Današnja diskusija u srpskom parlamentu zaista je bila krajnje iščašena. Mandatar vlade burno je reagovao na Pajtićevo pominjanje direktora škole koju je pohađao njegov sin, a koji je sada predložen za ministra prosvete.
Primenjujući na Pajtića čuvenu Dučićevu konstataciju da su „Hrvati najhrabriji narod na svetu, ne zato što se ničega ne boje, nego zato što se ničega ne stide“, Vučić je morao da se ujede za jezik, pa da stidljivo doda kako Dučić možda i nije bio u pravu što se tiče Hrvata.
I nešto mi nije jasno. Kako Srbija ne vidi? Kako ne vidi i onaj poslednji nepismeni? Toliko očigledna, toliko brutalna, toliko lažna i bez ikakvog osnova reakcija Velikog Vodje, a baz prava na odgovor napadnute strane. Pogledao sam i snimke izjava Djordja Vukadinovića i odgovor Njegovog Veličanstva, ali bez prava Djordja Vukadinovica na odgovor. Pa to je lakrdija! KO TO NE VIDI ZASLUŽIO JE DA ŽIVI U ZEMLJI GDE JE VELIKI VODJA GAZDA!
…Hmmm…pa možda se čovek s pravom ljuti! Podsećati „pozadinca“ da mu se, nekad, omaklo, pa napravio sina..
Šta reći. Klasično izvrtanje činjenica. To što je njegov sin „slučajno“ išao baš u školu gde je direktor njegov „kandidat“ za mesto ministra nema veze niti oseća potrebu da odgovori na pitanje. Odnah „udara“ na pominjanje sina! Šta bi on hteo? Da niko ne sme da pomene tu činjenicu? Naravno, tu je i dekor (aplauz narodnjaka) i konstatacija „Predsednice Skupštine“, visokomoralne Maje Gojković! Bljak, smrdljivo, ogavno, grozno!