će sve čuda izvesti drugog dana posete i o čemu će zadihani Vulin u čaršavu zaurlavati čaršijomm ostaje nam da sačekamo, čujemo i pišemo o tome, mada je u Bibliji sve odavno napisano: „I bi svetlost, Alek je pritisnuo prekidač“…
Mihailo Medenica
