Već nekoliko dana, 5 minuta nakon aplauza lekarima, u mnogim srpskim gradovima počinje “šerpovanje” – lupanje u šerpe i pravljenje buke nezadovoljnih građana.
Akcije je pokrenuta pod nazivom “Bukom protiv diktature”, ali s obzirom na njenu masovnost, svako lupa zbog svojih razloga – neko protiv diktature, neko protiv režima i Vučiča, drugi protiv izolacije i policijskog časa, ali ima i onih koji lupaju protiv društveno-političkog sistema u kojem živimo poslednjih 30 godina.
Dakle, ne samo protiv Vučića, nego i protiv Đilasa, Čede, Vuka Draškovića, Velje Ilića, Palme, Tadića, Dačića, Krkobabića, Popovića, Radulovića, Koštunice, Labusa, Dinkića…
Većina njih je uticala ili utiče na naše živote iz ministarstkih, poslaničkih ili drugih fotelja, pa su zato neretki oni koji bi da promene čitav sistem u nadi da će se javiti neko nov ko bi mogao da dobije poverenje građana i povede državu pravim putem.
Ima onih koji lupaju baš zbog tog pravog puta, koji se ne ogleda samo kroz ekonomsku moć građana, već i kroz nešto što se zove sloboda, dostojanstvo i ljudskost.
Lupaju, jer ne žele da ih funkcioneri koje plaćaju ponižavaju sa malih ekrana. Lupaju jer ne žele da ih lažu. Lupaju jer neće da se dele. Lupaju jer žele šansu za sebe i svoju decu, ali da se ona ne završava u hali stranog investitora sa kablom u ruci. Lupaju jer ne žele da prave vrednosti u Srbiji budu Željko Mitrović, Aca Lukas i “Parovi”. Lupaju jer žele da se poštuju zakoni i da važe za sve podjednako, a da korupcija ne bude privilegija privilegovanih. Lupaju jer žele da slobodno misle i govore i da za to ne trpe posledice. Da slobodno biraju i budu birani.
Da posledica ima samo zbog toga što “šerpuju” pokazala je plagijatorska akcija u kojoj su učestvovali članovi, funkcioneri i simpatizeri Srpske napredne stranke, a spekuliše se i da stoje iza organizcije.
I oni su, naime, hteli da naprave buku i nadjačaju “šerpovanje” u 20:05, ali kao dobri plagijatori nisu hteli da se oslone na spontanost simpatizera, već su organizovali članstvo, jako ozvučenje i baklje.
Ali zbog čega su oni vikali i pravili buku?
Šta njima smeta? Partijsko zapošljavanje? Namešteni tenderi? Kupljene i lažne diplome? Kič i šund? Polarizacija društva? (Ne)sloboda medija?
Pa ne baš. Oni su sami stvorili takvo društvo i njegov su esencijalni deo. Baštine ga i neguju.
To je, na kraju, i bio cilj njihove akcije – da se od pobrojanog ništa ne promeni. Očuvanje “statusa kvo” što za njih znači statusa elite.
Suštinski, vikali su protiv naroda koji je nezadovoljan.
Međutim, sve se završilo tako što je elita na Somborskom bulevaru bacila baklju na nadstrešnicu koja je počela da gori, pa se ovaj plagirani kontramiting završio dolaskom policije i vatrogasaca.
Ko je prekršio policijski čas, a koji je ugrozio tuđu bezbednost utvrdiće istraga. Nadajmo se.
Činjenica je da je ovo još jedno u nizu kopiranje akcija opozicije i nezadovoljnih građana – prvo je plagirana poruka “1 od 5 miliona”, na mitinge opozicije su odgovorili mitingom “Budućnost Srbije”, a sada na “šerpovanje” bakljadom.
Postavlja se pitanje kako neko toliko nekreativan može da vodi državu? Ispod sjaja baklje su opet vikali o Đilasu lopovu, a oni su ti koji imaju svu vlast. Pa ako je Đilas ili bilo ko drugi lopov, neka hapsi milicija. Ako je mogla da hapsi novinarku, može i lopova ako je lopov.
Ovako, sami povici “Đilas lopov” postali su istrošeniji od šmirgle u stolarskoj radnji.
Ali ta nekreativnost, a možda je i do svetlosti baklje, kao da je potpuno zaslepila naprednjake pa ne vide da građani traže reakciju. Ljudsku i razumnu. Narod traži da ga vlast čuje.
I što je najgore po vlast, spreman je na promene. Ali ne na umišljene i fabrikovane promene Đilas za Vučića, već za vlast koja će da ga poštuje i da bude smenjiva olovkom, a ne šerpom.
Izvor: juznevesti.com
