Nova namesnička vlast u Makedoniji svoje unutrašnje političke probleme preliva na Srbiju po tzv. „makedonskom scenariju“
1.
Pretpostavljam da velikoj većini u ovoj situaciji nedostaje mašte da bi shvatili šta se uopšte događa u Makedoniji. Iskreno i nama koji živimo u Makedoniji teško je da baš sve razumemo. Sa razlogom sam u nekoliko navrata o Makedoniji pisao kako geopolitičkoj kvadraturi kruga.
Ohridski sporazum je pre 15 godina sprečio da nacionalna konfrontacija ne preraste u pravi rat, danas bez poštovanja ovog sporazuma Makedonija ima šansu da postane doživotni invalid, jer „međunarodna zajednica“, nakon Bregzita, Trampa i svih ostalih izazova koji je očekuju, nema dovoljno ni vremena ni nerava za nas. Makedonija novođena spolja u ovom trenutku negde je između Scile i Haribde, odnosno političkog i bezbednosnog izazova kako promeniti ime sopstvenog naroda i države i realizovati Tiransku platformu. Sa svim posledicama koje takav izazov nosi.
2.
Na prvi pogled čini se da Srbi Makedonije nisu imali razloga da se mešaju u unutarmakedonski sukob. Ali okolnosti su bile takve da smo imali sve razloge da stanemo na stranu onih koji su bili tolerantniji u ostvarivanju prava Srba u Makedoniji. Iskreno smo se trudili da ne nasednemo na igru nepomirljivih polova makedonske politike tokom najteže krize u Makedoniji od proglašenja njene nezavisnosti. U svakoj prilici ukazivali smo na činjenicu da prvi put u modernoj istoriji srpskog naroda u Makedoniji niti Srbija niti mi Srbi iz Makedonije nismo bili i nismo dozvolili da budemo deo krize. Tačno je da je naše opredeljenje bilo, a samim tim i naš politički angažman, da budemo deo rešenja problema, a ne problem.
Inicijalna kapisla opšteg političkog zamešateljstva u makedonskoj krizi bez sumnje je platforma političkih partija Albanaca iz Makedonije dogovorena u Tirani. Naša je politička ocena bila da je Tiranska platforma izuzetno ozbiljna podrška projektu „Velike Albanije“, koji jeste jezgro antisrpske politike Zapada na Balkanu. Jer upravo se preko aktuelizacije „albanskog pitanja“ otvara novi prostor za dalje političke pritiske na Srbe i Srbiju i iznuđuju politički ustupci na našu štetu.
zaevvlada02Za nas je pogotovo bio neprihvatljiv deo Tiranske platforme koji u Sobranju Makedonije predviđa usvajanje Rezolucije o genocidu nad Albancima od 1912. do 1956. godine. Generalno, Tiranska platforma nudi sistem rešenja koji će biti u interesu samo albanske zajednice u Makedoniji, a na štetu Srba i svih ostalih, uključujući samu državu. Ona će samo pospešiti razvoj paralelnih društava, do dezintegracije, iako se dobar deo javnosti trudi da po ovom pitanju drži glavu u pesku.
3.
Istorijska zaostavština je poražavajuća, jer ekonomski osiromašenom regionu, koji je pritom demografski osakaćen i institucionalno razvaljen, sa slabim državama i državolikim tvorevinama, iznutra konfrontiranim do tačke pucanja, i narodima zaglavljenim u istorijskim ćorsokacima nije moguće posle svega jeftino prodati priču da postoji fer i ljubazna borba za životni prostor i egzistenciju.
Zato verujemo i nismo pokolebani u uverenju da, ukoliko ne uzmemo aktivno učešće u ovoj velikoj borbi, svoju sudbinu predajemo drugima. Nismo to želeli i zato smo se maksimalno angažovali da, ako bar ništa drugo, razobličimo Tiransku platformu u delu o genocidu. Vreme će pokazati da li smo i koliko uspeli da postignemo i na političkom i na diplomatskom polju. Što se tiče zvanične Srbije, ona je celo vreme pokazivala primetnu uždržanost povodom makedonske krize, što nam ponekad i nije bilo po volji.
4.
Posle ovoga, sigurno se pitate šta je cilj izazivanja šovinističke histerije protiv Srba u Makedoniji, protiv Srbije i na kraju protiv mene lično. Kao što je poznato, izvršen je politički atentat na međudržavne odnose. Pozivajući se na praksu iz 90-tih, nova namesnička vlast u Makedoniji svoje unutrašnje političke probleme počela je da rešava instrumentima spoljne politike, prelivajući ih, po tzv. „makedonskom scenariju“ na Srbiju, optužujući je neosnovano za mešanje u unutrašnje stvari, što se već videlo kroz lansirane diplomatske čarke. Kao da mi ne znamo da to uvek tako počinje – optužbama i proterivanjem diplomata, kao u našem slučaju iako je to urađeno „dogovorno”. Sami diplomate tu i nisu važne, oni su samo kolateralna šteta jedne apsolutno nemakedonske politike.
Makedonija, nažalost, kao i 90-tih godina, ponovo postaje „sigurna kuća“ za svaki antisrpski gest i akciju – rame uz rame sa Zagrebom i Tiranom, olakšavajući na taj način preuzimanje i učvrščivanje svoje namesničke vlasti i izvršavajući preuzete obaveze prema svojim pokroviteljima. Mnogi su zaboravili da je Makedonija 90-tih bila jedan od punktova za destabilizaciju, uporišna tačka za svaku vrstu političkog i diplomatskog pritiska i saučesnik u agresiji NATO 1999. na Srbiju.
5.
Govori albansih poslanika i njihova javna priznanja da su ratovali u paravojnim jedinicama UČK i ONA, kako su zbog albanskih šovinističkih ciljeva robijali, učestvali i u srpko-albanskom i makedonsko-albanskom ratu, bili otuženi za ratne zločine – sve je to samo najava novih napada na mir, na Makedoniju i Srbiju. Odgovorio sam im. Nikada nisam išao u zatvor, nisam ratni zločinac, nemam ni kriminalni dosije, protiv mene se ne vodi ni jedan postupak, nisam učesnik niti jedne korupcionaške afere, imam poneki saobraćajni prekršaj… Ali danas su takvi poslanici terorizma dobri i konstruktivni, a mi smo ti koji su loši i koji destabilizuju Makedoniju. Bez obzira na okolnosti, nama jedino preostaje da se političkim sredstvima borimo za srpsku pravdu u Makedoniji.
Oni koji je iz dana u dan uništavaju i ruše i iznutra i spolja nas ponovo pokušavaju da okarakterišu kao destabilizujući faktor, predstavljajući se kao dobročinitelji i demokrate. Postao sam meta političkog atentata koji traje, mislim na objavljivanje mojih prisluškivanih razgovora i dosijea tajne policije, uz harangu političko-policijskog podzemlja, kome je prethodila pretnja fizičkpom eliminacijom i obračunom sa mojom porodicom od strane načelnika policije iz Kumanova. Sve ovo sa ciljem da tako izložen pritisku i javnom poniženju, uprkos svim dobrim običajima, razumnom ponašanju i elementarnoj kulturi javnog ophođenja, da bi se poslala preteća poruka da odustanemo i meni i svim Srbima u Makedoniji spremnim da krenu putem nacionalne i intelektualne odgovornosti. Ali naša politika nikada nije niti je ikada bila beznadežno provincijalna i isključiva, i nikada nismo odustali niti ćemo odustati od rizika koje donosi sopstveno mišljenje.
6.
Uz makedonsku kvadraturu kruga ide i konstrukcija o ruskoj krivici za događaje u Makedoniji. To znači da neko drugi postavlja svakojake uslove, ispostavlja nerealne zahteve u pogledu unutrašnjeg uređenja, imena države i teritorijalnog integriteta i suvereniteta, sistematski i uporno destabilizuje Makedoniju, a pritom krivi Rusku Federaciju iako ona podržava suverenitet i celovitost Makedonije, njen ekonomski napredak i svaki drugi progres.
Preko glave nam je licemerja SAD i EU i politike dvostrukih aršina u kojoj neko uživa zaštitu za svoje terorističke aktivnosti, uživa otvorenu zaštitu za najcrnji kriminal, zaštitu da slobodno liferuje i vrši trgovinu nelegalno stečenih prisluškivanih materijala, a da pritom niko ne odgovara. A mi, mi da ne možemo ni da radimo i sarađujemo sa našim starijim bratom Rusijom, bez kog nećemo moći da se odbranimo i zaštitimo od projekta uništenja našeg nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta, pa čak i golog fizičkog opstanka.
7.
Srbija je bezbroj puta do sada, bez obzira na određene ispade makedonskih političara, pokazivala i pokazuje otvoreno prijateljstvo prema Makedoncima i Republici Makedoniji. Srpski narod u Makedoniji je nesebično, ponekad i na svoju štetu, davao doprinos unapređenju zajedničke saradnje na svim poljima. Mi smo inače poznati kao jedini narod na svetu koji do sada uopšte nije uračunavao to šta je ko rekao ili uradio protiv nas. Nadam se da ćemo taj pristup promeniti – i mi i država Srbija.
8.
Kakav će sve biti naš odgovor parapolicijskoj kampanji i izvršiteljima antisrpskog inžinjeringa u Makedoniji, ne bih želeo da predviđam, ali samo želim da naglasim da ne postoji samo logika njihovih namera nego postoji i logika stvari koja će se kretati od pozivanja nadležnih državnih institucija da obavljaju svoje zakonom utvrđene obaveze, pa sve do suda u Strazburu.
Pre svega, nisu ovo 90-te. Zločinačko udruživanje na šovinističkim antisrpskim osnovama – niti ono staro, a pogotovo ovo novo – ne bi trebalo i ne sme biti zaboravljeno. U ime tolerancije ne bi smeli više da tolerišemo netoleranciju, jer time samo pokazujemo slepilo za realnost koja nas opkružuje.
9.
Mi, naravno, znamo da se brinemo o sebi i ne želimo da opterećujemo Srbiju niti njen položaju u međunarodnim političkim odnosima i ostvarivanju regionalne saradnje. Samo skrećemo pažnju da život na ovoj balkanskoj vetrometini nikako nije i ne može da bude jednostavan. Da bi se održali, potrebne su druge osobine. Ja zaista verujem da ih mi Srbi iz Makedonije i Srbija posedujemo, jer su one neophodne za opstanak. Nismo nepametni da nismo u stanju da prepoznamo šta je to što je dobro za nas. U ovoj fazi razvoja srpskog nacionalnog korpusa u Makedoniji, a i u celom regionu, potrebna je – znači nedostaje – institucionalno organizovana, svrsishodna i sistematska podrška naše otadžbine Srbije. Ona je preduslov za uspeh svih naših zalaganja i inicijativa.
Da završim u ličnom tonu. Ja – Ivan Stoilković – Srbin i državljanin Republike Makedonije, poštujem Ustav države i njene zakone, volim Makedoniju i njen narod, i ta ljubav nije u suprotnosti sa ljubavlju prema mom narodu i mojoj matičnoj državi. Ne volim Makedoniju razularene antisrpske elite, koja na antisrpstvu uzdiže sebe i hrani naše neprijatelje na svoju i štetu sopstvenog naroda i sopstvene zemlje. Volim onu – još uvek, hvala Bogu, postojeću – Makedoniju koja nije u suprotnosti sa mojim granitno čvrstim srpskim korenima i vrednostima.
Ivan Stoilković
www.standard.rs
