Američko prisluškivanje na Balkanu

0
717

ciaPoslednja priča u javnosti oko aktivnosti američkih sistema za globalno praćenje postalo je prvorazredno iznenađenje za celokupnu stručnu i opštu javnost, a pogotovo u vreme kada se je saznalo ili kada je izašlo na svetlost dana da su prisluškivani telefoni svih, uključujući i kancelarku Nemačke.

Kada se je saznalo da je i ona prisluškivana, onda se je sve okrenulo unazad. Ispostavlja se da je mnogo bitnije što je praćen telefon nemačke kancelarke nego što su praćeni telefoni ili veze desetina miliona drugih ljudi. Oni su praćeni i prate se i biće praćeni od strane tih sistema.

Sledeće što je vrlo značajno u svemu tome jeste da je za tako nešto potrebna vrlo značajna oprema, počevši od opreme koja će pratiti, koja će filtrirati i koja će dostavljati te podatke. Sada je veliko nagađanje u stručnom svetu gde se nalazi ta oprema i kako ta oprema funkcioniše. LJudi koji su pratili situaciju na ovom balkanskom regionu, shvatili su da je pre izvesnog broja godina napravljena ambasada SAD u Zagrebu koja je po svojim korisnim površinama veća nego zajedno ambasada SAD u Moskvi i u Pekingu. Svi se čude zašto je to tako. Međutim sve je jasno. Tu treba instalisati svu tu opremu i odatle to raditi. Dakle, to je to centralno mesto, i kada je i to izašlo u javnost, onda se postavlja pitanje, e kako baš tu? Vrlo je interesantno da nemački sistemi koji to sigurno znaju, gde se nalazi takva oprema, jednostavno ćute ili nemaju snage ili ne smeju da kažu ništa o tome, iako Amerikanci to i dalje rade, bez obzira na sve što je izašlo na videlo o tome.

Isto tako je karakterističan slučaj da su Nemci hteli da dovedu Edvarda Snoudena iz Rusije u Nemačku da bi ga kao ispitali, ali naravno Snouden kao i svaki pametan čovek je shvatio da bi to bilo izručenje direktno SAD-u i nije prihvatio bez obzira što su dali određene garancije njegove bezbednosti. Prema tome, ovo je posao koji se radi, koji se dešava i koji će se dešavati u narednom vremenu i biće veoma aktuelan, a posebno u Evropi i na ovim prostorima.

U javnosti se pojavljuju razna nagađanja, gde, šta i kako, tako da su ljudi jednostavno i kroz medije sagledali gde se nalaze određene tačke na jugoistoku Evrope, pa su u tim tačkama i locirali ta sredstva za prisluškivanje, odnosno praćenje podataka, što naravno nije tačno.

Interesantno je da se je tu i pojavila jedna od tačaka, Sarajaevo, gde Amerikanci sigurno nemaju tu opremu i gde sigurno odatle u tom obimu to ne rade, izuzev za male, odnosno lokalne potrebe.

Sledeća stvar koja je vrlo značajna u tom globalnom praćenju situacije, jeste da će ona da se nastavi, i da je uglavnom osnovni cilj držanje Evrope pod kontrolom, a drugi cilj je uzimanje što više podataka iz Rusije do kojih mogu doći. Ovako nešto što je izašlo u Evropi govori da nisu uspeli da se probiju prema Rusiji, ali će to biti aktivnost u narednom vremenu, što je sigurno. Zbog toga imamo te velike lokacije ovde u pojedinim zemljama koje su američki sateliti i te lokacije se i dalje koriste.

Kada se govori o samoj opremi, ona je veoma malo poznata čak i u najužem krugu stručnih ljudi. To je najnovija oprema koja izlazi iz njihovih laboratorija i na taj način će ta oprema da se i dalje razvija i mi ćemo možda kroz koju godinu imati određeni uvid u te uređaje koji će biti prikazani javnosti, ali oni će već tada biti daleko, van upotrebe.

Kada govorimo o aktivnostima SAD na prostoru Republike Srpske i Federacije BiH, odnosno u Sarajevu, oni pokušavaju još uvek da drže pod kontrolom Republiku Srpsku i da budu neka vrsta logističke, obaveštajne pa i vojne podrške muslimanskom faktoru i to će nastaviti da rade u narednom vremenu.

Kada govorimo o prostoru Srbije, u američkoj ambasadi u Beogradu, koja se nalazi na Dedinju, predviđen je smeštaj, kako tvrde stručnjaci, za regionalni centar CIA. Kompleks na Dedinju se prostire na više od 40.000 kvadratnih metara i sastoji se od sedam zgrada u kojima je pored ostalog instalirana i najmodernija špijunska oprema pomoću koje se prate svi telekomunikacioni kanali u Srbiji.

Međutim gledano na globalnom nivou, to je jedan mali prostor i on će se vrlo lako menjati. Međutim, veliki prostor koji se nalazi u drugim centrima je veoma opasan i on polako izlazi u javnost, ali vrlo sporo, i vrlo je interesantno da velike evropske zemlje kao što su Španija Francuska Nemačka nemaju još uvek snage da se tome suprostave i to im ostaje uvek mač nad glavom.

Vanja Savićević

Glas Rusije

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime