Odluka o predsedniku vlade prestavlja referendum za srpsku budućnost
Imenovanjem Ane Brnabić ili Dušana Vujovića za novog predsednika srpske vlade bio bi izvršen državni udar. Mada se trude da to ne izgleda tako, američki ambasador, organizatori i finansijeri uličnih protesta, televizija bivšeg direktora CIA, dva tabloida, troje dnevnih novina, pet portala i pet analitičara izbor Aleksandra Vučića za predsednika Srbije koriste da na čelo vlade instaliraju zastupnika svojih interesa.
Da dođu do cilja reditelji i arbitri srpske stvarnosti izvode složeni simulakrum u kom, kao u nameštenoj partiji pokera, učestvuje veliki broj igrača i sekundanata. Lutkari iz Vašingtona ustanovili su da stranke, političari i nevladine organizacije koje podržavaju nemaju kapacitet za osvajanje parlamentarne većine. Otud je mnogo pre njihovog lanjskog parlamentarnog fijaska osmišljen plan da se Vučić razvlasti zaobilaznim putem – preko predsedničkih izbora.
Zato su lideri srpske opozicije i analitičari od aprila 2016. širili tezu da će Vučić biti predsednički kandidat. Istovremeno su objavljivana istraživanjakoja koja nisu davala nikakve šanse Tomislavu Nikoliću, ali su dizala rejtinge Jeremiću i Jankoviću.
NAVIJAČI DA SRBI DOBIJU SVOG ZORANA ZAEVA
Nakon Vučićeve kandidature i pobede plasirana je manipulacija da će on postavljanjem sebi bliske osobe na čelo vlade uvesti totalitarizam u Srbiju. Ožalošćeni Boris Tadić, nevidljivi Vuk Jeremić, lažni Vlah Đorđe Vukadinović, oktroisani rodoljubi Velja Ilić i Boško Obradović, obožavalac stečaja Saša Radulović, Koštuničin kadrovik Saša Janković, NATO protagonista Dragan Šutanovac, oduševljeno su igrali ponuđene role. Nadajući se da će čak i poraženi uspeti da pobede! Jedan deo njihove žudnje je ostvaren – Vučić je napustio dužnost premijera. Dalje ga je trebalo onemogućiti da u vladi ima svog čoveka.
Vučićevim iznuđenim odlaskom na funkciju bez imalo moći i uticaja, otvoren je put da Srbi dobiju svog Zorana Zaeva. Srbiji se može desiti isto što i Makedoniji. Da ima vladu koji podržavaju Tramp, Merkelova, Mej, Edi Rama, CIA, MI-6. Svi osim Srba.
Kako se bliži finale premijerske drame, sve je očiglednije i da su ulični protesti nakon Vučićeve predsedničke pobede bili deo šireg scenarija i da su imali dvostruku ulogu. Bili su upozorenje lideru SNS da je u Srbiji moguće izvesti ukrajinski scenario. A ujedno su korišćeni kao dodatni pritisak za prihvatanje ideje o kandidatu zapadnih centara moći kao novom premijeru.
Plan nenasilnog preuzimanja poluga moći udžbenici definišu ovako:
„Državni udar predstavlja nelegalan akt smene vrhovnih nosilaca državne vlasti. NJime se ne menja dotadašnje državno uređenje, već samo nosioci državnih funkcija. Državni udar realizuje relativno mali broj prevratnika, od kojih je bar jedan deo iz redova izvršne vlasti, i to onaj koji se nalazi na najvišim pozicijama zavereničke piramide. Deo tih aktera, nakon državnog udara, pod uslovom da se realizuje s uspehom, dolazi na ključne pozicije u novoj organizaciji državne vlasti.“
POTAPANJE VUČIĆEVIH LJUDI
Pošto politička vetrometina predstavlja giljotinu za ogoljenog kandidata, Ana Brnabić, glavni adut prozapadnih medija, nije najavljena kao jedini izbor. Bivšoj službenici američke vlade (radila za USAID) kao najozbiljniji kandidat pridružen je novosadski gradonačelnik Miloš Vučević. Međutim, iako se radi o vrlo talentovanom i modernom političaru, s velikim rukovodećim, diplomatskim i političkim iskustvom i osobi od Vučićevog poverenja, propagandna mašinerija ga je danima diskreditovala i koristila kao žrtveno jagnje. Mediji koji svakodnevno objavljuju panegirike o aktuelnoj ministarki državne uprave, plasirali su niz dezinformacija kako je Vučević već odabran za novog premijera i da je povodom toga organizovao slavljeničku žurku. Istovremeno je Ana Brnabić proglašena za prvu osobu koja je posle 1217, od dobijanja kraljevske krune, uspela da uredi Srbiju.
Paralelno sa inaugurisanjem Ane Brnabić u srpsku Margaret Tačer, kroz nipodaštavajućeg propagandnog vrućeg zeca propušteni su i ostali Vučićevi najbliži saradnici. Nebojša Stefanović i Nikola Selaković označeni su kao pioni preko kojih će Vučić imati dvostruku vlast. Zorana Mihajlović, pominjana je usput, kao retorička varka. NJeni mentori znaju da Mihajlovićevu članstvo SNS doživljava kao autoimunu bolest, koju moraju da trpe.
Institucionalno opkoljavanje Vučića već je viđeno. Na sličan način Đinđić je razvlastio Koštunicu, koji je nakon pobede nad Miloševićem imao dvotrećinsku podršku građana, ali je u tajnoj igri prestola ostao bez moći i uticaja. U akciji je učestvovao isti čovek koji i danas kroji srpsku sudbinu. Tadašnji službenik i posilni Vilijama Montgomerija a današnji ambasador, glumeći prijateljstvo, koristi mrežu medija, političara i plaćenih intelektualaca da najjačeg i najuticajnijeg političara u Srbiji odseče od većine izborene 2016. vlastitim radom i popularnošću.
Baš zato, Vučić ne sme dozvoliti da njegova pobeda i izbor za predsednika predstavljaju iznuđeni potez. Odluka o predsedniku vlade prestavlja referendum za srpsku budućnost.
Milorad Bojović, stručnjak za odnose s javnošću
www.standard.rs
E, pa da vas obavestim taj vaš „državni udar“ je u toku. Mada mi nije jasna piščeva privrženost Vučiću i iskreno se nadam da danas nije zaplakao.
Za većinu Srba Brnabićka je tamo neki „premijer“ tamo nekog „predsednika“ i tamo nečiji „zastupnik“ tamo nečijih „interesa“ i uglavnom nam nije jasno šta svi oni imaju sa Srbijom?
Što nisu lepo sačekali paradu ponosa pa da se istutnje.
A autor teksta je stručnjak za odnose s javnošću? Jbt, ne vole Srbi baš toliko pornografiju. Pogotovo ako udara u zdrav mozak.
Ispada da je Vučić baš ono što njegova propaganda pokušava da kaže i nikoga ne uspeva da ubedi u to: „iskreni patriota i borac za suverenu Srbiju, protiv koga je Zapad“. Zapravo, ovo je još jedan u nizu tekstova Vučićeve propagande, po kojima je Vučić super, a sve što u njegovoj vlasti eventualno nije dobro, to mu je neko smestio.