Autonomaštvo kao dijagnoza (2)

0
746

vojvodina-republika-grafiti-novi-sad-autonomasi-autonomija-separatizam-separatisti-tanjug-jaroslav-pap-jpg_660x330Svedoci smo najezde internet portala i grupa na društvenim mrežama koji svako pozivanje na istoriju smatraju „nacionalističkom“ provokacijom, a svaki glas  upućen njihovom neznanju i kompleksu  nastalom  gubljenjem identiteta nazivaju „fašizmom“, šireći mržnju prema svemu što je srpsko. Upravo oni koji se kriju iza promocije ljudskih sloboda i prava zaboravljaju reči američkog pisca Čarlsa Bukovskog:  Kad za nekog čujem da kažu da je  „fašista“, ja znam da je to čovek koji misli svojom glavom.  Dragoš Kalajić, srpski mislilac i publicista svojevremeno je izjavio da je u svetu mondijalističke okupacije, kako je on nazivao poredak u kojem žele da nas primoraju da živimo, najveći kompliment dobiti etiketu „fašiste“.  U najvećim broju slučajeva, kaže on,  to znači da ta osoba raspolaže nepobitnim argumentima, te oni koji mu takve etikete lepe zapravo  priznaju da ne mogu da se suprotstave snazi argumenata.  Otuda se nedostatak argumentacije svodi na taktiku pravljenja „galame po selu“. Granice normalnog pomerene su štetočnskim rijaliti programima, te se posledično javio izvestan broj onih kojima je sasvim „vojvođanski“ da se kultura u Srpskoj Atini brani golim zadnjicama, i mokrenjem po izlozima galerija, čega smo ovih dana na žalost svedoci, zaboravljajući da iznad slobode postoji pravo svakoga na poštovanje, i da ukoliko toga nema, umesto slobode imamo anarhiju.

Čitajući na gorepomenutim autonomaškim  sajtovima prostačke, neretko i proustaške komentare ispod zapaljivih antisrpskih tekstova ,  čovek se mora zapitati kakvi se to bolesni umovi kriju iza ovakvih fantomskih stranica, i ko to po ceo dan ima volje i vremena da bljuje zlo i mržnju, „lajkuje“ sv ei svašta,  a sve na veštački stvorenoj atmosferi međunacionalne netrpeljivosti za koju u stvarnosti na prostoru Vojvodine nema plodnog tla, te se uporno  veštački fabrikuje. To prepoznaje svaki pošten i iskren žitelj Vojvodine bio on Srbin, Mađar, Slovak,  Rusin ili pripadnik bilo kojeg drugog naroda. Po ko zna koji put mediji, pre svega oni u vlasništvu stranih kompanija i sumnjivog kapitala uzimaju ulogu istražnog organa, sudije i dželata, koristeći crnu hroniku u stvaranju atmosfere međunacionalnog linča.  Svi ti sajtovi na kojima se potom istresa ogromna količina mržnje pod plaštom „ljubavi, bratstva i jedinstva“ imaju svoje vlasnike. Neki od njih i nisu fantomski, jer su im glavni i odgovorni urednici poznati.  U toku šetnje članova Demokratske stranke održane pre neki dan u Novom Sadu, iz grla Novosađana koji su sa strane sa podsmehom gledali na kolonu od oko 2000 pristiglih iz svih krajeva Srbije da čuvaju svoje sve mekše stolice,  orilo se „Dinko ustašo“,  prepoznavši u koloni  demonstranata glavnog i odgovornog urednika jednog od takvih sajtova, koji svojim izmišljotinama nije zaobišao ni internet portal Koreni i njegovog urednika. Novosađani su Dinku rekli svoje, te iako je bio na biciklu, reči osude su ga stigle. Da li je zaista sve dozvoljeno u Srbiji i dokle će biti? Hoćemo li najzad postati pravna država i sačuvati barem minimum dostojanstva? Ima li osim na internetu, i u zbilji još ko hrabrosti da stane na put neukusu, da brani i odbrani dostojanstvo poimanja kulture kao što to čini direktor Kulturnog centra u Novom Sadu? Braneći sveti simbol hrišćanskog raspeća,  doživeo je pretnje smrću. Ovakvo poimanje ljudskih prava i kulturnih vrednosti liči na smetlište sa koga se širi neizdrživ smrad.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Autonomaštvo je bolest

Idejni tvorci „vojvođanske nacije“ kao papagaji ponavljaju priče prema kojima se narodi koji žive na teritoriji srpske države svode na nekakve divljake koji zbog svog nacionalnog identiteta ratuju među sobom. Samo onaj ko ne zna da su šajkaški Srbi imali dobre odnose sa domaćim Švabama može da poveruje u takve budalaštine. Uostalom dovoljno je pogledati nacionalnu strukturu ranije pomenute Velike narodne skupštine 25. novembra 1918. Od ukupno 757 delegata,  Srba je bilo 578, ali i 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 6 Nemaca, 3 Šokca, 2 Hrvata i 1 Mađar. Očigledno, međunacionalni odnosi i međunacionalno razumevanje na ovim prostorima  bili su još tada na visokom nivou.  Zato patetično i smešno zvuči objava preuzeta sa jednog od autonomaških internet glasila koja prilično nepismeno, ali dovoljno jasno kaže sledeće, (citiram):

“ Kao jedni od principijelnih zagovornika ideje stvaranja nadnacionalne Vojvođanske nacionalnosti (oslobođene svih nacionalnih i verskih stega i okvira – posebno onih koji promovišu Nepoverenje, Sumnju i Razdor – kulminirajući u Mržnji) – bazirane na utemeljenom – istorijski i kulturno zasnovanom, i posvedočenom – teritorijalnom i regionalnom identitetu, Mi ne vidimo u svemu – nikakve klice Nacionalističkog društva… Naša jedina Funkcija je Promovisanje Prevazilaženja Razlika – koje vode gore navedenim – a negativnim pojavama – čije osnove često nalazimo u tuđim interesima…
Istorijski dokazano i potvrđeno – da gotovo svi Nesporazumi – Sumnje – Nepoverenja – Mržnje – Sukobi i Pogibelji na tlu Vojvodine – isključivo potiču iz Planova i Interesa drugih (tzv. “matičnih država“). Kumulativno nazvani “Vojvođani(ke)“ – nikad ne bi međusobno ratovali i ubijali se – da ih na to nisu bodrili – i nagovarali drugi; sasvim sigurno ne u tolikoj meri i srazmeri.

Da Vas podsetimo:  Rvače ne pogađa, zar ne?

Nije teško zaključiti da za autora ovog teksta 80% Srba u Vojvodini ne živi u svojoj državi, nego na nekakvoj „ničijoj zemlji“ jer kao i ostalih 20% imaju tamo neku „matičnu državu“.  Čim je „ničija“, onda može biti i „svačija“, samo ne može da bude ono što jeste –  srpska.

Da li pomenuto „kumulativno“ stvaranje novih nacionalnih  identiteta znači da svi narodi Evrope, poznate po mnogobrojnim ratovima, treba da se odreknu svog imena i istorije, kulture u korist mira? Postoje vrlo jasni razlozi koji takav put karakterišu ne samo pogrešnim, već i opasnim. Međutim, čak i da se složimo da čovečanstvo tome treba da teži, zašto da takav eksperiment in vivo krene baš od nas Srba?  Zašto se, umesto na našem malom i izmučenom, takav mondijalistički projekat ne inicira kod nekog  trenutno moćnijeg naroda koji čini stub EU, a čije nacionalno pitanje ne nosi teret problema sa susedima koji pokazuju otvorene teritorijalne pretenzije?  Zašto se ne krene od onih koji u cilju prekrajanja granica pokušavaju da okrive Srbiju i srpski narod za izbijanje Prvog svetskog rata izokrećući istinu do te mere da se Gavrilo Princip, srpski revolucionar i heroj, optužuje za terorizam?

Pritisnuti između ismevanja tradicije i uvođenja novotarija neretko krajnje sumnjivog konačnog cilja identitet i dostojanstvo jednog naroda postaju žrtva. Živimo u vremenu razaranja nacionalnih država i njihovih ekonomija, i pokušaja stvaranja globalnog birokratskog aparata, u svetu koji nasilno projektuju, na  globalnoj eliti, „prihvaljivih“  500 miliona gladnih duša bez razuma i bez te iste duše i nešto malo onih u vrhu piramide moći.

Čitava Evropa deklarativno teži jedinstvu u okviru EU zarad uspostavljanja bližih veza izeđu naroda i država, i lakšeg protoka robe i novca, a nas uporno siluju tvrdnjom da, ako se nastavimo deliti,  da će nam neizostavno biti bolje. Zaista koliko treba biti ispodprosečno inteligentan pa u to poverovati?!  Takvo stanje svesti je bolesno, a protiv bolesti se bori. Bolest se leči. Bolest se pobeđuje!

Da Vas podsetimo:  Moćne i lekovite! Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina

Za www.koreni.rs

Svetozar Pešić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime