Amerikanac Rob Klap, vlasnik jedinstvenog umetničkog-zabavnog centra “Can Can Wanderland”, sa još dvojicom svojih prijatelja posetio je ovih dana selo Vlasi kod Pirota, gde je došao zahvaljujući svetski poznatom umetniku Zoranu Mojsilovu, sa kojim već deset godina sarađuje, a vlasnik je i nekoliko Zoranovim umetničkih radova.
Klap je u Vlasi došao spletom neverovatnih okolnosti. Naime, hteo je jednom svom zaposlenom da pokloni, povodom godišnjice rada, skupocenu opremu za lov i ribolov, međutim, na kraju su, na predlog Mojsilova, odlučili da umesto za kupovinu skupe opreme, novac potroše na posetu selu Vlasi.
Najpre smo posetili Beograd, proveli par dana, lepo je bilo, ali dolazak u selo Vlasi je zaista nešto posebno. Ovo je neverovatno mesto, retko gde se u svetu može videti ovakva priroda i lepota – kaže Klap.
Prema njegovim rečima, posebno su ga oduševili pirotska peglana kobasica, ali i domaća rakija, koja je nešto posebno.
Zoran nam je mnogo puta pričao o selu, ali kada smo došli ovde bili smo bukvalno “oduvani” neverovatnom lepotom sela. Obišli smo i Pirot juče, bilo je super, obišli smo novo kupalište koje je zaista prelepo, bilo je vrlo osvežavajuće. Inače, ljudi su izuzetno gostoljubivi, svuda gde smo bili, gostoljubivost je na neverovatnom nivou – kaže Klap.
U Sent Polu, Minesoti imam svoj Umetnički zabavni centar “Can Can Wanderland”. Mini golf teren je napravljen tako što su umetnici dizajnirali rupe, jednu od njih je uradio i Zoran Mojsilov. Veliki sam fan njegovog rada i njega kao osobe. On nam je uradio i najduži šank u svetu verovatno – kaže Klap.
Amerikanac je mogao da dođe i u svoju takođe koloniju u Evropi, u Nemačku- tačnije u južni deo Nemačke, da proba još bolju isto presovanu kobasicu koja se ovde proizvodi neprekidno još od oko 1750 g. Nemci je verovatno nisu bili zaštitili pa je neki gastarbajter nju video, začinima smesu prilagodio srpskom ukusu i od nje napravio „peglanu kobasicu“! Ništa novo a ni baš poriginalno ali u SRB je ta kobasica često, npr. u BG, osetno skuplja od ove u Nemačkoj. Injače, svi mi znamo da je Srbija kulinarski bila dosta siromašna i uglavnom je kopirala strane recepte- će vapčiće iz Turske ili Irana, (iz Turske je stigao i burek, zatim baklave, tulumbe, boza itd.itd.) pohovane šnicle i mnogi drugi specijaliteti kao i torte su stigli iz Austrije, gulaš i paprikaš iz Mađarske, musaka iz Grčke, švargle i mnoge vrste kobasica iz Nemačke, mnogi sirevi iz Francuske, hambirgeri iz SAD itd. itd. Pa šta smo onda imali mi Srbi za jelo? Veoma malo, kao i sada pod Vučićem. Da ne napišem skoro -NIŠTA!