Bahatije, bezobzirnije, besramnije

Taman kada čovek naivno pomisli da je naprednjačka propagandna mašinerija dostigla svoj vrhunac, da bezobzirnije, bahatije i besmislenije ne može, suoči se sa činjenicom da, kada je reč o gospodaru Vučiću i njegovoj naprednoj družini, uvek može gore. Da bukvalno ne postoji to što oni neće zloupotrebiti u cilju gospodarove promocije.

A kada se to već ima u vidu čemu dreka koja se u javnosti digla povodom desanta naprednjačke bolumente i njihovih “nezavisnih” i “slobodnih” na Institut za majku i dete. Šta je bre epidemije gripa, koja je uzgred budi rečeno već odnela na desetine života, šta su moralni principi i empatija prema teškoj bolesnoj deci i u krajnjem slučaju elementarna odgovornost u odnosu na samoreklamerstvo gospodara Vučića. Naročito u trenutku kada građanski protesti postaju sve masovniji i intezivniji pa je gospodaru Vučiću i njegovim, s konca i konopca skupljenim, naprednjacima je promovisanje itekako potrebno. Pre svega kako bi sami sebe, pa tek onda sve ostale, ubedili kako ih narastajuće građansko nezadovoljstvo ni najmanje ne zabrinjava i ne plaši, a u takvim situacijama je svejedno koga će najbestidnije zloupotrebiti. Bolesnu decu, mizerno plaćene i obespravljene radnike, penzionere, pravosuđe, policiju…

Samo koliko god se naprednjačka propagandna mašinerija trudila sve više Srbistanaca postaje svesno da se onim čime se služe gospodar Vučić i njegova naprednjačka družina, može koristiti samo neko koga krasi potpuno odsustvo moralnih stega.

A, kada moral, stid i osećaj sramote postanu nepotrebi balans, umesto da budu vrlina, onda nikakav problem nije obrušiti se na sopstvene partijske pajtose koji ti omogućavaju da budeš tu gde si. Baš onako kako je to ovih dana učinio naš nenadjebivi čačkonačelnik Milunčić zapišavši i predsednika lokalnog parlamenta i odbornike vladajuće koalicije jer su, uprkos njegovoj i volji Gradskog veća, a sve zarad trulih koalicionih kompromisa praktično izglasali nepoverenje direktorki PU ”Moje detinjstvo”, a ona odmah potom dobila Svetosavsku nagradu. Razumljivo je i očekivano da Milunče posle ovakve bruke želi da se iz svega izvuče, kako bi narod rekao kao puvanjak iz gaća, ali se postavlja pitanje hoće li se povodom svega i zašto neće oglasiti napredni odbornici i predsednik Skupštine Šojić-Trifunović.

Naprosto da im je iole stalo do istine, etike i dostojanstva oni i ne bi ni bili tu gde su. Uostalom nije li Majakovski rekao da su se uslovi društvene promene stekli onog trenutka kada kad moralni zakon prestane da postoji, a pisani se primenjuje samo na sirotinji i nepodobnima.

Aleksandar Arsenijević
Izvor: ozonpress.net