Na dan Bogojavljenja, na reci Jordan, Isus Hrist, gospod naš, došao je da ga Sveti Jovan Preteča krsti. Tri puta zaronivši u vodu, Isus je kršten, a Bog se sa nebesa javio da kao Otac Sveti označi početak misije svoga Svetog Sina i spustio je na njegovo rame Duha Svetog u obliku bele golubice.
Od tada, od tridesete godine svog života na Zemlji, Isus gospod naš, počinje da pokrštava ljude i da ih uvodi u veru, spasavajući ih od greha i razvrata u koji su upali.
Srpski Narodni Front se nada da će i naš početak rada i povratka srpskog naroda na pravi put, put ujedinjenja i spasenja, put solidarnosti i milosrđa biti u duhu ovog velikog praznika-da nam se jave i Otac i Sin i Duh Sveti i da konačno čujemo njihov glas!
Da se srpski narod opere od greha izdaje i kukavičluka koji su nas umrtvili i telom i duhom.
Da se ponovo rođeni u svojoj vekovnoj pravoslavnoj veri saberemo i okrenemo duhovnim vrednostima.
Vratimo se izvoru našeg postojanja, našoj pravoslavnoj civilizaciji, napuštajući Zapadni put prodaje duše i moralnog razvrata, vratimo se našoj mnogobrojnoj pravoslavnoj braći koja pružaju ruku spasa!
Neka nam svima pomogne Bogojavljenje da nam se ponovo Bog javi i pogleda na mučeni srpski narod.
Neka se srpski narod što pre pokaje i probudi, a Srpski Narodni Front krenuće u svoju misiju buđenja Srbije na ovaj presveti dan.
Kucaćemo na sva vrata i molićemo svakoga da se otrgne od slabosti i očajanja, da se bori za spasenje svoje duše, spasenje svoje porodice i spasenje svoje jedine postojbine-Srbije.
Govorićemo istinu da bi razbili ovu opsenu od laži, govorićemo glasno i slobodno na svakom mestu gde god ima ljudi. Govorićemo dok se svakom ne otvore oči i dok ne padnu ovi zidovi tame, dok se ne smaknu sve dušmanske maske. Govorićemo jer istina sve prepreke lomi, govorićemo sve dok sloboda ne zasija na našem sivom, porobljenom nebu.
Što je rasuto sabiraćemo, što je posvađano mirićemo, što je palo podizaćemo i sve tako dok i poslednji ne ozdravi.
A onda, da ustanemo zajedno, svi kao jedan, da se svojim duhom i slobodnom voljom izborimo- neka tada Carstvo svetlosti i ljubavi u Srbiji pobedi Smrt, Zlo i Tamu!
I nijedan čovek ostavljen biti neće, nijedan neće biti zaboravljen, jer isuviše malo nas je ostalo da bi nagađali hoće li se svako pribrati sam od sebe ili će potonuti u očaj i samopogubljenje.
Nikoga nećemo ostaviti da sam vodi ove teške bitke sa bedom i sa očajanjem, sa iskušenjima velikim i sa slabostima ljudske duše, koja danas tako strada i koja je puna tuge.
Ipak, naš put nije ni previše težak ni dugačak, upravo zato što se brzo obruči oko nas stežu- blisko nam je i spasenje. Mi moramo samo što brže sabiti redove, brže od dušmana koji to već uveliko čine i unapred već trljaju ruke na zlo spremne.
Spasenje je tu, u nama je ta svetlost koju tražimo-samo da nekako ipak čujemo zvona što uveliko zvone da nas bude i da nam opasnost jave.
Po Srbiji požari već davno gore ko hoće da vidi-gori nam Kosovo, gori Vojvodina, u plamenu Raška nam se gubi!
Zvona zvone, ali su Srbi gluvi od halabuke slatkih obećanja koju tuđin stvara. Vatra gori, ali Srbi ne vide plamen od magle šarenih laža iz Evrope.
Zato ćemo svojom bratskom rukom da prenemo svakoga Srbina, da mu ljubavlju dotaknemo srce i rasteramo misli crne.
Budićemo uspavane i lažima otrovane, da se trgnu od zlokobne sudbine što preti, istinom ćemo okrepiti malaksale kao gutljajem svete Bogojavljenske vode.
Došlo vreme da se sabiramo, treba da se zasadi svaka njiva, da se uposli svaka ruka, da se uteši svaki čovek – vera, nada i ljubav da nam daju novu snagu.
Da se svi složimo, kako bi Srbiju iz pepela digli i nanovo sagradili, sopstvenim snagama i sopstvenim znanjem: kad smo tako činili, tad nam je jedino dobro i bilo!
Da se dečicom rumenom i zlatnom podmladi svaki dom i da svuda niču nove kuće.
Da se Srbija smehom ori, da glagolja i žamori, da se Srbi kao pčele roje i da neprijatelji ne mogu da nas prebroje!
Da se zdravi rađamo i zdravi živimo, sve množeći seme pravoslavlja.
Da nam zemlja na sve strane ponovo procveta i zamiriše opojnim mirisom slobode!
Da su nam crkve opet pune veselih ljudi koji u međusobnoj ljubavi i poštovanju žive!
Da su nam domovi puni dobra svakoga i obilja hrane- da nikada i niko više ne gladuje!
Da se istinski okrenemo sebi- ne dajmo da nas savladaju lenjost i lakoverje – u tuđinu koji na nas mrzi, uzaludno ne tražimo spasa!
Moramo se jačati, rađati i živeti, pa iako lako nije, ne odustajmo već kod prve bare na sredini našeg puta. Pregaziti, zaobići, preskočiti, prebroditi- sve se može, osim da se odustane bez ikakvog truda.
Moramo se naučiti da svaka pobeda žrtvovanje traži, ne možemo samo čekati na med i na mleko koji sami teku. Život je rat sa Đavolom i iskušenje, borba počinje svakoga jutra, a veče naš trud ceni i sabira.
A zato što u prošlosti svojoj nismo hteli da se borimo za sebe, a za Srbiju nismo hteli da odolimo iskušenjima niti išta da pretrpimo, zato nas sada sustižu sve paklene muke.
Zato što smo odbacili sebe, a prigrlili Zapadne idole, zato što smo išli lakšim putem , okrećući jedni drugima leđa- zato sada propadamo i svako nas udara po glavi i otvoreno vređa.
Pokajmo se za slabosti naše, za prošlost u kojoj smo po svaku cenu samo hteli udovoljavati telu, da uživa i da bezvredne stvari ima, a sada plačemo-jer prevelika je žrtva koja je zbog pohlepe i olakog sticanja novca data.
Zatire nam se ime i gasi se rod celi-zemlju nam otimaju, kupuju i cepaju na krvave komade.
Brat je bratu okrenuo leđa, pa iako gledamo kako živi tonemo sve više u glib i živo blato- delimo se i dalje, svađamo i lažemo sebe kako još vremena ima.
Neumitno vreme kao pesak curi, poslednja zrnca ka dnu već jure na peščanom satu pustinje ove naše! A Srbin i dalje, kao omađijan i proklet, mirno gleda kako život curi u samrtnu jamu.
Ma hajde kukavče, nesretniče, slabotinjo- odoli tom iskušenju, jer svaka muka za kratkog je veka! Uporan i strpljen je spašen, a samo hrabre sreća prati! Stegni pesnice, izdrži, pretrpi!
Odmah i bez oklevanja, da svečano i čvrsto brat bratu pruži ruku i da naša sloga bude poraz vragu, a nama veselje!
Upozoravam da se niko više na predaju ne usudi, pre nego što borba još ni počela nije!
Komandujem da se niko ne drzne da povlačenje svira-makar da ja sam ostanem, da iza mene niko ne stane, makar bio jedini koji će još uvek da se bori i koji će možda i da strada- naređujem da ne trubite nikada predaju, neka nikada u nama ne ugasne nada!
Tražim da se niko više grehom izdaje svoga roda ne ukalja, nek niko u Srbiji više ne uzmiče ni jednu stopu, ni jedan pedalj da ne damo otadžbine naše!
A u ovoj noći koja Krstovdan i Bogojavljenje spaja, onima koji ostanu budni, Bog će ispuniti samo jednu želju, ako je čista duša onog koji sa neostvarenim snom čeka Bogojavljenja zoru.
Ja verujem da je duša srpska čista kao Sunce i da blista kao najčistije zlato. U vatri mučenja i stradanja sagorelo je đubre, a samo se pročistilo sve ono što vredi.
I zato hajde da se svi mi, što smo goreli i stradali do pročišćenja, da se zajedno pomolimo u ovoj čudesnoj noći – za samo jedan san i njegovo što bliskije ostvarenje.
Nek se vascela i verujuća Srbija nanovo okupa u svetoj vodi krštenja.
Neka se cela Srbija odrekne od svekolikog greha u kome se davi i poslednjim dahom grca.
Neka Srbija ustane ponovo krštena u pravoslavlju- blistava , ponosna i čista!
Neka se ujedinimo već jednom i za svagda- u ime pobede naroda i Srbije spasa!
Sa iskrenim žarom i verom pročitajmo zajedno i molitve ove zaboravljene.
Pozovimo imena Gospodnjeg molitvom iz srca i duše i on će da nam se uistinu i javi :
Gospode, kako je mnogo neprijatelja mojih! Mnogi ustaju na mene.
Mnogi govore za dušu moju: nema mu pomoći od Boga.
Ali Ti si, Gospode, štit koji me zaklanja, slava moja;
Ti podižeš glavu moju.
Glasom mojim vičem ka Gospodu,
i čuje me sa Svete gore svoje.
Ja ležem, spavam i ustajem, jer me Gospod čuva.
Ne bojim se mnogo hiljada naroda što navaljuju na mene.
Ustani Gospode! Pomozi mi, Bože moj!
Jer Ti biješ po obrazu sve neprijatelje moje;
Ti razbijaš zube bezbožnicima.
Od Gospoda je spasenje.
Neka bude na narodu tvom blagoslov tvoj. Da nam se Bog javi! Vaistinu neka nam se javi!
