Nišlije su juče obeležile 15. godišnjicu prvog bombardovanja tokom NATO agresije 1999. Poginulo petnaestoro civila, među kojima i jedna trudnica
Polaganjem venaca i pomenom kod Tvrđavske pijace, Nišlije su u sredu odale dužnu poštu svojim sugrađanima poginulim od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine, koji će ostati upamćen po najvećem i najbolnijem stradanju grada na Nišavi tokom 78 dana NATO bombardovanja bivše SRJ.
Tog ratnog proleća, stanovnici niške opštine Crveni krst preživeli su pravi pakao. Tog 7. maja, oko 11.20 u samom centru grada, kod Tvrđavske pijace i pored zgrade Univerziteta, NATO avijacija bacila je više tovara sa kasetnim bombama. Nigde u blizini nije bilo nijednog vojnog objekta, koji bi mogao da posluži kao opravdanje za bombardovanje.
LJudi su padali kao pokošeni. Život je izgubilo 15 civila, među kojima iLJiljana Spasić (26) u sedmom mesecu trudnoće. Sahranjena je 11. maja, u 11.30. U isti dan i isti čas kada se venčala.
Tog kobnog 7. maja, više desetina Nišlija lakše je i teže povređeno. Samo pet dana kasnije, 12. maja oko 15 časova, u naseljima Duvanište, Trošarina i na Bulevaru Nemanjića ponovo su izbacili više od 1.000 kasetnih bombi. Srećom, nije bilo žrtava.Na Niš su tokom 78 dana vazdušnih napada bačena 324 projektila, među kojima i osam takozvanih grafitnih bombi, a poginulo je 56 civila, policajaca i pripadnika vojske iz ovog grada. Bačeno je ukupno 36 kontejnera kasetnih bombi. Grad je bombardovan 40 puta.
Žrtava od kasetnih bombi bilo je i kasnije. Tako je u aprilu 2000. na obali Nišave, u svojoj bašti, poginuo Vladimir Jovanović, aktivirajući motikom podmuklog ubicu. Na brdu Vinik, jedan Nišlija je ostao bez ruke kada je dotakao bombu obrađujući svoj vinograd. Godinama su kasetne bombe pronalažene na raznim lokacijama, pa čak i na krovu Instituta za patologiju. Mnoge su uništene, ali se veruje da ih ima još.
Mi im nećemo oprostiti!
- Našem bolu nema leka. Izgubili smo svoju milu ćerku i naše unuče koje je trebalo da dođe na svet i sada bi imalo 15 godina. LJiljana Spasić se našla u Šumatovačkoj ulici kada su pale bombe. Pogodio ju je samo jedan geler i presekao joj arteriju na vratu. Iskrvarila je u sekundi na licu mesta. Ubicama nikada nećemo oprostiti, a LJiljanino mesto u našim srcima niko ne može da popuni – pričaju, u suzama, roditelji ove nastradale mlade doktorke, Radica i Miloje Ilić.
Kako razara kasetna bomba
Kasetna bomba je vrsta municije koja izbacuje veliki broj malih zrna. Svrha ovakvih bombi je da se ubije neprijateljsko ljudstvo i uništavaju vozila. Postoje i bombe dizajnirane da uništavaju železničke pruge, dalekovode, oslobađaju hemijsko ili biološko oružje ili da razbacuju mine.Za razliku od šrapnela, čiji fragmenti ne nose sopstveni eksplozivni naboj i bomba se raspršuje zbog velike brzine usled detonacije jednog zrna, kasetne bombe oslobađaju mnogo manjih neeksplodiranih zrna nad širom okolinom i zato predstavljaju opasnost još mnogo meseci ili godina kasnije.
