Ana Brnabić o avionu, provaliji i ekonomskim uspesima

0
58

Poput predsednika Srbije i SNS, koji je u finišu kampanje kao na traci išao iz emisije u emisiju, predsednica Vlade Ana Brnabić je polovinom marta, svakodnevno menjajući televizijske studije, nastojala da na već oproban način gledaoce ubedi u ekonomske uspehe. Posle gostovanja na Pinku, koje se pamti po njenom duelu sa Borisom Tadićem i njegovom aviončiću od papira, premijerka je već sutradan taj avion ponela na TV Hepi, nastavila svoje izlaganje, napominjući da je šokirana ponašanjem bivšeg predsednika, ali u fokusu je, ipak, bilo nešto drugo. Slušali smo, gledali i proveravali.

Recept za manipulacije na račun ekonomije domaćeg tigra uočavali smo često protekle četiri godine, ne samo u govorima Ane Brnabić i Aleksandra Vučića, već na primer i u slučaju Siniše Malog.

Što se tiče posebnog jutra na Hepiju i premijerkinog gostovanja, primenjen je poznati kalup za dezinformisanje.

Odokativno, na temu ekonomskih uspeha (Srbije naravno) dodati jednu provaliju, najmanje jedan grafikon, ako se nađe pri ruci, istaći svu nesreću radnika do 2012. godine, predsednika spomenuti kad god iskrsne prilika, o njegovim zaslugama samo spontano, uzdahnuti, uzviknuti kad god vam je baš stalo do izrečenog i – nabrajati. Nabrajati neuporedivo, nabrajati tačno, netačno, procente, proseke…

Voditeljka se zabrinuto zapitala u jednom trenutku:

“Je l’ su proverljive te informacije, te cifre… Evo kao građanin vas pitam, kome ja da verujem?”

Nije nas mrzelo, proverili smo.

***

Ana Brnabić je pokazala izvesni grafikon sa “provalijom” koji svedoči o napretku Srbije poslednjih godina. Usput, komentarišući, kako su “bivša vlast, DS i njeni derivati svi na jednoj strani protiv Aleksandra Vučića”.

“Grafikon koji pokazuje kakva je Srbija bila, a kakva je danas”, kazala je Brnabić, kao i da će ga čuvati.

Voditelj je pitao potom – kakva je to provalija?

“Ovo je provalija od 400.000 radnih mesta koje smo mi izgubili u Republici Srbiji do 2014. godine”rekla je predsednica Vlade i dodala:

“Ja sam sigurna da to vaši gledaoci znaju, to je vreme potpunog očaja, to je vreme kada su se fabrike zatvarale, kada smo stavljali katance na fabrike…”

Brojka od 400 hiljada radnih mesta neretko se može pronaći u medijima, povezuje sa privatizacijama i slomom devedesetih koji se prelio na dvehiljadite godine. A u izjavama političara mahom služi kao inspiracija za spin o sveukupnoj propasti pre naprednjaka na vlasti i uspehu koji počinje 2012. godine. Na primer, predsednik Izvršnog odbora SNS-a o bivšoj vlasti nedavno je rekao kako nisu napravili ni bolnicu ni kilometar auto-puta, a zatvorili su stotinu fabrika.

Reč je o neistini.

Da Vas podsetimo:  Vučić demantuje da je rekao kongresmenu Marfiju da će za 60 dana odlučiti o sankcijama protiv Rusije

Koliko fabrika je zatvoreno za vreme bivše vlasti, odnosno u periodu od 2000. do 2012. godine iz Ministarstva privrede nisu nam odgovorili. Međutim, u medijima se može naći podatak da je ugašeno 98 fabrika, ali u periodu od dve decenije, odnosno od 1990. do 2010. Naime, 1989. godina poslednja je uspešna razvojna godina, a u poslednjoj deceniji 20. veka počinje urušavanje srpske industrije kao posledica raspada SFRJ, građanskih ratova, sankcija, hiperinflacije i NATO bombardovanja. Urušavanje industrije nastavljeno je i posle oktobarskih promena 2000. (Izvor: Istinomer)

***

Ali – “pustite prazne priče”, nastavila je premijerka.

“Prosečna plata od 1.000 evra i peosečna penzija od 500 evra do kraja mandata buduće vlade, to je najvažniji program Aleksandra Vučića i naše koalicije”, rekla je Brnabić.

Ispričala je potom kako se svaki dan trudi da nauči nešto novo, i da u politici uči, a da neće više pričati o Borisu Tadiću i njegovom ponašanju u emisiji dan ranije:

“Neću pričati dalje o tome, jer Boris Tadić nije ovde, ali bila sam zapanjena takvom bezobzirnošću, bahatošću i nepristojnošću…jednog čoveka koji je bivši predsednik. Ovo nije bahatost prema meni, nego prema 400.000 ljudi koji su izgubili posao, koji su ostali kao užasna žrtva ne tranzicije, nego pljačkaške privatizacije i nebrige za građane…”

A onda se preorijentisala na poređenje sa državama u regionu:

“Jedini lošiji u regionu od nas je bila Albanija. Nama je Crna Gora, sada gledam 2011. godinu, u prosečnim platama bežala 153 evra. Bosna i Hercegovina nam je bežala 122 evra. (…) Severna Makedonija je bila veća samo za 20 evra. Mi smo imali prosečnu platu 331 evro. Albanija je imala 310 evra. Mi danas imamo prosečnu platu 635 evra. Sledeća nakon nas je Crna Gora sa 537 evra. Razumete da je naša prosečna plata porasla za 91,8 posto. A prosečna plata u Crnoj Gori je porasla 10,9 posto. U Bosni i Hercegovini 17,7 posto…”

Istinomer je više puta ocenjivao grandiozna poređenja Srbije sa državama u regionu i tvrdnje o dominaciji u ekonomskim uspesima.

Da Vas podsetimo:  DS nije 2008. imao većinu, a formirao je vlast u Beogradu

Prema poslednjim podacima, Srbija zaista ima prosečnu platu od 635 evra, ali ta brojka nije za poređenje ni po godinama, ni po državama.

Kao što smo i analizirali u jednoj od naših ocena – na primer, “što se tiče zarada u 2016. godini, njihov prosek se obračunavao po staroj metodologiji. Od januara 2018. godine prosečne plate se računaju na drugačiji način: umesto metode uzorka (tzv. mesečno istraživanje o zaradama zaposlenih – RAD-1), zarade se računaju na osnovu podataka Poreske uprave”.

Dakle, bez ovakvih detalja za kontekst i poređenja sa potrošačkim korpama, inflacijom i standardom građana, suvišno je i baviti se nabrajanjem usamljenih cifara, jer je reč o zloupotrebi činjenica.

***

I podsetila nas je premijerka da u Republičkom zavodu za statisitku rade profesionalci, a ne političari, u slučaju da postoji sumnja.

“Ljudi, to je statistika. Kada je prosečna plata bila 331 evro, ona se na isti način izračunavala. Mnogi su primali ispod toga. Tada je minimalac bio 153 evra. Nama je minimalac danas tri stotine evra. Nama je, praktično, danas minimalac kolika je tada bila prosečna plata.”

Izjave o prosečnim platama i minimalnim zaradama su uobičajene među političkim akterima iz vladajuće stranke. U jednoj od naših ocena izjave Nebojše Stefanovića, analizirali smo po godinama koliko su one iznosile.

Izvor: Istinomer

Dakle, 2011. godine ona je iznosila 363 evra, ne 331. A prosečni minimalac za tu godinu bio je oko 17.180 dinara. Što je oko 165 evra, prema kursu od 104 dinara.

Ponavljamo, i da su brojevi potpuno tačni:

Kao što je Istinomer više puta pisao, ovi podaci ne mogu međusobno da se porede zato što je RZS od 2018. promenio metodologiju i prešao na novi izvor podataka – umesto metode uzorka, prosečna zarada se od tada računa na osnovu podataka iz evidencije Poreske uprave (međusobno se mogu porediti zarade od januara 2017. naovamo). Znači, ministar finansija poredi neuporedivo.

Da Vas podsetimo:  Zločin koji ne zastareva

Dalje, iako političari prosečnu zaradu uporno predstavljaju kao najrelevantniji pokazatelj ekonomskog napretka, ekonomisti upozoravaju da ona ne oslikava pravo stanje budući da veoma visoke zarade nekolicine izvlače prosek. Pošto podaci Eurostata pokazuju da je nejednakost dohotka u Srbiji među najvišim u EU, pouzdaniji pokazatelj je medijalna (srednja) zarada.

I ne, prosečna plata se nije jednako računala kao danas.

***

“Mi kada govorimo o tim ciframa, je l’ govorimo o bruto ili neto”, pitala je voditeljka.

“Govorim o neto ciframa… A nezaposlenost je bila 25 posto. Razumete? Tada je bio srećan onaj koji je radio. Mi danas imamo prosečnu platu od 635 evra. A nezaposlenost je 9,8 posto. A onda neko napravi aviončić i kaže – ‘ma to su gluposti’”, rekla je Brnabić

Prema poslednje objavljenim podacima na RZS – “stopa nezaposlenosti smanjena za 0,7 procentnih poena (p. p.) i u četvrtom kvartalu 2021. iznosila je 9,8%”. A 2011. godina ta stopa je bila 23 odsto.

Kada bismo i zanemarili “nepreciznost” to jeste – neistinu, ovakva izjava je i dalje problematična.

Zašto?

Istinomer je u više navrata ocenjivao izjave i predsednika i drugih političkih aktera, koje su se odnosile na statistiku broja zaposlenih i nezaposlenih ljudi u Srbiji. Među tim ocenama mogu da se nađu kako neistine, tako i zloupotrebe činjenica, s obzirom na to da se metodologija računanja ovih brojki menjala i one su neuporedive, gledajući bilo kakav širi vremenski okvir.

Što se tiče prosečne plate, pre gostovanja na Hepiju, na RZS je krajem februara objavljena informacija o prosečnoj zaradi po zaposlenom za decembar 2021. I po kursu za taj dan, ona je jeste 635 evra.

I to je još jedna zloupotreba činjenica. Ona se koristi svaki put kada neko ističe prostu brojku, koja na papiru jeste tačna, ali bez konteksta i bez poređenja sa potrošačkom korpom, inflacijom, medijalnom zaradom i procentom građana koji žive u siromaštvu ili u riziku od siromaštva. Što bi sve zajedno činilo konkretnu informaciju, a ne poligon za gađanje ciframa.

Naslovna fotografija: Ilustracija/Canva

https://www.istinomer.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime