Jedan od najvećih državnih poslova, gradnja Koridora 10, izmešten je 2009. iz Javnog preduzeća Putevi Srbije u novo preduzeće Koridori Srbije, koje ima sve karakteristike private firme. Iako formalno država kontroliše ovo preduzeće, Koridori Srbije prema svom statutu “imaju sva ovlašćenja i istupaju u svoje ime i za svoj račun”. Kako to izgleda u praksi jasno se vidi se, kako je objašnjeno, radne verzije izveštaja Radne grupe Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.
Najveći deo sredstava izdvojenih za gradnju koridora u Srbiji su međunarodni krediti, koje je država dužna da vrati.
Koridori Srbije osnovani su ne da bi sami gradili puteve, već da bi se bavili posredničkim poslom – država obezbedi kredit, a zatim prepusti Koridorima Srbije da izaberu najpovoljnijeg izvođača, nadziru realizaciju posla, rešavaju pitanja eksproprijacije i raspolažu sredstvima.
Da postoji osnov za istragu o poslovanju Koridora Srbije pokazuje i izjava resorne ministarke Zorane Mihajlović 13. aprila 2015.
Kako je tada rekla, za Koridor 10 svojevremeno je izdvojeno 1,1 milijardi evra, a ispostaviće se da je država platila najmanje pola milijarde više na ime odštetnih zahteva izvođačkih firmi i loše eksproprijacije.
„Ispašće da smo mogli da uradimo koridor i po”, rekla je tada Mihajlovićeva.
Koliko je ovakva odluka države bila pogrešna i po svemu sudeći štetna može se videti na sledećem primeru:
Koridori Srbije su kao najpovoljnijeg izvođača 2012. angažovali grčku firmu Aktor na jednom delu deonice Koridora 10 Niš-Dimitrovgrad.
Već u januaru iduće godine potpisuju ugovor za još jedan deo na istoj deonici, a 2013. istoj firmi dodeljena je i gradnja trećeg ovog dela Koridora 10.
Uprkos probijanju rokova i povećanju cene radova, Koridori Srbije s firmom Aktor potpisuju u maju 2016. još jedan ugovor za obilaznicu oko Dimitrovgrada.
Grčka firma Aktor na ovim poslovima, kako tvrde u Koridorima Srbije, samostalno angažuje podizvođače. Na osnovu četiri ugovora s Koridorima Srbije Aktor je angažovao 19 podizvođačkih i kooperantskih firmi, od kojih neke imaju i po dva i više ugovora, za više delova puta.
Insajder će se podizvođačima detaljnije baviti sutra u toku dana.
Kako je gradnja poskupela 20 miliona evra
Ministarstvo za saobraćaj, građevinatstvo i infrastrukturu formiralo je Radnu grupu sa zadatkom da utvrdi sve činjenice u vezi s kašnjenjem završetka upravo deonice od Niša do Dimitrovgrada, odnosno do bugarske granice. Izveštaj je završen 27. decembra prošle godine, ali kada je nedavno dospeo u javnost iz Ministarstva je saopšteno da je reč o radnoj verziji.
Na pitanje Insajder.neta, u ovom Ministarstvu su naveli da će izveštaj biti konačan “onog trenutka kada ga usvoji Radna grupa” i da očekuju da se to dogodi uskoro.
Radna verzija izveštaja se odnosi na deonicu ukupne dužine 48,7 kilometara, podeljenu u četiri dela. Ukupna vrednost sva četiri ugovora je 172,8 miliona evra.
Radna grupa konstatuje da su kompaniji Aktor na sve četiri deonice plaćani dodatni avansi, da su toj kompaniji vraćani depoziti, isplaćivani odštetni zahtevi, plaćani materijali… ukupno 23,3 miliona evra.
Koridori Srbiji, navodi se u radnoj verziji izveštaja, ne reaguju na to što država sve plaća unapred i preko ugovorenog, a izvođač ne poštuje obaveze kada je reč o rokovima. Koridori Srbije, suprotno svakoj logici, pristaju na nove anekse, nisu pokrenuli pitanje naplate štete niti raskida ugovora, navodi se u izveštaju Radne grupe.
Dok iz Ministarstva najavljuju da će biti utvrđeno kako je radna verzija izveštaja dospela u javnost, mnogo su važnija pitanja poput onog koliko je oštećen državni budžet “nezainteresovanim odnosom” Koridora Srbije prema rokovima izgradnje, da li je neko od toga nezakonito profitirao, da li će i ko snositi odgovornost.
„Krivi su oni pre nas“
Umesto odgovora na pitanja zbog čega su s kompanijom Aktor potpisivali anekse i uplaćivali novac unapred, zašto nisu kontrolisali radove, v.d. direktora preduzeća Koridori Srbije Dmitar Đurović je za Tanjug rekao da je za kašnjenje radova kriv Velimir Ilić, koji je radnu verziju izveštaja izneo u javnost uz objašnjenje da to radi jer nije dobio funkciju koja mu je, kako je rekao, obećana u Koridorima Srbije.
Đurović tvrdi da su razlog kašnjenja gradnje koridora loši idejni projekti koji su rađeni upravo u vreme kada je na čelu nekadašnjeg Ministarstva za kapitalne investicije bio Velimir Ilić, i to od 2004. do 2007.
Nije, međutim, objasnio kako je moguće da je država Srbija uzimala, a strani kreditori odobravali, sredstva na osnovu “loših projekata”. Osim toga, i projekte su platitli građani Srbije, pa se postavlja pitanje da li je Đurovićeva izjava povod da nadležne institucije istraže da li je i zašto Ministarstvo na čijem je Ilić bio čelu plaćalo “loše projekte”.
Podsetimo, Ilićeva Nova Srbija donedavno je bila deo vladajuće koalicije, iz koje je izašla uz objavljivanje kompromitujućih informacija o predstavnicima vlasti i jer Ilić “nije dobio ono što mu je obećano”.
www.insajder.net
