Amerika nam je presuđivala sa neba, a odatle može da očekuje i svoju presudu

Baviti se kulturom otkaza iliti otkazom kulture, je jedno, ali zabraniti Dostojevskog, Turgenjeva, Čajkovskog, Gergijeva, Macujeva i ostale samo zato što su Rusi, nije kultura otkaza, već čist nacizam. Preterujem? Ne uklapa se u imidž Amerike? Hajde onda ovako…

Sjedinjene Američke Države, ili skraćeno Amerika, je država nastala masakriranjem preko 20 miliona Indijanaca. Tragove tih zverstava počinjenih nad ljudima na njihovoj zemlji kako bi je oteli i sebe proglasili novim starosedeocima, pa ubice prekrstili u „očeve osnivače“, i dan-danas ljudi pronalaze čim malo zagrebu po američkoj prašini. Svaki čas negde iskrsne masovna grobnica. Ta država, nastala na genocidu, danas svim drugim državama starijim od nje same, što i nije teško, drži lekcije o državotvornosti i, zamislite, genocidu.

Amerika je država koja je prva upotrebila nuklearno oružje. Dakle, država koja je bacila ne jednu, već dve atomske bombe na jedan narod, danas svim narodima koji se brane, nikad onima koji napadaju, spočitava preteranu upotrebu sile.

Država koja je samo za vreme Obamine administracije bacala 78 bombi na sat po celom svetu, a u svojoj dugoj istoriji otimanja i terorisanja ubila ko zna koliko ljudi, a u pitanju su milioni, danas navodno žali za ukrajinskom decom, dok u isto vreme bombarduje Somaliju. Valjda u Somaliji nema dece.

Gde god je „ratovala“, tačnije vršila agresiju, ups, izvinjavam se – intervenciju, a mi to najbolje znamo, Amerika je koristila zabranjeno oružje. U Vijetnamu napalm, u Siriji bombe sa belim fosforom, u Srbiji one sa osiromašenim uranijumom, lista je preduga za kratak tekst.

Smisao američkih „intervencija“ ne leži u glumljenju globalnog policajca, kako se to često kaže, već u otimanju resursa kako se ne bi raskopavala i rastakala sama Amerika. Nacija koja je na svojoj teritoriji ratovala jednom, a u drugim državama konstantno fabrikuje i vodi ratove, celom svetu očitava bukvicu o hrabrosti i požrtvovanosti za svoju zemlju.

Kažu „država slobode“, „država ljubavi“, „država umetnosti“… Kako to da „država slobode“ svoje postojanje posvećuje porobljavanju drugih, bilo ekonomskom, bilo vojnom ili kulturološkom? Kako „država ljubavi“, po statistici u koju verujem, baca 78 bombi na sat, od kojih svaka u proseku košta 170.000 dolara, a neretko i više? Ne znam o kakvoj ljubavi je reč ako neko desetine milijardi dolara potroši na pravljenje bombi kojima ubija druge narode! To ne može biti ništa osim mržnje. Otkud „država umetnosti“ kada joj je sve što tim imenom naziva podređeno propagandi i služi samo za pravdanje nedela koja Amerika čini po svetu?

Ta država je bombardovala i moju Srbiju, upravo onoliko dana koliko bombi baca na sat u svetu. Taj akt nije bio mirovnjački, niti akt odbrane kosovskih Albanaca, već teroristički akt! Od koga su branili Albance? Od naših kartonskih tenkova? Branili su Kosovo i Metohiju od naroda koji tamo oduvek živi?

Ne može mirovna misija biti ona u kojoj se ubijaju deca na nošama! Ne može biti mirovna misija ona u kojoj bacate bombe po ljudima na ulici! Ne može biti mirovna misija kada državu pospete osiromašenim uranijumom! U borbi za mir, ne može se dešavati da neko bombarduje putnički voz ili autobus! Neće biti da miru može da se doprinese tako što će neko bombardovati bolnice, porodilišta i kuće! Ako je to ono što se naziva mirom, onda mir ne treba nikome!

Kako to da iko još uvek ima bezobrazluka ili toliko gluposti da se ugleda na takvu jednu zemlju? Čime se ona može odbraniti od činjenica? Kako da volim nekoga ko mene mrzi samo zato što sam Srbin?

Neka Americi neko drugi prašta i zaboravlja, ja neću i ne mogu. I ne uvaljujte mi priču o tome da sam pravoslavac, pa zbog toga bi trebalo svima sve oprostiti. Bog je bezgrešan, ja nisam. Verujem u Njega, a ne u sebe. Sad ispada da je grešan narod koji je ginuo a ne prašta, dok su oni koji su ubijali ništa manje nego pravednici!

Vidi taj isti Bog sve. A kad tebi, Ameriko, stigne presuda sa neba, ne iz aviona nego direktno sa nebesa, ja znam – moj divni i naivni narod će plakati i za tobom. Isti onaj narod koji je, dok ste ga bombardovali, crtao metu sa leve strane grudi, tamo gde vi već odavno nemate ništa.

autor:Milan Ružić

https://iskra.co/