Razumem zašto se ljute.
Prvo osećaju se malaksalo.
Piše Čedomir Antić
Lažno se predstavljaju kao „Svet“, „međunarodna zajednica“, makar i „Evropa“. Ustvari, oni su Kvinta – pet razvijenih država Zapada i još dvadesetak njihovih satelita. Energetsko pitanje razvejalo je magle, pa nam je postalo jasno da se ne radi o Svetu, ni o bilo kavoj zajednici. Te zemlje, uzete sve zajedno, čine 15% stanovništva Čovečanstva, o tome koliki je njihov uticaj u međunarodnoj zajednici najbolje svedoči činjenica da ne smeju da dozvole tajno glasanje na Generalnoj skupštini UN. Srbija je protiv njih sama imala većinu 2008. i 2010. godine, a oni su svoje proveli na stari način – pretnjom i nasiljem. Koliko su „Evropa“ dokazuje već činjenica da dva najveća evropska grada – Moskva i Carigrad – obostranom voljom nisu sa njima. Koliko zaista postoji Evropska unija, najbolje svedoči broj njenih članca koje su odlučile da rusku naftu i gas plaćaju rubljama.
Svet se grči u borbi protiv međunarodnog terorizma, a samo miniranje Severnog toka nailazi na ćutnju i strah – svih, osim šoviniste i verskog fundamentaliste iz Poljske, koji ništa nije naučio od prezimenjaka kome su britanske baterije srušile avion i ubile ga, samo zato što je pre osam decenija bio namerio da putuje u Moskvu. To je ta „međunarodna zajednica“ sastavljena od propadujućih imeprijalnih sila – SAD i Britanije, okupiranih – Nemačke, Japana i Koreje i dvadesetak državica koje su ucenjene novcem, bezbednošću ili zaslepljene kultur rasizmom.
Jedna od takvih država je i Luksemburg. Mali evropski Bahrein. Vojvodstvo koje je nacionalnu nezavisnost dobilo zahvaljujući neodlučnosti Velikih sila, kreativnošću ruske carevine, zbog kapitala i sebičnosti. Iz ove mini države potiče jedan od korifeja savremene istoriografije posvećene Balkanu. Njegovio ime je Florijan Biber. Rođen u Luksemburgu, ovaj čovek vezan je školovanjem i radom za Austriju, gde danas predaje na Univerzitetu u Gracu. Stručnjak za nacionalizam, on je politikolog i istoričar, a kaže da je konstruisao i termin „stabilokratija“. Kao čest gost u medijima on je navodno uticajan u političkim krugovim, a mnogo vremena posvećuje tviteru. Pratio je nedavnu proslavu pobede srpskih odbojkašica i posebno ga je zabolela pesma koju su pevale zajedno sa hiljadama okupljenih Beograđana. Nazvao je sve to „nacionalističkim smećem“ i stavio emotikon koji povraća.
Zanimljivo.
Da bi razumeli suštinu onoga što je Biber mislio, treba se vratiti na samu pesmu. Pesma su napisali Danica i Ivan Crnogorčević, otpevana je 2019. i postala je „Marseljeza“ srpske borbe za slobodu veroispovesti i zaštitu svetinja.
Pesma glasi:
„ Ogrijalo sunce sa Kosova polja ravna
Zasijale svetinje iz vremena davna a ti
Veseli se srpski rode srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjica Obilića Petrovića
I zbog slavne Gračanice Studenice Ravanice
Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije
Odjeknula zvona sa starih Dečana
Ovo je zemlja Lazara i Stefana a ti
Veseli se srpski rode srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjica Obilića Petrovića
I zbog slavne Gračanice Studenice Ravanice
Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije
Ovdje su grobovi slavnih predaka
Sto odbranise svetu vjeru od turaka a ti
Veseli se srpski rode srpski rode zbog slobode
I zbog slavnih Nemanjića Obilića Petrovića
I zbog slavne Gračanice Studenice Ravanice
Nek se srpski barjak vije od Prizrena do Rumije”
Ne vidim šta je u ovoj pesmi sporno? Srpski narod ne treba da se veseli? Treba da pati zbog grehova koje su učinili u njegovo ime? Šta onda da rade Austrijanci – koji su činili 7% stanovništva Trećeg rajha a dali oko 50% ratnih zločinaca? Da li je luksemburška himna „Naša domovina“ išta manje „nacionlističko smeće“ od pesme „Veseli se srpski rode“. A tek „Nacionalna himna Republike Austrije“, čiji stih kaže: „Austrija, prave vere“. Koje vere!? Odakle vam pravo „zaštićeni svedoci“ nemstva i nacizma!? Vama – koji ste birali genocidaša Kurta Valdhajma za predsednika, NAKON što se otkrilo da je kao oficir nekažnjeno učestvovao u zločinu četiri puta većem od Srebrenice (a uključivao je i žene i decu) – da govorite o „pravoj veri“. Pored stotina hiljada pravoslavnih i muslimana koji žive sa vama, ali ih nešto nisam sretao među profesorima ustanove gde radi plavokosi Biber.
Smeta li profesoru, možda barjak? Onaj koji je zabranjen u Hrvatskoj, Federaciji BiH, zbog koga su doskora izbacivali sa utakmica u Crnoj Gori? To je srpski barjak, a ne zastava Srbije. Za to vreme, svakog 28. novembra, svi prijatelji Albanaca, kojih u Gracu ima tako mnogo, pretrnu da li će neko skinuti državnu zastavu Albanije sa zgrade opštine u Preševu. Zastavu Republike Albanije, a ne albanskog naroda ili albanske nacionalne manjine u Srbiji. Pesma ne kaže da su ove zemlje srpske, samo da Srbi na njima još uvek žive i da se vesele. Možda smetaju te činjenice, da Srba još uvek ima na potezu od Prizrena do Rumije, te da se možda ponekad vesele.
Jasno je. Uložne su miljarde, pa su u Crnoj Gori uspeli da smanje podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa 75 na 67%, u Srbiji su podršku Republici Srpskoj i Rusiji povećali sa 81 na 83%. U Srpskoj su učinili da već trideset godina 90% građana glasa za stranke koje žele slobodnu i nezavisnu republiku. U Hrvatskoj su uspeli da oteraju Srbe, ali zato sada 37% Hrvata podržava Rusiju. Veselimo se Florijane. Kako da ne budemo srećni. Mi stupamo putem obnove i ja sam to znao kada sam pre deset godina u Baru prvi put video i čuo srpskog anđela – Danicu. U međuvremenu, ona je postala za Srbe ono što je za Francuze već više od vek i po izmišljena Marijana. Anđela su nam poslali Bog i Sveti Sava. Ko je poslao Vas Biberu, ne znam. Sudeći po Vašoj pameti, izgledu i glasu – mogu da naslutim. Vi samo povraćajte – ko nema dušu i srce, možda ima stomak da preko njega izrazi najtananija osećanja i najinteligentnije uvide za koje je sposoban. Nadam se i dijareji, doživotnoj, izbaciće delić zloće i podlosti, a rekao bih da Vam i u većoj meri dolikuje, više na Vas liči i bolje od Vas miriše.
