Američke pridike Rusiji

(Ne)povredivost granica

0
926

2014-05-03_051303O zaljuljani brod svetskog mira udaraju talasi sa ukrajinskog prostora. Nadmetanje dve velike sile oko prevlasti nad Ukrajinom dovele su svet u najmanju ruku pred vrata zaboravljenog hladnog rata i trke u naoružanju ili „spor dugog trajanja“ koji se neće brzo završiti. Ovaj opasan proces podgrejavaju izveštaji „mejnstrim“ medija koji potpiruju laži i još više zastrašuju svoje čitaoce naraslom moći Rusije i njenom „agresivnom“ politikom. Najvažnije pitanje koje puni stupce novina je pitanje Krima koji je do pre 60 godina bio u sastavu ruske države i koji se prošlog meseca vratio kući. To je za zapadne medije nedopustiv čin, proglašavaju ga aneksijom Krima, ne pominjući da je Hruščov u napadu altruizma i ljubavi prema zavičaju (on je bio Ukrajinac) poklonio Krim Ukrajini. Tada, pre 60 godina, to je ustvari bila prava aneksija Krima, čega se niko danas ne priseća. Naprotiv, kao da je Krim oduvek bio deo Ukrajine. Postoje velike sličnosti između sudbine Ukrajine i Jugoslavije, možda više Srbije. I srpski komunisti (bez vere i nacije) su deo srpske teritorije poklonile Kosovu i Metohiji, otvorili granice prema Albaniji da se nekontrolisano ubacuju čitave albanske porodice, a Srbima zabranili povratak na opustela domaćinstva.

Srbija je mala zemlja koju je napala najveća vojna sila od kad je sveta i veka. Ali su se i oni presabirali da li da je napadnu ili ne, plašeći se njenog eventualno kupljenog protiv-vazduhoplovnog sistema od Rusa, S-300. Tek kad su se gospodari smrti uverili da taj sistem Srbija nema, tek su je onda napali. Pa i pored njihovog sofisticiranog oružja mala Srbija je ipak ruskim oružjem „Neva“ starim skoro trideset godina oborila njihov zadnji krik tehnike nevidljivi F-117 A. I tu nije kraj priče, bilo je još aviona, helikoptera i krstarećih raketa, a šta bi sve uradili srpski borci da su imali savremenije naoružanje. Zbog toga su svi borci protiv agresora otišli, prvo u penziju, a potom oni na rukovodećim mestima u Hag, da odgovaraju za „zločine“ koje su počinili pre svega protiv alijanse, jer alijansa ne oprašta! Demokratsko pitanje kršenje ljudskih prava i ugrožavanje njihovih (albanskih) života je tek ikebana za razigravanje haškog tribunala i pokazivanje mišića srpskim oficirima i ostalim državni funkcionerima.

Da Vas podsetimo:  Badnje veče uoči katoličkog Božića

I tako, pre svega agresijom iz vazduha NATO avijacije i sa kopna, albanskih terorista OVK združenih sa albanskom armijom, oteli su srpsku teritoriju. Ali to za evropsku javnost nije bilo narušavanje suvereniteta Srbije, naprotiv, to je bila „humanitarna operacija“ jer je Srbija ugrožavala demokratska prava Albanaca, terorisala ih i primenila neprimerenu silu protiv njih. A ta Evropa je saučestvovala u strašnom zločinu – prodaji srpskih organa i dugo je prikrivala te zločine. Kad nije mogla sasvim da ih negira, onda je počela sa odugovlačenjem i razvodnjavanjem istrage. Licemerju i podlosti zapadnih političara nema kraja.

A onda je 2008. godine proglašena država „Kosovo“, što je svet oberučke prihvatio i priznao je i pored upozorenja mnogih nezavisnih intelektualaca da je to presedan koji će se Evropi obiti o glavu.

Nije trebalo dugo da se čeka, u Evropi već postoje centrifugalne sile za odvajanje Škotske, Veneta, Baskije, Bretanje i ko zna koji će još prostori da traže referendum za odvajanje i osamostaljivanje.

Kada se Krim „vratio kući“, svet je jednoglasno graknuo kako je to narušavanje suvereniteta države i principa neprikosnovenosti granica u Evropi. Molim? Kako sad to?

Srbija kao da nije bila suverena država, koja je takođe imala neprikosnoveno pravo na nepovredivost svojih granica, na svoju slobodu i demokratsko pravo za projekciju svoje budućnosti. To pravo joj je oduzeto agresijom na SRJ 1999. godine, čije posledice Srbija s teškom mukom sanira, o pogoršanom zdravlju ljudi da se i ne govori. Sa tačke gledišta međunarodnog prava samoproklamovana država „Kosovo“ se mora smatrati okupiranom srpskom teritorijom, (što potvrđuje vojna baza agresora na njenoj teritoriji) koja se mora kad-tad vratiti u okrilje matične države. Nije sve gotovo, kad se misli da je gotovo, o tome treba veoma mudro da razmisli nova srpska vlada. Gledajući ih šta rade, dobija se utisak da se ponašaju kao davljenici u ledenoj vodi i hvataju se za prvu bačenu dasku iz EU, naravno.

Da Vas podsetimo:  Srbijanska nacija i put ka nacionalnom usponu Srbije!

Pridikovanju i stalnom potenciranju kako je Rusija narušila suverenitet Ukrajine, pridružio se i potpredsednik SAD, Džozef Bajden, koji očigledno pati od bolesti zaboravnosti.

Nastupajući u vašingtonskom Atlantskom savetu ovaj gospodin je, zaboravljajući udeo svoje zemlje u Vijetnamu, SR Jugoslaviji (Srbiji), Avganistanu, Libiji, Iraku, veoma oštro naglasio da „ono što je uradila Rusija nije samo kršenje ukrajinskog suvereniteta, nego i fundamentalnih principa koji su u tome da evropske granice ne mogu da budu promenjene političkim zastrašivanjem ili vojnom silom“. Otkud mu moralno pravo da drži pridike drugima, a da svoje agresije i prekrajanja granica jednostavno zaboravi, kao u slučaju agresije na Srbiju? S kojim pravom je njihova vojna sila menjala državne granice Srbije? Da li to što je u pitanju „samo“ Srbija ne spada u “fundamentalne principe“ na koje se tako drsko poziva gospodin Bajden?

Dalje u svom izlaganju, Bajden se osvrnuo i na širenje NATO i cinično zaključio da kriza u Ukrajini „nema nikakve veze sa širenjem NATO“ i dodao da „ovo što se događa nema nikakve veze sa time što smo širili alijansu, mi smo to činili u opštem interesu. Ali, ako Moskva želi da od toga ima koristi – ona mora poštovati utvrđeni poredak i pravila. U suprotnom, suočiće se sa narastajućom izolacijom”. Ko je tvorac ”utvrđenog poretka” i kakve to koristi Moskva može da ima od “širenja NATO” do njenih granica, i da li njihovoj arogantnoj vojnoj mašineriji neko može da stane na put? Vremena su se promenila, svet više nije jednopolarana, a SAD su u ekonomskom i vojnom pogleda sila u opadanju.

O odnosu SAD prema Rusiji po pitanju ukrajinske krize izjasnio se u svom izlaganju dr Leonid Rešetnjikov, direktor „Ruskog instituta za strateška istraživanja” na Okruglom stolu „Aktuelna pitanja spoljne politike Rusije i Balkana”, koji je održan u Beogradu krajem aprila: „Želim posebno da istaknem da u ukrajinskoj krizi vidimo da joj u celini doprinosi isključivo Vašington, a da je cilj te krize – promena geopolitičke i vojno-strateške situacije u južnom delu Rusije. Radi toga se sve ovo čini”. I dalje je rekao : „Sve u svemu, Ukrajinu očekuju masovna nezaposlenost i odlazak stanovništva. U principu, to očekuje svaku zemlju koja uđe u Evropsku uniju. To očekuje i Srbiju. Uvek kažem: idite u Bugarsku i pogledajte šta se desilo, to je u neposrednoj blizini i može se dobro proučavati”.

Da Vas podsetimo:  NA PUTU KA DIGITALNOJ DEMENCIJI: OD URUŠAVANjA JEZIKA DO IZLAPELOSTI

Bajden ne samo da pati od zaboravnosti, on pati i od nedostatka sluha! O kakvoj to izolaciji Rusije on govori? Nemačka se prva izjasnila protiv sankcija Rusiji, svet je danas ekonomski mnogo više isprepleten nego ranije u doba SSSR-a. O tome govore brojke: ukupna razmena EU- Rusija iznosi 330 milijardi dolara, razmena EU sa Rusijom je 264 milijardi dolara, a razmena Rusije prema EU iznosi 152 milijardi dolara. Kad je reć o trgovinskoj razmeni Rusije i SAD, brojevi su sledeći: ukupna razmena je 36, 10 milijardi dolara: izvoz SAD u Rusiju je 11.26 milijardi dolara, a Rusija izvozi u SAD 26, 96 milijardi dolara. Takođe, Evropa veoma zavisi od ruskog gasa, posebno Nemačka, te nije zgodno da se glavni emiter energenata u EU ljuti.

U ovom političkom galimatijusu, dobro je što naša nova vlada ima stav da se neće mešati u odnose između SAD i Rusije i da će biti neutralne. Dokle, vreme će pokazati.

Uputnice:

http://fakti.org/srpski-duh/pergament/resetnjikov-ko-od-srba-hoce-da-vidi-eu-na-delu-neka-ode-u-bugarsku-nije-daleko
http://fakti.org/globotpor/bajden-rusija-je-narusila-principe-neprikosnovenosti-granica-u-evropi
„Svedok”, 23.april 2014.

Za www.koreni.rs

Mirjana Anđelković Lukić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime