Avioni, kamioni … i luft baloni

0
932
Foto: YouTube Screenshot

Ovaj bi se tekst mogao smatrati i drugim delom prethodnog teksta „Donator – u svoje ime a za tuđ račun“, jer u suštini problem je isti – arčenje državnih, iliti narodnih para, a pošto sam i ja deo predmetnog naroda, ovlašćen sam dakle da o tome i kažem koju.

Dok sam bio u poslu (spoljna trgovina) imali smo jedan izraz kad hoćeš u najkraćem da opišeš nekog megalomana sa kim si se sastao – avioni, kamioni … u značenju – pusti, ne vredi više o tome. Nažalost, ovde je stvar mnogo ozbiljnija – pustio bih ja njega, ali neće on mene, odnosno moje pare.

Juče je, u okviru redovnih državnih konsultacija sa srpskim filijalama iz inostranstva, održan sastanak Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, sa Željkom Cvijanović, predsednicom Republike Srpske – konstitutivnim delom susedne nam države Bosne i Hercegovine i vazda ovlašćenim – Miletom Dodikom, našim zemljakom sa prebivalištem u beogradskom Dedinju, na privremenom radu u pomenutoj susednoj državi, na dužnosti jednog od članova njenog predsedništva. 

Bilo je reči o aktuelnim investicijama Republike Srbije u Republiku Srpsku – izgradnju aerodroma u Trebinju, što prisutne pretstavnike Republike Srpske nije mnogo zanimalo, jer takve se investicije podrazumevaju i to je problem onoga ko daruje, a ne onoga ko dar prima. Njih je više interesovalo, razume se samo principijelno, pitanje – ako Kosovo može da zahteva izlazak iz Srbije, zašto Republika Srpska nema pravo da zahteva izlazak iz Bosne i Hercegovine, što bi da nije bilo nedavnih ratova na teritoriji Kosova – koji je okončan rezolucijom Ujedinjenih nacija 1244 i teritoriji Bosne i Hercegovine – koji je okončan Dejtonskim sporazumom, bilo ne samo retoričko već i logično pitanje, međutim naš predsednik je čvrsto ponovio svoj stav – da je za njega Dejton svetinja, ali tu je već reč o politici, a ja se držim one sintagme da je politika kurva, pa ne bih više o tome, jer  se u te poslove slabo razumem.

Idemo na narečenu izgradnju aerodroma u Trebinju, što bi bio posao u koji se pomalo  i razumem, a to malo znanja o tim poslovima nakupio sam svojevremeno radeći u Energoprojektu, kao pravnik, na ugovaranju tih poslova, u vreme kad je ta firma bila sedma u svetu po obimu izvođenja investicionih radova.

Elem, prisutna na pomenutom sastanku, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, poznati stručnjak za radove iz tih oblasti, a naročito izgradnju aerodroma, reče da bi avioni sa tog aerodroma mogli da polete već 2022. godine – preostalo je još samo da od nekoliko potencijalnih lokacija odaberemo onu najpovoljniju, ali najvažnije je da je odluka o izgradnji aerodroma doneta.

I tu ja, sa ono malo znanja o tome što gore pomenuh, već postadoh zbunjen. Nisu valjda u međuvrmenu u građevinarstvu i nauka i praksa i Zorana Mihajlović toliko napredovali da sve ono što prethodi konačnom odobrenju projekta – u građevinskom, a ne u plitičkom smislu, zna unapred i to napamet – feasibility report, feasibility study, idejni projekat, glavni projekat, silne dozvole nadležnih organa, eksproprijacija zemljišta – ugovori sa prethodnim vlasnicima, izvođački projekat, pa ugovori sa izvođačima radova – javni tenderi, nadzornim organom …, a za sve to po mojoj skromnoj proceni je potrebno bar onoliko vremena koliko nadarena ministarka reče da je potrebno do poletanje aviona.

I ne samo to, Ministarka reče i da će izgradnja pomenutog aerodroma koštati oko 50 miliona eura, iako u ozbiljnom građevinarstvu nema ništa na „oko“, već na bazi kalkulacija o svakoj poziciji radova, a to i zbog toga što ako, na primer, odstupanja na terenu budu, na primer, do + – 10 % to ima jedan a van toga drugi pravni tretman, da vas ne zamaram oko tih detalja.

I dalje, Ministarka zna da će taj aerodrom biti veoma rentabilan, ima već i relevantnu procenu o broju putnika, količinama tereta i sl. iako je na 30 kilometara odatle aerodrom u Ćilipima, a na oko 80 kilometara aerodrom u Podgorici … ali jedino je važno da je odluka o izgradnji aerodroma doneta.

Da, ne pomenuh i to da nije poznato kako će na tu već donetu odluku reagovati federalni organi iz Sarajeva iliti kako bi na, na primer, naši organi reagovali ako bi albanski premijer Edi Rama doneo odluku o izgradnji aerodroma u Preševu – iako su u blizini i prištinski i niški aerodrom, ali rekoh gore da je to politika i da je politika kurva, a ja se u te poslove ne razumem.

Predrag Rakočević
Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime