„Obojena revolucija“ i antiruska politika Aleksandra Vučića

0
1230

Sredinom novembra proveo sam nedjelju dana u srpskim zemljama, nastupivši s referatom u Beogradu i Banjaluci (tekst referata možete pogledati ovdje.) Konferencije su bile organizovane uz podršku ruskog Fonda podrške javnoj diplomatiji Gorčakova. Ovaj fond pomaže omladini da bolje upoznaju Rusiju.

pravosudov

Sergej Pravosudov govori na skupu „Meka moć Rusije u Srbiji“ u Beogradu

U Srbiji Fond Gorčakova organizuje konferencije već više puta i privukao je pažnju srpskih političara. Čim smo doputovali, preko posrednika su nam se obratile vođe pokreta Treća Srbija. Ovaj posrednik nam je rekao da je po podacima Treće Srbije Boško Obradović ove godine dva mjeseca učio u SAD. Kada se vratio u Srbiju Dveri su počele pripremati obojenu revoluciju u Srbiji kako bi svrgnuli prozapadnu vladu Aleksandra Vučića. Glavna lozinka ove revolucije mora postati zbližavanje sa Rusijom. Početak nemira određen je za proljeće 2015. godine. Nemiri bi omogućili Vučiću da okrivi Rusiju za pokušaj organizovanja državnog prevrata. Pošto je partija Treća Srbija još nedavno bila dio pokreta Dveri ja sam se sa sumnjom odnosio prema ovoj informaciji. Kako je poznato Treća Srbija nastupa pod lozinkom nezavisnosti Srbije od SAD, ali se u stvari ova partija orijentiše na Aleksandra Vučića. Sredinom oktobra Treća Srbija je u Beogradu organizovala konferenciju Nova Evropa, koju je neformalno posjetio A. Vučić i pozdravio njene učesnike.

Lideri Treće Srbije poželjeli su da se sastanu sa našom delegacijom u Beogradu da bi razgovarali o mogućoj saradnji. I eto, dok su naša delegacija i predstavnici Treće Srbije sjedili za večerom, desio se nepredviđen slučaj. Jedan od članova naše delegacije, pod utiskom mog referata, počeo je da protestuje: „Aleksandar Vučić provodi otvorenu antirusku politiku. On pokušava da istisne iz Srbije Gaspromnjeft. On blokira gradnju Južnog toka, tj. provodi apsolutnu prozapadnu politiku. Zašto se naš predsjednik Vladimir Putin susreće sa Vučićem? Treba javno objaviti da je on neprijatelj i Rusije i Srbije.“ Poslije ovih izjava na licima lidera Treće Srbije pojavila se nevjerica i strah. Ubrzo su ustali od stola i otišli, na taj način ne nastavivši nikakve zajedničke projekte sa Fondom Gorčakova.

Da Vas podsetimo:  Uspeli smo da u ovih deset godina skinemo agendu Dobrice Ćosića da moramo da se odvojimo od Šiptara

Za nekoliko dana susreli smo se sa liderima pokreta Dveri. Izrazio sam interesovanje za njihove planove vezano za organizaciju protesta. Oni su se veoma začudili i rekli su da Boško Obradović nije bio dva mjeseca u SAD nego sedam dana i još dvije semice u Kanadi. U to vrijeme on je držao predavanja i susretao se sa predstavnicima srpske dijaspore u tim zemljama. Što se tiče pokušaja svrgavanja Vučićeve vlade, oni, po riječima predstavnika Dveri, nemaju takve planove budući da bi to za njih bilo samoubistvo. Pa sadašnja vlast se oslanja na podršku SAD i EU, kontroliše strukture moći, medije i imaju ozbiljne finansijske resurse.

Dveri se zalažu za savez Srbije sa Rusijom i predložili su Fondu Gorčakova da organizuju zajedničke projekte. Ipak, mi smo im objasnili da Fond ne može da se bavi politikom. Fond podrške javnoj diplomatiji Gorčakov sarađuje sa društvenim organizacijama. Ako mladi ljudi požele da stvore nekomercijalnu društvenu organizaciju mogu podnijeti zahtjev Fondu Gorčakova za finansiranje svojih projekata.

Za razliku od SAD i zemalja EU, Rusija ne računa na organizovanje prevrata. Naša zemlja želi da lideri zemalja, kako u Evropi, tako i van Evrope, misle isključivo o svojim nacionalnim interesima. Ako to bude tako oni će brzo shvatiti da im odgovara da se druže sa Rusijom i da realizuju zajedničke, uzajamno povoljne, projekte. Danas su lideri mnogih zemalja prinuđeni da ispunjavaju naredbe SAD, što je često u suprotnosti sa njihovim nacionalnim interesima. U prilog tome može se navesti projekat Južni tok. Svima je jasno da je on veoma povoljan i za Srbiju, i za Bugarsku, i za sve ostale zemlje Evrope. U slučaju njegove realizacije uspešno bi se oslobodili od zavisnosti tranzita gasa preko teritorije Ukrajine. Kako je poznato ova zemlja je više puta uzimala iz tranzitnog cjevovoda gas koji je bio predviđen za potrošače u drugim zemljama. Osim toga, situacija u Ukrajini teško se može nazvati stabilnom, jer se tamo nastavlja građanski rat.

Da Vas podsetimo:  Tužilaštvo mora biti zdravo

U procesu gradnje gasovoda Srbija će dobiti nova radna mjesta. Pritom, gradnju će platiti Gasprom, a Srbijagas će nadoknaditi svoj dio poslije, kada gasovodom pođe gas iz tranzitnog plaćanja.

Rukovodioci u Srbiji i Bugarskoj kažu da im gradnju Južnog toka zabranjuje Evropska komisija (EK). Ali, shodno zakonima EU, EK se ne može miješati u gradnju gasovoda i ta prava pripadaju nacionalnim vladama. EK ima pravo da određuje pravila eksploatacije gasovoda , kada su oni već sagrađani, pri čemu se to tiče Bugarske koja je u EU, a Srbija, kako je poznato, nije član EU. Pri tom, EK ne predlaže Srbiji i Bugarskoj nikakve alternativne izvore isporuke gasa. U posljednje vrijeme mnogo se govori o uvozu u Evropu utečenjenog prirodnog gasa (LNG). Za njegov prijem bili su sagrađeni specijalni terminali. Istina, bili su popunjeni sa 20 -30 % pošto su proizvođači LNG dali prednost isporuke svoje proizvodnje u zemlje Azije: Japan, Koreja, Kina, gdje će za gas plaćati 40-50 %, a ponekad i 100% više nego u Evropi. Tako da će evropski potrošači moći zamijeniti ruski gas za LNG, ako se slože da plate za njega najvišu cijenu.

Primjer Bugarske, očigledno pokazuje da pristupanje NATO i EU ne znači automatsko poboljšanje kvaliteta života – Bugarsku bukvalno „doje“ bogatije zemlje EU. Položaj Bugara bio bi još jadniji da nema 400 000 ruskih porodica koje su stekle svoje nekretnine u Bugarskoj. Osim toga, ruska kompanija LUKOJL je preuzela nafnoprerađivačku fabriku u Burgasu i sada je nivo plata u tom gradu dva puta veći od prosječne plate u Bugarskoj.

Očigledno je da bi Srbiji bilo mnogo korisnije da sačuva neutralnost i da dobiva korist od trgovine kako sa EU tako i sa Rusijom. Zasad, pak, Srbija, ide prema EU i NATO i malo brine o sopstvenim nacionalnim interesima.

Da Vas podsetimo:  LEČIŠ DRUGE, A KADA TEBI TREBA – PORAZ

Dobro je da Srbija ima dovoljno zdravog razuma i da se ne prisajedinjuje sankcijama EU. To je omogućilo Srbiji da suštinski poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju. Ipak, od 1. januara 2015. na teritoriji Srbije počeće djelovati svi zakoni EU. To znači da Srbija neće imati prava člana EU, ali će imati mnogo obaveza. Biće zanimljivo kako će se u tim uslovima ponašati rukovodstvo Srbije.

Sergej Parvosudov

Autor je direktor Instituta nacionalne energetike

Prevod: Milana Babić/Evroazija.info

Stanje stvari

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime