Naprednjački kartel Aleksandra Vučića počeo je kampanju za lokalne i vanredne parlamentarne izbore. U Novom Sadu naprednjaci su na silu prekinuli konferenciju za medije Demokratske stranke, u Obrenovcu su razvaljena ulazna vrata stana građanskog aktiviste Dragana Murara, u Beogradu je pretučen novinar Ivan Ninić i bačena bomba pred kuću predsednika Republikanske stranke Nikole Sandulovića, serijom krivičnih prijava vrši se pritisak na Boška Ničića i Vujadina Miloševića, koji predvode zaječarski pokret otpora svemoćnom Saši Mirkoviću, a ministri pravde i policije, predvođeni premijerom poveli su medijsku hajku protiv „Tabloida“.
Najbrutalniji napad izvršen je na Aleksandra Dražića, predsednika Narodnog pokreta „Preporod Srbije“. U večernjim satima 7. septrembra, pred ulazom u kancelariju Pokreta, maskirani napadač je s bejzbol palicom, s leđa, dva puta udario žrtvu u glavu i rame. Dražić je pokušao da se odbrani, ali oboren je udarcem u levo koleno. Pošto je incident nastao u prometnoj ulici, atentator nije imao vremena da posao obavi do kraja, nego je pobegao u noć.
Dražić je isto veče primljen u beogradski Urgendni centar. Lekari su uspešno sanirali povrede glave i leđa, ali levo koleno mu je smrskano. Na lični zahtev, pretučeni političar je dobio otpusnu listu i pušten na kućno lečenje.
– Narednih pet nedelja treba da nosim gips. Prelom leve noge je vrlo nezgodna povreda koja može da izazove trajne posledice – kaže Aleksandar Dražić za „Tabloid“.
Dan po izlasku iz bolnice, održao je konferenciju za medije na kojoj je napad ocenio kao „pokušaj ubistva“ koji ima isključivo „politički motiv“. Zvaničnim saopštenjem, samo je Srpska narodna partija osudila ovo nasilje, ostale stranke reagovaće tek kad se njihovi funkcioneri nađu na udaru.
U poslednje dve godine Dražić je vodio žestoku borbu protiv lazarevačkih vladara. Napisao je četiri knjige o korupciji i kriminalu u toj opštini. Na više stotina strana opisao je brojne afere, potkrepljene validnim dokumentima koji optužuju lokalne moćnike Bojana Stevića Dživdžana, Vitomira Dimitrijevića Gusana, direktore i sindikalne vođe Rudarskog basena „Kolubara“, kao i drugih javnih preduzeća. Prošlogodišnji protest radnika „Kulabare“ podržao je štrajkom glađu u prostorijama Opštine. Takođe, Dražić je objavio imena narko-dilera i njihovih saradnika.
– Veliki je broj osoba koje mogu imati motiv da me fizički ugroze. U knjigama sam izneo ozbiljne optužbe i dokaze o izvršenim mahinacijama. Pored korumpiranih političara, pisao sam o narko-dilerima i njihovom zanatu, službenicima, običnim radnicima, korumpiranim policajcima, ljubavnicama „najistaknutijih“ političara… Najveće zlo predstavljaju prvi ljudi lokalnog odbora Srpske napredne stranke. Mojim aktivnostima najviše su ugroženi interesi opštinskih funkcionera, rukovodeći kadrovi „Kolubare“, načelnik Policijske stanice Lazarevac i njegovi saradnici. Svi pomenuti imali su dovoljno razloga da me povrede. Neki od njih su i javno zastupali devizu, citiram, „dati pedeset evra i ubiti“, koja opisuje način na koji žele da me se reše. Ko može da poveruje da je napad slučajno izvršen baš u jeku kampanje koju vodim protiv kriminalnih radnji u Lazarevcu. Ne ide, zar ne? Prema mojim procenama, do sada sam obeležio više od 500 ljudi umešanih u razne nezakonite aktivnosti. Zbog toga nije lak posao suziti krug ljudi koji bi imali motiv da organizuju napad na mene. Za to će biti potrebno vreme. Međutim, nema sumnje da moje političko delovanje, koje je usmereno ka istinskoj borbi protiv korupcije, jedini povod za ovaj napad – kaže Dražić i dodaje:
– Nalogodavac je izabrao najbolji trenutak, kad su učestale pretnje, kojima sam izložen. Svakodnevno dobijam poruke, direktne ili preko posrednika, prete mi u telefonskim pozivima ili prilikom ličnih susreta, koji se često pretvaraju u verbalne konflikte. Moje delovanje im bode oči, smeta im i to ne kriju. Vidno su uznemireni i spremni na svaki vid obračuna, osim verbalnog, pošto u tome nisu dorasli. Kad sam počeo da pišem o korupciji i da otkrivam imena, znao sam da ću biti izložen prenjama i pritiscima. U maloj sredini, gde se svi međusobno poznaju, primenio sam do tada neviđen metod pojedinačne političke borbe na koji su mi, umesto argumentima, odgovorili bejzbol palicom.
Kao predstavnik Srpske radikalne stranke, Aleksandar Dražić je četiri godine bio na funkciji zamenika predsednika Opštine Lazarevac. Promenom vlasti, naprednjaci koje je prozivao pokrenuli su istragu njegovog rada, nadajući se da će pronaći bilo šta kompromitujuće. Tužbe koje je on podnosio protiv brojnih funkcionera završavale su u fiokama, ali zato su procesuirane sve krivične i prekršajne prijave protiv njega, čak i one najbesmislenije u kojima je osumnjičen da se na ulici obratio grupi ljudi. Kad nisu uspeli da ga smeste u zatvor, smestili su ga u bolnicu.
– Zbog svega što sam radio u poslednje dve godine lična bezbednost mi je ozbiljno ugrožena. Preduzeću sve legitimne mere zaštite: pratnja, izbegavaću da se krećem istim putem, zavaravaću im trag i vršiti pritisak na policiju da istraga otkrije ko su nalogodavci i ko je izvršilac napada. Preduzeću sve, samo neću da se skrivam. Naprotiv, nastaviću još oštrije i bezobraznije, jer lopovi drugačiji pristup ne zaslužuju. Ne zbog napada na mene, već zbog urušavanja i ono malo preostalog zdravog sistema vrednosti. Posle svega učinjenog s moje strane, s obzirom da su sada mnogi raskrinkani, u budućnosti više ništa neće biti isto. U mom kraju ima kletva koja glasi: „Dabogda o tebi pisao Dražić“. Lokalni vladajući mangaši ubijeni su u pojam, ali i dalje će pokušavati da me diskredituju i uklone s lokalne političke scene. Ni sam ne znam kako im više nije jasno da neću odustati i da ću na svaki napad odgovoriti bez pardona. Moje metode ne podrazumevaju fizičko nasilje, već govor i argumentovano pisanje o svakodnevnim radnjama značajnim za zajednicu. Politički neistomišljenici sada likuju zbog povreda koje su mi nanete, ali njihov osnovni cilj – da me potpuno onesposobe pre kampanje za lokalne izbore – nije ispunjen, borbu sam nastavio još dok sam ležao u Urgentnom centru. Privodim kraju pripremu trećeg i četvrtog dela knjige „Dživdžinijada“, u kojima ću objaviti mnogo iznenađujućih dokaza o zloupotrebama i bahanalijama vladajuće strukture – tvrdi Dražić.
Policijska istraga još nije dala nikakve rezltate, a teško je i očekivati da će napadač i njegovi nalogodavci zaista biti izvedeni pred pravdu.
– Policija je troma, bez mog angažovanja i pritisaka istraga se ne bi pomerila sa mrtve tačke. Do sada nema ozbiljnih tragova, bar da ja znam. Nažalost, postala je praksa da policija drži stranu režimskih moćnika, bez obzira na značaj borbe za istinom. Ipak, učiniću sve što mogu kako bi se otkrila pozadina ovog napada.
Aleksandar Dražić je političku karijeru gradio u Srpskoj radikalnoj stranci. Zahvaljujući njemu radikali su godinama osvajali poverenje građana i učestvovali u opštinskoj vlasti. U vreme rascepa, kad su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić napustili SRS, Dražić nije hteo s njima. Ostao je veran Vojislavu Šešelju. Kao lider najuspešnijeg opštinskog odbora na teritoriji Beograda, Dražić je izabran za predsednik Gradskog odbora SRS. Međutim, brzo je shvatio da rukovodstvo stranke ne zanima političko delovanje već isključivo parazitiranje i zadovoljavanje ličnih interesa. Napustio je radikale, osnovao NP „Preporod Srbije“ i posvetio se borbi za oslobođenje Lazarevca od naprednjačkog kartela.
Iako se Šešelj godinama zaklinjao u Dražića, nazivajući ga najpoštenijim i najhrabrijim radikalom, posle ovog incidenta, vojvoda nije smatrao za potrebnim da podrži bivšeg saradnika.
– Šešelj mi se nije javio. Zašto bi to radio, kad on na sasvim drugačiji način pristupa ljudima. Šešelj čeka da mu ljudi dođu na noge i prihvate uslove koje im nameće. Tako su neki primljeni i vraćeni u SRS. Ne pada mi na pamet da tako nešto uradim. Motivi moje ostavke za članstvo i sve funkcije u SRS bili su časni, iza njih i danas stojim. Neka radikali rade što misle da je najbolje za njih, ja ću nastaviti sa svojom borbom.
Predrag Popović
predragpopovic.wordpress.com
