Srpski narod već godinama doživljava poraz za porazom. Tih poraza je toliko da ih je nemoguće nabrojati. Poraz koji nadilazi poraz stvaranjem Kraljvine Jugoslavije, umesto stvaranja jake Srbije, države Srbije (vidi stavove koje je vojvoda Mišić o tome vrlo oštro izneo kralju Aleksandru), zatim stvaranjem FNRJ i dovođenje Srbije i srpskog naroda u ponižavajući položaj u odnosu na druge članice i nacije (Hrvate, Slovence) pod Brozovom kapom, jeste istorijski poraz na Kosmetu – gubljenje 15 posto teritorje, posebno proterivanje, poniženje srpskog naroda, rušenje, skrnavljenje svetinja, groblja, najmonstruoznijih ubistava celih porodica, pljačke kuća, imanja, otimanje imovine, zabrana povratka Srba na svoja ognjišta u jednu reč, Kosmet ostaje živtno pitanje, rak rana srpskog naroda.
U taj opasni ključali kotao „uleteli“ su, bez promišljenosti, nedomišljenim i nerazboritim pristupima, OUN, strani mešetari, lutajući cirkuzanti, neprijatelji srpskog naroda, koji su naišli na pogodno tlo novokomponovanih šiptarskih vođa, poznatijih kao učekaovci, teroristi – ubice i narkodileri. Strani mešetari, svojim uplitanjem, stvorili su nepremostivo poverenje među narodima na Kosmetu, uz uplitanje Albanije, u kojoj preovladava mišljenje, posebno nakon proglašenja fantomske države Kosovo, da je pravo vreme da Kosmet postane njen sastavni deo po bilo koju cenu, bolje rečeno, šiptari i Albanci smatraju da je nastupio istorijski momenat koji treba iskoristiti. Zato nema više ni reči o nekavim pregovorima (koji su inače bili velika greška, jer su šiptari na prvom sastanku u Beču 2006. godine postali ravnopravan međunarodni subjekt, zahvaljujući raznim nepromišljenim politikantima, tadićima, koštunicama i dr. na osnovu koga su proglasili državu Kosovo), to su samo laprdanja raznih vođa radi ostanka na vlasti i ovih u Beogradu i onih u Prištini, naravno uz blagoslov Brisela.
U ovom kontekstu trebalo bi progovoriti o odnosima Jugoslavije (a u tom sklopu pre svega Srbije) i Albanije od završetka Velikog rata do Drugog svetskog rata, a zatim od kraja Drugog svetskog rata (Broz, Enver Hodža, ideje o balkanskoj federaciji, informbiro, preletanje Albanije s Jugoslavije na Rusiju, Kinu) do nastanka otvorene jugoslovenske krize, naročito nakon Ustava iz 1974. godine, izlaska na videlo parole „Kosovo republika“ u vremenu 1981-1988 itd. Međutim, o tome je napisan veliki broj knjiga i studija, koje čitaoci mogu da konsultuju, radi boljeg sagledavanja sadašnje situacije.
Tragikomične su izjave A. Vučića o tom šengenu (smatra ga „vizionarskim“, odnosno sebe smatra vizionarom, prim. KKS), jer stvarati balkanski šengen sa neprijateljskim zemljama sa kojima je Srbija trebalo već davno da prekine diplomatske odnose, bolje rečeno onog momenta kada su priznale fanmtomsku državu Kosovo, je ruganje srpskom narodu. Na osnovu Bečke konzularne konvencije trebalo je zadržati konzularane odnose (koji često postoje i kada su zemlje u rat), potpisati konzularne konvencije, koje precizno regulišu sve vidove konzularnih odnosa, među kojima su nepovredivost granica, posebno između Srbije, odnosno Kosmeta i Albanije, poštovanje viznog sistema koji, između ostalog, zabranjuje ulazak u Srbiju nepoželjnim osobama – osobama koje su počinile razne neprijateljske radnje prema Srbiji, odnosno neprijateljima srpskog naroda, kriminalcima, špijunima, švercerima, narkodilerima, trgovacima oružjem, trgovacima ljudima, belim robljem, osobama koje se nalaze na crvenim poternicama Interpola, osobama koje su počinile ekonomski kriminal (zar niko nije izvukao pouke da svi kriminalci iz Srbije beže u Crnu Goru ili u Srpsku, a kriminalci iz tih državetina beže u Srbiju, sutra će po vizionarskoj ideji stvaranja šengena, bežati u Albaniju, Makedoniju, i obratno).
Poznato je da zemlje koje se neprijateljski odnose prema Srbiji, a to su upravo Albanija i Crna Gora, ništa manje Makedonija, kojom vladaju šiptari, izdaju lične karte ili pasoše državljanima treće zemlje kojima je zabranjen ulaz u Srbiju, radi izvršenja nekog terorističkog ili drugog dela. Srpski narod je ušao u 21 vek sa najkraćim pamćenjem. Tako je zaboravljeno ponašanje Crne Gore dok je bila članica SRJ. Naime u Crnu Goru su mogli da ulaze i kurata i murat, bez viza, tako da su stranci, kojima je bio zabranjen ulazak u SRJ, nesmetano prelazili crnogorsko-hrvatsku granicu ili avionima ulazili preko aerodroma u Tuvtu. Srbija je bila nemoćna da natera Crnu Goru da poštuje međunarodne konvencije, sporazume da poštuje Ustav SRJ, celovitost zemlje. Da bi se zaštitila, Srbija je na aerodromu u Beogradu i granici sa Crnom Gorom kontrolisala ulzak svih putnika i na taj način se štitila od tadašnjeg crnogorskog bezobrazluka. Crna Gora je kršila sve konvencije i sporazume SRJ sa stranim zeljama, ne samo vizni sistem: političke, ekonomske, kulturne, srušila je bezbedonosni sitem, uvela starnu valutu itd.
Sve to što se radilo ranije, a pogotovo sada sa ovim opasnim vizionarenjem o stvranju šengena, figurativno rečeno, liči na zgužvani papir koji se baca u korpu za otpatke. I to stvaranje balkanskog šengena trebalo bi baciti u korpu ili u kantu za smeće. Nadalje, stvaranje tog šengena je neozbiljana politička igra, zamlaćivanje naroda, od čoveka, da parafraziram narodnu mudrost, koga nije zaposlio Bog, a koga ne zaposli Bog, zaposli ga đavo, prepotentnog čoveka, koji je dosadio i Bogu i ljudima sa danonoćnim pričama, pretnjama, njegov rečnik je neumeren. On čak sebe naziva ludim, kaže da je bolestan, a onda odmah iza toga govori kako pravi velike stvari za Srbiju i narod. Ništa se drugčije ne ponašaju vladari u zemljama koje će biti u šengenu. Svi su oni iste pameti ponašanja i u sprezi, upregnuti vuku istu kočiju, ili su u istom jarmu.
Normalni ljudi se pitaju, ima li Srbija ministra inostranih poslova i veliki diplomatski sastav. Odgovran ministar i MSP, koje bi trebalo da ima eskperte, morali su pre vizionarenja, Vizionaru podneti temeljitu analizu, koje će sve posledice imati zemlja stavranjem tog šengena. Od predsednika vlade se, takođe, ništa nije moglo očekivati. Ona, predsednik Vlade, je opsjednuta lažnim vrednostima i preokupacijama. Bili smo očevidci pre nekoliko večeri kako se ponašala i šta je govorila kada je bilo reči o Vizionaru u dvočasovnom intervjuu na iservisiranom Javnom TV servisu. U odgovorima na bilo koja pitanja (normalno, pitanja su bila dogvorena, nameštena sa voditeljem koja je davno morala biti udaljena iz tog unerećenog medija), predsenik Vlade je veličala Vizionara. I drugi su Vizionarovi flasteri, ali ona je njegov najači flaster.
Na drgoj strani, Zapad će nastaviti da provodi, preko balkanskih „vizionara“ još budalaština radi uništenja pravoslavlja i Srbije (kao što to radi prema pravoslavlju i Rusiji). Njih ne zanima kakvi će biti odnosi i stanje na Balkanu. Između ostalog, osnovni im je cilj da pokupe radnu snagu (bele kože), kako bi izbegli daljnji priliv i najezdu obojenih.
Šengenomanija (jednoga dana će malo selo Šengen, sa 500 stanovnika na tromeđi Belgije, Francuske i Luksemburga, kada se uruši crna rupa EU, ni krivo ni dužno, menjati naziv, jer će reč „šengen“ značiti nešto ružno, vulgarno) je za neke evroslinavce opsesija kojoj se nemogu oduprijeti. To podseća „na kult zlatnog teleta kod izabranog Izrailjevog naroda“. Iako nema Broza i kulta ličnosti u Srbiji je na snazi kult sličnosti.
Šta reći na kraju.
Da li srpski Vizionar zna šta je suverena država. Naravno da ne zna, jer Srbija nema državu.
Da li zna koliki je značaj i političko umjeće očuvanje granica zemlje u kojoj vizionari. Naravno da ne zna, država ne postoji ako nema granice.
Da li je Vizionar Vizionar ili ga je neko naterao da Srbiju i pravoslavlje pregaze zemlje sa kojima šengeniše. Naravno da je nateran.
Da li Vizionar zna da u samoj evropskoj zoni postoje kontrole i šta o tome misli njegova prijateljica Merkel. Ne zna ili ne želi da zna. „Dok zaštita spoljnih granica funkcioniše onako kako mi pretpostavljamo, apsolutno je opravdano postojanje dodatne kontrole na ključnim delovima unutrašnjih granica“, rekla je Merkelova. A, bavarski ministar unutrašnjih poslova je bio precizniji, osvrćući se na Bugarsku i Rumuniju: „Iako bi bilo poželjno da dobiju punapravan status, ne bi trebalo dozvoliti da se šengenska zona poveća na štetu nemačkog stanovništva, a ta opsanost je prevelika, s obzirom na ogromnu korupciju i velike probleme organizovanog kriminala u tim zemljama. Ne smeju se ukinuti kontrole, odnosno sigurne zaštite i obezbeđenja spoljnih granica EU“ (sic).
Da li Vizionar zna da u zemljama sa kojima želi da šengeniše, cveta organizovani kriminal i korupcija. Naravno da ne zna. Kada se kriminalci svih vrsta iz Albanije, Makedonije, crne Crne Gore, razmile po unesrećenoj Srbiji, kada nastanu ubistva i pljačke, ciljni i već isplanirani teroristički napadi, svi će, dakako i Vzionar, postati naknadnopametaši. Nijednu zemlju kroz istriju nije toliko koštala nakandna pamet kao Srbiju. Da li je to tačno, molim vas procenite sami.
А иза свега је овај главни проблем са титовим окупаторима,,,https://www.bastabalkana.com/2010/05/porodica-koja-tajno-vlada-srbijom/
To su sve diktati u ime interesa zemalja kvinte. Autoput kojim se spaja Beograd i Pristina, placanje kredita za pokrajinu Kosovo, nazovi mali sengen, upropastene i prodate banke, zemlja razorena bombama, drzavi uvedena blokada i sankcije usled cega je drzava gurnuta u nelegalnu trgovinu sa ciljem da cveta kriminal, zemlja postaje tranzitna ruta droge i sverca (pod nadzorom velikog brata)…..Sve su to ustupci drzavnih visokih funkcionera a sve to vodi na stetu Srba. Nazalost, mi popustamo u interesu ocigledno svoje stete. Sada smo sabijeni u cosak. Lazi drugosrbijanaca, NVO i bezobrazluk i osionost ambasadora kvinte samo ima za cilj da prekriva istinu… Narod sludjen a nazovi intelektualci i mediji se prodaju za saku dolara.