Reč nedelje: Bata. Veliki Vođa odlučio je, kažu, da advokata Aleksandra Đorđevića, vrati iz Instituta za bezbednost na Banjici u Čačak. Da se opet bavi advokaturom. Šta će čovek, mislim, Gospodar, nije mogao da više trpi kukanje onog-što-ga-ne-da. Bate.
„Izdržao je godinu i po dana bez ikakve funkcije“, poručio nam je Vođa.
Lično znam neke radnike koji su izdržali i više od godinu i po dana bez ikakvog posla, pa nešto ne vidim da su dobili fotelju direktora u nekoj fabrici.
Nego, kažu da je Bata već stupio na dužnost. I da mu je prvi radni dan prošao u smišljanju novog imena za firmu u kojoj od danas radi.
„Šefe, šta mislite da promenimo ovo BIA?“, upitao je Velikog Vođu koristeći specijalnu telefonsku liniju.
„Zašto, Bato?“, upitao ga je Onaj-čije-se-ime-zna.
„Pa, nekako previše liči na ono CIA, a to nam ne ide u prilog“, spremno će na to ex-ministar vojni. S druge strane žice čulo se ravnomerno disanje, a potom i uzdah.
„A kako da promenimo, Bato?“
„Pa, šefe, mislio sam da promenim u skraćenicu SNJS!“
Gospodaru se u kabinetu oteo tihi jauk:
„Kakav SNJS???“
„Pa Služba njuškala Srbije, šefe!“
Onaj-čije-se-ime-ne-pominje izbrojao je u sebi do deset i fiksirao pogledom kvaku na vratima kabineta, odolevajući želji da je iščupa.
„Ne može, Bato“.
„Dobro šefe, imam ja drugi predlog… SDB… Kao Služba državne bezbednosti…“
„Ne može, bato, to je već bilo. To su oni iz prethodnih vlasti, koji su unazadili Srbiju. Mi moramo Srbiju da vodimo brže, jače, bolje!“, povisio je glas Veliki Vođa.
„Dobro, šefe, onda možemo da promenimo u SŠA? Znate, to znači Srpska špijunska agencija… A i onako… Vuče na rusku neku stranu… To nam je dobro zbog migova…“
„Ne može, bre, Bato, ne može. Mani se bre i migova, i Rusa i promena imena…“, objašnjavao je sa znatno manje strpljenja Čovek-koji-pre-petlova-dolazi-na-posao.
„Dobro, šefe, ja mislim da treba, a vi kako hoćete, nego… Šta kažete, da osnujemo sindikat u ovoj službi?“,nastavio je kreativni Bata.
„Kakav sad sindikat, pobogu čoveče, gde si čuo da ima sindikat špijuna, aman?!“
„Pa ne postoji! Upravo u tome je stvar, što im mi dajemo transparentno mogućnost da se organizuju u zaštiti špijunskih prava…„
„Aha… A šta još im dajemo, Bato“, upita čovek koji stoluje u Nemanjinoj 11.
„Pa evo, povoljno možemo da im organizujemo neku kafu u rinfuzu. Ili na primer postavljanje pločica…“
„Bato, ne može!!! Nema promene imena, nema sindikata, nema kafe ni pločica!!! Ne dam!!!“, zaurlao je Gospodar.
„Dobro, šefe, dobro, vidim ja da vam se moji predlozi još od onda, od kako je ona mala klekla, ne sviđaju… Nema veze. Ja ću da sedim ovde i ćutim i da čekam da mi kažete šta da radim“, uvredljivo je uzvratio Bata.
„Kako, čoveče, da čekaš? Pa ti si prvi čovek Agencije! Ti moraš da radiš, već sad!“, ljutito je odgovorio Veliki Vođa i zalupio slušalicu.
Bata se udobno uvalio u fotelju. Pritisnuo je zeleno dugme na stolu. U kabinet je ušla sekretarica.
„Izvolite, direktore“.
„Ceco, počinjemo operaciju „Gumica“. Donesi mi sve što imamo o padu onog helikoptera. I o onoj novinarki što je klekla.“
„Razumem“.
Vrata su se zatvorila.
Dobar dan, Srbijo.
Aleksandar Bećić
www.kolumnista.com
Kao da je bitno ko će biti na čelu BIA. I onako strane službe odlučuju. S nekim ko nema pojma iz oblasti bezbednosti, mnogo će biti lakše. Neće se buniti.