Aleksandar B. Đikić: Kosovo – Culpa Nostra?

6
694

Neprijatelju je posao da nas uništi i ako tako sagledavamo nemamo mi potrebe da neprijatelju nešto zameramo. On radi svoj posao. Ali, da li je za sve kriv neprijatelj? 

Aleksandar B. Đikić (Foto: printscreen)

Niko nama ne uze Kosovo,
No mi više nismo za Kosovo.
M. Komnenić

„Dogodine u Prizrenu“ je pozdrav koji povremeno možemo čuti među Srbima a koji je naravno inspirisan jevrejskim: „Dogodine u Jerusalimu“, pozdravom kojim su se Jevreji širom sveta pozdravljali za vreme gotovo devetnaestovekovnog progonstva, dok se napokon nisu vratili u domovinu nakon Drugog svetskog rata. Sanjali su povratak, radili sve što su u datim okolnostima mogli, žrtvovali se i konačno vratili u postojbinu.

Kosovo jeste srpski Jerusalim. To nije prosta fraza i mitska fantazija, to je centralno mesto našeg identiteta. To je mesto na kome smo se kao narod zavetovali Bogu, ne nekakvoj zemaljskoj sili, vojnom savezu ili organizaciji, nego Bogu lično. Stoga je Kosovo ugaoni kamen srpskog postojanja. Svaka izdaja Kosova je izdaja Boga i zato se srpski narod ne može odreći Kosova a da ostane srpski narod. To je nemoguće. Srpski narod bez Boga ne postoji, a upravo je Kosovo ta organska veza koja nas povezuje.

Svaki je neprijatelj to znao, i svaki je pokušavao da nam oduzme taj, najvažniji deo nacionalnog bića. I uspevali su fizički da nam ga oduzimaju, ali nikada suštinski. Zato smo se uvek i vraćali Kosovu i Metohiji, makar i nakon viševekovnog odsustva.

Neprijatelju je posao da nas uništi i ako tako sagledavamo nemamo mi potrebe da neprijatelju nešto zameramo. On radi svoj posao. Ali, da li je za sve kriv neprijatelj? Da li tu ima i naše krivice? Jesmo li i sami kroz različite periode, a naročito u poslednjih sedamdesetak godina i sami kumovali svojoj nesreći? Da li stalnim optužbama da je za sve kriv neko drugi, zamagljujemo suštinu, i umanjujemo sopstvenu snagu kojom treba da se branimo?

Da Vas podsetimo:  NVO i Srebrenica: Koliko košta podrška rezoluciji o genocidu? (I ko to plaća)
Petar Lubarda: Kosovska bitka

Dolaskom komunista na vlast 1945. godine, Kosovo i Metohija počinju da se rešavaju po zaključcima IV Kongresa KPJ u Drezdenu održanog sedamnaest godina ranije. Albanski komunisti u to vreme nisu bili toliko moćni, ali su im zato pritekli obilato u pomoć komunisti koji su nosili srpska imena. Imena Dušana Mugoše ili Miladina Popovića na primer, zaslužuju da se nađu među velikanima projekta Velike Albanije.

Vladavina komunizma je institucionalizovala taj projekat decenijama. Komunističke „jagnjeće brigade“ su se napajale „lukrativnom municijom“ prodajući suverenitet, što je kulminiralo amandmanima na Ustav 1971. a napose Ustavom iz 1974, godine kada Srbija definitivno prestaje da institucionalno postoji, i kada postaje kolonija svojih pokrajina koje dobijaju sve prerogative država, i ne samo to, nego koje kontrolišu onaj ostatak Srbije, ono što se zove „uža Srbija“ ili čak u međunarodnoj diplomatskoj terminologiji „Serbia proper” (Proper: engleska reč za podesna, prihvatljiva, propisna…). I tu su se isticali prvoborci sa srpskim imenima: Stambolić, Vidić, Marković…. Od njihovog bratstva-jedinstva još uvek nas boli kičma.

A onda dolazimo i do tračka svetlosti i početka vladavine Slobodana Miloševića, koji uspeva da ispravi zločin Ustava 1974, ali koji se utapa u glib jugoslovenstva, na taj način poništava svoju izuzetnu početnu poziciju. Oslanjajući se pre svega na ideju jugoslovenstva, ali i na kadrove i partiju, koji funkcionišu po ustaljenom komunističkom modelu drugova i drugarica na kraju 20. veka, dovodi sebe i nas u bezizlaz.

Slobodan Milošević na Gazimestanu 28. juna 1989.

Ulazimo u rat bez ratnog cilja, bez nacionalnog konsenzusa, bez saveznika i sa ogromnim žrtvama. Naravno, pri ovome se ne misli da je Milošević izazvao rat, ali je potpuno sigurno da se ideologijama verskog i nacionalnog fanatizma, nije smeo suprotstavljati idejom jugoslovenstva. Restauracija Jugoslavije se pokazala kao oživljavanje jugoslovenskog leša, a to je bio dominantni vektor njegove nacionalne politike.

Da Vas podsetimo:  Ko stvarno, kako i gde kopa litijum?!

Prvoborci te njegove politike su i danas na vlasti. Njih su puni novinski stupci i televizijski ekrani. Pojam „tajkun“ nije ovde nastao u 21. nego krajem 20. veka. Zato u Srbiji nema opozicije. Politika opozicije je TA ista (anti)nacionalna politika. Na krilima te politike: anacionalne, internacionalističke (pa sad, da li Jugoslavija ili Zapadni Balkan bez Kosova – svejedno), Srbija se odriče Kosova i neometano putuje u nestajanje. A u tom začaranom krugu se kreću i politika vlasti i politika opozicije, ma koliko nam u estetskoj ravni delovale različito.

Ono što daje nadu je da i vlast i opozicija svoje podrške crpe silom i novcem koji se generiše iz inostranstva. Većina Srba, siguran sam, jednostavno nije svesna da pred sobom gleda igrače istog tima. Većina funkcioniše po inerciji, na žalost komunističke praćke. A osvestiće se, kad – tad.

Do tada, budimo svesni da nismo dostojni pozdrava „Dogodine u Prizrenu“, jer ne činimo ništa suštinski da nam se Prizren ostvari. Jevreji se jesu pozdravljali sa „Dogodine u Jerusalimu“, i to 19 vekova, i za sve to vreme radili i žrtvovali za taj nacionalni cilj. A nama je dovoljno da se pojavi i jedan Miroslav Lajčak ili Jelko Kacin, pa da zaboravimo i na Prizren, i na Srbiju.

Ako zaboravimo na komunizam (a možemo ga zvati i globalizmom, i euroentuzijazmom, internacionalizmom…) i njegove tekovine – što će se pre svega očitovati u povratku ćirilici, Kosovu i veri – imaćemo pravo da se uzdignuta čela pozdravljamo sa „Dogodine u Prizrenu“.

Ukoliko smo mlitavi po pitanjima temeljnih nacionalnih vrednosti, pominjanjem Prizrena gordosti i jalovog prkosa radi, kako bismo „oprali usta“, još više ćemo se udaljiti od nacionalnog cilja, a naš glavni nacionalni cilj je u ovom trenutku opstanak. Opstati bez Kosova, bez vere i bez ćirilice, ne možemo. Barem ne kao Srbi.

Da Vas podsetimo:  Sram nas bilo, Srbijo!

Izvor: Stanje Stvari

6 KOMENTARA

  1. Odlican clanak g Djikica. Kratko i jasno je izlozio nase greske i izbegao uobicajeno bacanje kamena na Vatikan, Nemacku, Austrougarsku, SAD, Evropu, katolike, muslimane, Drugu Srbiju, opoziciju … i „sve one koji nas mrze“.

  2. Cestitam ZORANU53 i stezem mu ruku za mnogo sta, ali ne i za ono ALBANSKA (Siptarska) NACIONALNA MANJINA JUGOSLAVIJE, odnosno Srbije.
    Mojim studijama, od pre nekoliko decenija, a koje nastavljam i aktuelno da objavljujem, mislim da sam definitivno dokumentima, cinjenicama i zdravim naucnim argumentima dokazao da Albanci (Scipetari) na teritoriji eks-Jugoslavije, a to znaci i na Kosmetu, nisu nacionalna manjina, vec dijaspora. Za ovo su mi sa svih strana sveta stigle i pismene pohvale, od kojih sam pokoju i objavio.
    Zahvaljujem onim Albancima Crne Gore, koji su prihvatili moju tezu o njihovom karakteru dijaspore, pa su poceli i po medijima da se tako nazivaju – dijasporom.
    Za zaljenje je sto nadlezni organi Srbije, Makedonije i Crne Gore dan-danas ne reaguju. Ako im je mrsko moje ime (Sto im ne ispadoh kako su me to zigosali !), ne moraju mi ga spomenuti. Zivela istina, a nama pokojna starost, pa i dusi !

    • Moram priznati da me čude Vaša očekivanja ,da od nadleznih organa Srbije ,Makedonije i Crne Gore, očekujete da iskoriste Vaša istrazivanja , naučne dokaze , činjenice i argumente, uvazene i poštovane u znanstvenim krugovima , o korektnom i ispravnom statusu Albanaca koji zive na prostorima ex Jugoslavije ,kao DIJASPORE !! Nadlezni organi pomenutih drzava, svoje pozicije moraju zahvaliti velikom radu i ulaganjima ( novcu ) tzv.“ zapadnog faktora“ !!! Rezultat istog jeste da oni ne vide nikakvu obavezu prema NARODU kojeg formalno pretstavlja i koji ga je “ izabrao “ , već je nihova obaveza okrenuta onima koji su im na ovaj ili onaj način pomogli da oni budu “ izabrani“ !! Tako ucjenjeni, ucviljeni, lakomi, nemoralni, u kriminal ogrezli , najvaznije im je goli opstanak na vlasti Stoga ,Vaša očekivanja ali i podršku , usmjerite prema pomenitim Narodima, da se ponovno bore za slobodu, od maskiranih osvajača i VELEIZDAJNIKA. Poslije tolike veleizdaje, učinjena je tolika i takva , bojim se ,nenadoknadiva šteta, da sam i sam u vlastitoj nemoći, “ promovirao“ Albance koji zive na KiM , u NACIONALNU MANJINU, misleći da spasavam ono što se još spasiti moze, jer je to ipak mnogo manja nepravda, od one koju trenutno imamo….“ nezavisnu, laznu, fantom drzavu Kosovo “ Koju korak po korak priznaju i SRPSKI VELEIZDAJNICI NA VLASTI !!! Koliko sam pogriješio ???

  3. Да сам Албанац плаћао бих „ СрБске нацијјоналисте“.Нико тако добро не ради против српског народа.

  4. Da li gospodin Djikić zna, da Jugoslaviju, izvor najvećeg stradanja i negiranja Srpskog Nacionalnog bića i Srpske Drzavnosti, nisu stvorili KOMUNISTI !?!? Sasvim sigurno zna, isto tako kao što zna, da nije stvorena prva ( kraljevina ) Jugoslavija, sasvim sigurno ne bi bila stvorena ni ona druga, KOMUNISTIČKA, u kojoj se samo nastavilo sa ANTI SRPSKOM POLITIKOM. Da li autor misli, da „izaći“
    iz takve drzave, u onakvoj političkoj situaciji kakva je bila 90’ tih godina, da je to za Srpski nacionalni korpus , bilo jednostavno !! Dok je cijeli zapadni svijet dao podršku Hrvatima i Slovencimz za akt jednostrane secesije, Srpskom narodu su uskraćena sva prava. MEDJUNARODNI PRAVNI SISTEM JE JEDNOSAVNO NESTAO, ZAVLADALO JE PRAVO JAČEGA ,!!! Konstitutivni narod ( Srbi ) nisu imali pravo da ostanu zajedno u zajedničkoj Drzavi, a pravo na jednostranu secesiju je dato NACIONALNOJ MANJINI ( Šiptarima na KiM ) , koji se nisu čak ni formalno izjasnili za odcjepljenje referendumom!!?
    Optuzivati Miloševića za pokušaj opstajanja “ Jugoslavenstva“ je krajnje neozbiljno !! Potsjećam Vas da je u jednom momentu, nastao zastoj sudjenja Miloševiću, zbog njegovog pitanja sudu, da mu obijasne, da li ga optuzuju zato što je “ razbio Jugoslaviju “ ili zato što nije dozvolio da se ista „razbije“??? Ustvari, tuziteljstvo je ušlo u kontradiktornost, pa ga je teretilo i za prvo i za drugo !!!
    Milošević je branio interese Srpskog Naroda, pokušao je zadrzati kontinuitet, po kojem bi sav Srpski Narod nastavio zivijeti u jednoj Drzavi. U tim kritičnim i na medunarodnom planu krajnje nepovoljnim uvjetima, potpuno je bilo periferno kako bi se ta drzava u tom momentu zvala !! Mozda gos. Djikić misli, da je Milošević tu novu drzavu , onda , trebao nazvati “ VELIKA SRBIJA “ s obzirom koje prostore obuhvata, pa bi na taj način dokazao da se odrekao „bratstva i jedinstva “ i Jugoslovenske ideje ??? Jugoslaviju je stvorila Srbija, u nju je unijela svu svoju Drzavnost , prednosti i privilegije,
    pa bi bilo zanimljivo čuti zbog čega bi se SRBI svega toga morali odreći??? Jugoslavija je mogla biti i bez Hrvata, Slovenaca i svih drugih koji su konstitutivni narod i imaju pravo na samoopredeljenje do odcijepljenja !!! Konstatacija da su Miloševićevi “ Prvoborci te njegove politike i danas na vlasti“ je jedna velika, gruba i drska L A Z !! Niti ljudski niti Ideološki, ni Koštunica , ni Djindjić, ni Tadić, a pogotovo radikal Vučić, nemaju nikakvih dodirnih tačaka politikom Slobodana Miloševića !!!
    Ideološki i moralno, totalno izgubljeni Ivica Dačić, koji je prisutan u svim Vladama, preuzeo je ulogu KORISNOG IDIOTA koji nema nikakav utjecaj na samu politiku, pa se samim time ni on se ne moze više vezati za ime Slobodana Miloševića.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime