Ana, Branislav, Siniša – da li je važno ko je premijer?

1
641
Foto: Kolaž Istinome

Retko kad su građani Srbije glasajući na parlamentarnim izborima znali koga biraju za premijera. Jednom su podržali Aleksandra Vučića i za predsednika Vlade dobili Vučića, drugi put su glasali za Vučića, a dobili Anu Brnabić. Kada su na čelu vlade već videli Jorgovanku Tabaković , pobedio je Ivica Dačič, kad su glasali za Božu Đelića, dobili su jednom Koštunicu, a sledeći put Mirka Cvetkovića. Poslednjih godina građani (svesno ?) glasaju da predsednik Vučić za premijera i sve ministre odredi koga god hoće.

Ko će biti novi premijer?

To zna samo Vučić“.

Jedan od odgovora iz ankete građana, ne ovih dana, već 2017. godine.

Takva situacija ponavlja se i danas, tri meseca posle izbora održanih u sred pandemije dok javnost još nagađa da li će na čelu Vlade ostati dosadašnja premijerka Ana Brnabić ili su iznenađenja i dalje moguća. Na početku predizborne kampanje činilo se da će nosilac liste vladajuće koalicije Branislav Nedimović biti ta iznenađujuća nova snaga i osveženje u novoj Vladi. Kao mogući kandidat za premijera pominjao se i Siniša Mali, ali vremenom se pokazalo da nove snage na čelu Vlade nikome nisu potrebne.

Naime, neka od poslednjih istraživanja pokazala su da više od 60 odsto ispitanika ima poverenja u predsednika Vučića, dok prvi sledeći političar ima poverenje od 1,3 odsto.

Iako ne pretposlednjim izborima niko nije glasao za Srpsku naprednu stranku s idejom da će za premijerku dobiti Anu Brnabić, sada su velike šanse da ona dobije još jedan mandat.

O rejtingu premijerke ne zna se mnogo jer je malo istraživanja koja je tretiraju odvojeno od predsednika Vučića. Martovsko istraživanje Instituta za Evropske poslove pokazalo je da građani najviše poverenja imaju u Vučića, ali da i premijerka popravlja rejting, pre svega kao jedina osoba koja se, osim predsednika, često obraća građanima. Takođe, kada je reč o radu Vlade, četvrtina ispitanika smatra da Ana Brnabić najbolje obavlja svoj posao.

Pre nego što je Brnabić postala premijerka,  kao mogući naslednici Vučića, koji je vladu vodio samo godinu dana, pominjali su se i Ivica DačićJorgovanka Tabaković, Siniša Mali, pa i Zorana MihajlovićTabloidi su nagađali, ali je još tada postalo normalno da će Vučić odluku doneti sam kada proceni da je dobar trenutak, a ako je neko s njim o tome i razgovarao nije se usuđivao da o tome javno govori. Premijerka Brnabić na to mesto je došla sa pozicije Ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a da će baš ona biti izabrana postalo je skoro jasno kad joj je Vučić odlazeći iz vlade poklonio knjigu o ministru finansija i premijeru Kraljevine Jugoslavije Milanu Stojadinoviću.

Da Vas podsetimo:  Sokolska četa Glavina u Imotskoj krajini

Tada je Brnabić bila vanstranačka ličnost i nije učestvovala u predizbornoj kampanji, ali u priči o srpskim premijerima svakako nije prva na koju niko nije mislio kad je  glasao. Istina je da se po našem izbornom zakonu za premijera ne glasa direktno, ali se  u ranijim izbornim ciklusima najava budućeg mandatara u izbornoj kampanji makar očekivala.

Kad je Vučić vodio kampanju za premijera – to se znalo

Kada se vratimo još jedan korak unazad, na izbore 2016. godine, tu kampanju Vučić je vodio za nastavak mandata sa već čvrste pozicije premijera i bilo je jasno da će on to i ostati.

Prethodno se 2014. prvi potpredsednik vlade (PPV) borio  da postane predsednik i to je možda bila najjasnija kampanja. Vučić se glasačima nudio da mu daju da konačno i zvanično bude prvi, da bude glavni, da se pita. Najviše ponavljana rečenica kampanje Aleksandra Vučića, tada već lidera SNS –a, bila je da će na izborima biti „mrtva trka“ i da će se ostale stranke, ako budu imale zajedno makar glas više, ujediniti iste večeri.

Od građana zavisi da li ću biti premijer,“ govorio je tada  lider naprednjaka i narod mu je dao glas.

Samo dve godine ranije, 2012 godine, Vučić se nije pominjao kao premijer, već je bio kandidat za Gradonačelnika Beograda, međutim lista Dragana Đilasa tada je osvojila 50 odbornika za gradsku skupštinu, a Vučićeva 37.

Dačić pobednik izbora sa 14,5 odsto

Kao kandidatkinja za premijera tada se, doduše nikad otvoreno, pominjala Jorgovanka Tabaković. Ona je bila istaknuta u kampanji, gostovala u medijima, pravila planove budućih poteza. Možda bi ona i postala premijerka da je tada SNS sam mogao da formira vladu.

Da Vas podsetimo:  Korona i diktatura

Spletom izbornih kombinacija, premijer je 2012. godine postao Ivica Dačić- s osvojenih samo 14,5 procenata glasova izašlih birača. U izbornoj noći 6. aprila 2012. Dačić je rekao sada već čuvenu rečenicu: U Srbiji se možda ne zna ko će biti predsednik, ali se dobro zna ko će biti premijer“.

 Dačić je tada ipak prvo razgovarao sa koalicionim partnerima demokratama i na početku izjavljivao da se o svemu dogovorio s Borisom Tadićem, da ostaje ministar policije i da veruje da mu drugi razgovori neće biti potrebni. S formiranjem Vlade odugovlačilo se taman do kraja juna kada je došlo do iznenađujućeg preokreta. Naprednjaci su uz podršku Ujedinjenih regiona Srbija (kojima je tada pripadala i Maja Gojković) Dačiću ponudili željeno premijersko mesto. Dačić je bio premijer u Vladi u kojoj socijalisti nisu imali većinu, te je neformalnu vlast već tada preuzeo Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić.

Đelić- večiti kandidat

I pre Dačića imali smo premijera koji nije bio najmoćnija politička figura niti je njegovo ime pre izbora uopšte bilo pomenuto. Naime, demokrate su i 2008. godine kao mogućeg premijera najčešće isticale Božidara Đelića.

Početkom 2007. godine predsednik Demokratske stranke Boris Tadić javno je saopštio da će kandidat njegove stranke za novog premijera Srbije biti Božidar Đelić, bivši ministar finansija u vladi ubijenog Zorana Đinđića. Kako se tada pisalo u medijima, svi koji su se nešto pitali u vhu demokratske stranke smatrali su da je baš on prava osoba za to mesto, a na stranačkim nezvaničnim izborima u toj trci pobedio je Gordanu Matković.

Nije mu pomogao ni pogodan nadimak Boža – derikoža, ni mnogo puta ponavljana priča o spavanju na tetkinom krevetu; kandidaturu Đelića kritikovali su svi, i protivnici i dotadašnji tradicionalni koalicioni partneri demokrata- DSS i G 17 plus, radikali su ideju ismevali, ali bitno je da su tih godina sve stranke imale svoje kandidate za premijere.

Da Vas podsetimo:  „Katanac na butiku, lokal se izdaje“! Kako mali trgovci uopšte da prežive pustoš od korone

Posle izbora i dugih pregovora, premijer je po drugi put ipak bio Vojislav Koštunica, doduše samo do 2008, a Đelić je morao da se zadovolji mestom potpredsednika.

Već 2008. Srbija je ponovo glasala, pobedničku izbornu listu za narodne poslanike Demokratske stranke predvodio je Dragoljub Mićunović, a iako je Božidar Đelić bio 51. na listi, opet se pominjao kao mogući kandidat za premijera. Ipak,  sve češće javljala se mogućnost da to budu Bojan Pajtić ili Vuk Jeremić – u svakom slučaju to je prema najavama „morao biti demokrata. Boris Tadić mandat je dao dotadašnjem ministru finasija, iskusnom ekonomisti Mirku Cvetkoviću, nestranačkom kandidatu koji je izabran tesnom većinom od 127 glasova. Potpuno neočekivano, Cvetkovićeva vlada izgurala je pun mandat od četiri godine, preživela veliku ekonomsku krizu , ukinula služenje vojnog roka, a Srbija je postala kandidat za članstvo u  EU. Danas, gotovo nikad nećete čuti da je bilo šta, dobro ili loše, urađeno za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Istraživanje javnog mnjenja iz 2009. godine pokazalo je da Cvetković kao aktuelni premijer uživa poverenje jednog procenta građana Srbije, a nije mnogo bolje bilo ni sledeće godine kada je istraživanje Galupa pokazalo da u Cvetkoviće ima poverenje tek 2,9 odsto građana, dok  12,4 odsto ispitanih ima poverenje u Tadića.  Analitičari su govorili da ih to ne čudi jer bi bilo najlogičnije da lider najjače političke partije koja dobije izbore, zauzme mesto premijera.

Takav premijer je svojevremeno bio Vojislav Koštunica i, kako je Istinomer već pisao, pokazalo se da ni to nije pouzdan recept za dugoročni uspeh.

Mirjana Nikolic
Izvor: Istinomer

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime