Nebrojeno sati leta do Amerika ni ovog puta nisu uticali da premijer poklekne i ode do toaleta, izuzev trenutka kada je morao samo da proviri u nebesku ćenifu i opomene pilota: „Majstore, ‘oćeš li uskoro, ne mogu više da upravljam avionom, moram na kratko da izađem i spasim ptičicu koja preplašeno sedi na levom krilu, pa da se spustim do stajnog trapa i zauzmem položaj za sletanje, morali smo da skinemo točkove zbog mera štednje, pa ću kao i kod poletanja preuzeti svu odgovornost na svoje noge“?!
Nakon spektakularnog prizemljenja koje je NASA proglasila značajnijim od spuštanja šatla na Mesec, premijer je, noseći avion pod miškom, izgovorio istorijske reči: „Mali korak za mene, ali ogroman za Ameriku“, što je više od 50 miliona Amerikanaca okupljenih na aerodromu pozdravilo aplauzom, vriskom, bacanjem brushaltera, padanjem u trans ko vidovita Zorka i naravno skandiranjem: „Vučiću- Elvise“!
Otrčavši do Vašingtona, čime je ujedno postavio novi svetski rekord u polumaratonu što skromno nije želeo da prihvati već je poručio: „Ne, ne živim za slavu i medijsku pažnju, poklanjam ovaj rekord staračkom domu u Donjem brijanju, upišite ga njima, njima će više značiti“, Vučić je primio Džozefa Bajdena, potpredsednika USA u kratku ali prijateljsku posetu, što je Bajden, nažalost, zloupotrebio da dovede familju kako bi napravio porodični selfi sa čovekom koji je otkrio Ameriku dva i po sata pre Kolumba, ali nije želeo da raseljava Indijance, niti da na njihov zahtev postane poglavica svih plemena, pa se pomenuti moreplovac okitio tuđom slavom, što mu Zagor nikada nije zaboravio, već je vekovima pronosio priču da postoji: „Jedan beli čovek, skupljenih prstiju, tihog glasa, fiskalne reforme i suznih očiju, zahvaljujući kome vlada mir i ekonomska stabilnost u Darkvudu“!
Zagor je, naravno, vremenom postavljen za predsednika opštinskog odbora SNS- Darkvud!
Nakon završenog razgovora sa drugim čovekom Amerike, koji je obećao svu pomoć Srbiji u formiranju prve profesionalne bejzbol lige i značajna materijalna sredstva za jagodinski Muzej voštanih figura, kao i hranu za žirafu, uz obećanje da će uvek obećavati sve što bude potrebno!
Drugog dana posete SAD premijer Vučić srdačno je primljen u „Diznilend“, gde je po ceni karte za decu ušao bez temeljnijeg pretresanja i provera, nakon čega je u dvosatnom razgovoru sa Šiljom, Pajom, Mikijem i Pepeljugom dogovorio da pomenuti kao nestranački eksperti pojačaju tim Vlade Srbije u periodu evroatlanskih integracija, što ovi jesu načelno prihvatili, uz zadršku da je ponuđena bajka možda malo prejaka za njih.
– Zaista smo zahvalni mister Vučiću na ponudi, ali moram priznati da nismo vični tolikim iluzijama! Jedno su, znate: dvorac, vodeni park, zemlja Nedođija, kule, zamkovi, tobogani, a nešto sasvim drugo ekonomski opravak koji Srbija doživljava, „Beograd na vodi“, Koridor 10 i 11, povećanje plata i penzija, smanjenje stope nezaposlenosti za 300 odsto, vaučeri za letovanje, borba protiv korupcije, kriminala… Jesmo vični bajkama, kao što rekoh, ali umerenim, onim za koje ljudi plaćaju da ih vide, a ne za one kojima se posetiocima otima lova da ih ne vide…- izjavio je Šilja tokom kratkog obraćanja medijima, dok je Aleksandar Vučić argumentovano objašnjavao Petru Panu kako je vreme da odraste, uozbilji se i prestane da umišlja da zna da leti, jer snimci iz Feketića i poplava dokazuju da samo jedan čovek to zaista može, a svakako nije Petar Pan! Barem ga nisu kao takvog opisali srećnici koje je izneo iz smetova, poplava i ekonomske krize.
Trećeg i poslednjeg dana posete Americi predviđeno je da Vučić napusti SAD, što ne znači da Srbija treba da padne u depresiju već da se raduje povratku reformatora, koji će sa vašingtonskog aerodroma poleteti nešto pre aviona žureći da u Beogradu pozdravi naciju rečima: „Mali korak za mene, da, ali Stefanoviću ipak se sagni još malo, majku mu, ne mogu odavde da ti se popnem na krkače! Ajde koliko možeš, pa ću presesti na Verbića negde kod Arene“…
Mihailo Medenica
Dvaujedan
